Ћирилица у дигиталном добу, све од нас зависи

Судбина ћирилице у 21. веку jе прилично неизвjесна jер већина људи има навику да користи латиницу. Иако не постоjе никакве препреке да се ћирилица користи чак и у модерном, информатичком свиjету, она полако губи битку.

Готово да би се могло рећи да у разговорима о ћирилици постоjи консензус око двиjе ствари. Треба jоj скинути баласт политизациjе и, друго, не може се говорити о очувању, односно спасавању ћирилице при садашњем односу према писмености и култури као таквима.

Да бисмо спасавали ћирилицу, морамо се побринути за спас културе, слажу се Матиjа Бећковић и Душан Ковачевић.
На питање како увести ћирилицу у 21. виjек, Матиjа Бећковић каже:

– Већи jе проблем како увести нас у 21. виjек, а ћирилица jе ушла захваљуjући Билу Геjтсу. Овдjе се пуно причало о томе да ћирилица ниjе за нову еру, а испоставило се да нисмо ми.

Људи коjи познаjу нове технологиjе доказали су да су у том технолошком смислу ствари врло jедноставне. Кад може кинеско, jапанско и не знам коjа све писма, зашто не би могла ћирилица. А кад би знали да на свиjету већи броj људи пише ћирилицу него латиницу увидjели би да ћирилица неће страдати ако jе ми не зарезуjемо… Тешко њоj кад би од нас зависила – у свом стилу коментарише Матиjа Бећковић.

Славни писац Душко Ковачевић jе своj исказ о ћирилици насловио “Судбина народног писма”. Он сматра да jе питање ћирилице суштински везано за наш кључни, горући проблем.- Брига да се наше ћирилично писмо очува све jе тежа и са годинама и децениjама коjе долазе та борба ће бити скоро немогућа. Краткорочно гледано, ми данас, у овом очаjу и биjеди коjа нас jе као народ снашла, можемо да донесемо неке законе за спас ћирилице, али оно што jе суштина проблема нашег писма везано jе за опстанак нашег народа коjи пише и говори та већ поприлично заборављена слова – наводи Душан Ковачевић. Чувени драмски писац каже да су могуће повећане мjере опреза у школству – повећање броjа часова српског jезика са посебном пажњом посвећеном ћириличном писму.
– То може и то jе потребно, али оно што школски систем не може, а што jе дужност и брига државе, почива у чињеници о катастрофалноj демографскоj статистици. Подаци говоре да нас jе сваке године мање за око 50.000 становника. Преведено на ћирилицу; у односу на укупан броj становника коjи се изjашњаваjу као Срби (и куну се да пишу ћирилицом) до 2050. године биће нас мање за око 1,5 милиона.

То значи одумирање jедне четвртине азбуке. Ако би се то нестаjање наставило само том простом прогресиjом, за 200, 300 година нестао би цео народ коjи jе некад, не тако давно, писао неким чудним jезиком сачуваним у стакленим витринама музеjа за изучавање изумрлих jезика са посебно издвоjеним рукописом романа посвећеног неком каменом мосту, званом ћуприjа, романа коjи jе приjе 385 година награђен Нобеловом наградом – обjашњава Ковачевић.

Породица

По његовим речима, очување ћирилице може се остварити jедино и само очувањем народа, а то значи породице, а то опет значи да jе прва и наjвећа обавеза и брига државе, брига о младима и њиховим породицама.
– У противном, шта ће нам путеви и коридори коjи ће се ужељети Срба, али Срба више бити неће. Данашњи уредник „Блица“, велики господин Новак Ђоковић, млад, паметан и за пример и чуђење озбиљан човjек, са супругом Јеленом води фондациjу коjа jе препознала оваj проблем и коjа посвећуjе пажњу дjеци и генерациjама коjе ће очувати и Србиjу и ћирилицу – закључуjе Душан Ковачевић.

Како увести ћирилицу у ново дигитално доба

Новак каже: Не само да jе ћирилица дио нашег идентитета, него jе то писмо коjим су написане све наше књиге, тапиjе, крштенице и заклетве. Ако бисмо то писмо заборавили, не бисмо могли прочитати своjу личну карту, постали бисмо неко други, рекао jе jедном Матиjа Бећковић. Морамо да сачувамо наше писмо, али то неће бити нимало лако.

Ћирилица без проблема и у информатици

Др Горан Воротовић, стручни сарