CIVITAS DEI CROATIE („božija država hrvatska“)

Alojzije Stepinac blagosilja ustaše

Danima već traje verbalni napad EUropskih hrvatskih dužnosnika, koji se utrkuju u poznatoj   sportskoj disciplini – pljuni Srbina – jer ovo je ipak izborna godina u „lijepoj njihovoj“, a glasovi podrške domoljuba tako su dobro došli!

Niko, baš niko od mnogih novinara iz Srbije ne sme da taj bezobrazluk dovede u vezu sa   izborima u Hrvatskoj (iako su HDZ „dečki“ već pobednici!), a naročito sa vidljivim naporima „drage curice“ Vesne Pusić, koja uporno pokušava da njena stranka pređe izborni prag. Tako je lepo biti saborski zastupnik i lagodno ući u neki od odbora EP, te malo putovati do Brisela bez vidljivih obaveza u održivom „ramu“ gaulajterke Balkana.

Taman kad je tenzija pred izbore u Hrvatskoj izbacila neugodne socijalne teme svakodnevnog života, stiže srećom srbijanski ministar da pohodi Jadovno, gde je održan  pomen i parastos za poklane Srbe i Jevreje.

Ministar i novinari koji su pisali o parastosu očito ne znaju, da je prvi upravnik logora Jadovno bio Rudolf-Rude Ritz, učitelj, potomak „bahovih husara“, frankovac i jedan od ustaških prvaka u Gospiću.

Kada je doterana prva grupa Srba za klanje u maju 41.-e, Ritz je kod jame održao govor i između ostalog izjavio: „Fundamenat će biti od Srba i Židova, a glazura od nepoćudnih Hrvata!“ puštajući klaonicu u rad!

„Bahovi husari“ – naziv za državne činovnike-katolike  u austriskim  pokrajinama  Hrvatska i Slavonija, u vreme apsolutizma ministra Baha, iz druge polovine XIX veka. Ovi neoženjeni momci uzimali su lokalne Hrvatice za supruge, rađajući potomke koji su naročito mrzeli Srbe, kao pravoslavne hrišćane. Provodili su diktaturu kao činovnici i najčešće postajali članovi novostvorene stranke HSP (Hrvatska stranka prava).  U kraljevini Jugoslaviji bili su njihovi potomci članovi ilegalne ustaške terorističke organizacije a neretko i članovi ilegalne KPH, jer im je srbofobija bila zajednička.

Ministar Vulin nazvao je u svom govoru Alojzija Stepinca, kardinala RKC – ustaškim vikarom – i izazvao nezadrživu lavinu kritika, zbog istine!

Vikar je kod rimokatolika službeni naziv za vojnog dušobrižnika a Stepinac je to dokazano bio, u fašističkoj hrvatskoj državi NDH.

NDH je imala formacije ustaške vojnice, hrvatskog domobranstva i hrvatskog oružništva (žandarmerija), kao uniformisani deo sistema odbrane. Vojni vikar Alojzije Stepinac bio je dušobrižnik za sva tri dela hrvatske „vojnice“, koji su učestvovali u
genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima, od 1941. do 1945.godine.

„Crkva u Hrvata“ aktivno je učestvovala u pljačkanju imovine SPC u novostvorenoj NDH, širom tek proglašene države. O problemima povratka imovine, danas vrli demokrati neće da govore,to je ipak samo pitanje pravne regulative, a oni su EUropski  ustrojeni.

Još pre nastanka NDH, Jadovno je planski izabrano za gubilište, dok su ustaše uz pomoć velebitskih stočara Hrvata sačinile „radnu kartu“ sa preko stotinu obeleženih jama, u koje su planirali da bacaju trupla mrtvih. Tada još nisu ni planirali Jasenovac, i tek će reokupacija proširene zone koju drže Talijani u avgustu 1941.godine, nakon ustaških zverstava nad Srbima u Hercegovini, Dalmaciji i Lici, prekinuti krvavi posao „Maksovih mesara“, namećući fašističkoj hrvatskoj vlasti potrebu nalaženja nove lokacije logora. Zato ustaše  sele preostale Srbe i Jevreje u Jasenovac, u unutrašnjosti zemlje, i tu počinju da uništavaju i Rome.

Talijanski oficiri-lekari koji su po naređenju komande vršili asanaciju terena, bili su zgroženi nad prizorima bestijalnosti koje su i foto dokumentovali, a uzimali su i detaljne izjave od retkih preživelih Srba, koji su se nekako spasili.

Svi su ovi materijali dostavljeni u talijanski  generalštab a upoznat je i sveti otac u Vatikanu, jer su u izjavama poimenično pominjani RKC sveštenici, fratri (kaluđeri) i časne sestre, koji su i lično učestvovali u zločinima, ili su blagoslovili i zločin i zločince.

Po bestijalnosti zločina, Jadovno je ostalo bez premca,  u krvavoj stvarnosti ubijanja srpskog naroda u NDH. Tu je početo sistematsko zatiranje srpskih intelektualaca, javnih radnika i uglednih prvaka, sa ciljem da ostane obezglavljeni narod, koji će biti nasilno preveden u rimo-katoličku veru, o čemu je Alojzije Stepinac i izdao okružnicu svojim sveštenicima, koji će to da obave na terenu, nakon javne najave ministra bogoštovlja Mile Budaka u Gospiću.

Čak je formirana i komisija RKC koja će to da nadzire, a na njeno čelo je imenovan Janko Šimrak, biskup križevački, jer je u Križevcima sedište unijatske crkve u Hrvatskoj.

Tu na Jadovnu zverski su ubijani sveštenici SPC doterani iz gradova širom NDH u tu velebitsku pustoš i zabit, gde niko ne može da vidi zverstva i posvedoči o njima.

Vladika gornjokarlovački Sava Trlajić, ubijen je na Jadovnu, nakon užasnog mučenja u svom vladičanskom domu u Plaškom. Tokom mučenja vladike, pustile su ustaše gramofonske ploče sa odabranim duhovnim pesmama, iz bogate vladičanske zbirke.
Neobrazovani mučitelji svakako su imali instruktore da ih pouče koje duhovne pesme i da odaberu, a bogatstvo muzičke zbirke bilo je veoma dobro poznato fratrima  tadašnje senjsko-modruške biskupije RKC, jer su bili česti gosti kod umnoga vladike Save.

Dovođenje srpskih uglednika od Petrovaradina i Zemuna u Sremu do Mostara u Hercegovini, da bi bili umoreni u Jadovnu, bilo je dobro osmišljena radnja sa dalekosežnim posledicama za Srbe. Talijani su svojom reokupacijom spasili taj deo srpskog stanovništva, koje je već podiglo oružani ustanak protiv hrvatskih fašista, bez obzira na cenu borbe.

Cinizam današnjih hrvatskih EUropejaca, koji se zaprepašćuju što je ministar Vulin nazvao Stepinca pravim imenom, samo jasno pokazuje koliko je duboko uspeo Josip Broz i KPH da nametne radnu tezu da su ustaše marsovci, a ne Hrvati i muslimani („hrvatsko  cvijeće“ u vreme postojanja NDH).

Hrvatski politički trougao iz XX. veka- Šubašić-Pavelić-Broz – omeđio je sudbinu srpskog naroda u zapadnim srpskim zemljama, omogućavajući RKC  da sprovede nasilno prevođenje  dela srpskog naroda u rimokatoličanstvo. Ovo prevođenje nije upitno već je stvarno i postojeća dokumenta to i kazuju. Radni materijal SPC iako sačinjen pod nemačkom okupacijom, i uz napore patriota dostavljen vladi u Londonu ali i starešini anglikanske crkve, ne može se negirati, jer obiluje detaljima opisa zločina i imenima ubica!

Zato je sveti otac Francisko (a ne nikakav  Franja, kako ga poltroni u Beogradu uporno nazivaju) žurno poduzeo složenu operaciju političkog pritiska aktuelnih srbijanskih čelnika, da nekako utiču na prvosveštenike SPC da „zaborave“ na izveštaj za vladu u Londonu i barem zažmure na jedno oko, zarad budućeg srećnog(?) suživota na brdovitom Balkanu (možda i uz čašicu vina iz jednog poznatog hercegovačkog manastira).

„Draga curica“ Vesnica, nikako da zaobiđe deda-ujaka svoje majke, iako se može podičiti kolajnama tate Eugena, primljenim iz ruke poglavnika „liepe naše“ za odgovorne dužnosti. Uvek se pred izbore pojave neugodni tekstovi o jugounitaristi Anđelinoviću, iz pera kakvog plaćenika. Samo još da se „spontano“ uključi i bata Zoran, aktuelni čelnik hrvatskih antifašista, pa da mu se priključe „spontano“ i srbijanski antifašisti, uspeće predizborni angažman, zasigurno.

Pokušaj da se kaže istina na Jadovnu, izazvao je bes kao reakciju straha od istine, i  budućeg sigurnog zahteva za rezoluciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima, koji je počinila  hrvatska fašistička država, a učestvovali civilni i vojni organi ali i „crkva u Hrvata“, kao neotuđivi deo RKC!

Oktroisano pravo kastracije slobodnog srpskog mišljenja, koje je uvela još austro-ugarska okupaciona vlast 1915.godine a do savršenstva doveo Josip Broz, preko srbijanskih političara otelovljenih u delu i liku „mame druge Srbije“ i novonastalih cenzora iz EU kao Ruža Tomašić i slični, neće biti ni malo lako suzbiti, čak i kada se imaju argumenti dokaza koji potvrđuju svu istinu. 

Otvaranje talijanskih vojnih arhiva neće moći da spreče hrvatski političari, a strašna istina polako izlazi na videlo, primičući se potomcima zločinaca.

Reči svetog Vukašina iz Klepaca upućene hrvatskom ustaškom zločincu koji ga mrcvari, ne mogu se sprečiti nikakvom rezolucijom, dogovorom između političara koje nadziru NATO zvaničnici ili vatikanskim proglašenjem ustaškog vikara za „sveca“!

Naročito zato i što ih je zapisao i o njima svedočio, utamničeni lekar u ustaškom logoru Jasenovac, ali igrom sudbine Hrvat, Nikola Nikolić (brozov turista na ostrvu Goli).

Istina je nepobediva, i njeno lice se sve bliže primiče i brdovitom Balkanu, da razobliči laži koje previše dugo traju o jednom narodu i njegovim nebrojenim žrtvama.

Piše: Timofej VOLKOV

Izvor: FOND STRATEŠKE KULTURE

Vezane vijesti:

VULIN: STEPINAC JE BIO USTAŠKI VIKAR

NIN: Bez imena i spomen-obeležja

Mi vas nismo zaboravili!

NE MOŽE SE REĆI DA JE STEPINAC BIO SVETAC

Feljton Politika: Put dug dva dana ćutanja (1)

Feljton Politika: Zaboravljena uvala užasa (2)

Vikar ustaša

Kompleks Jadovno – Jadovno 1941.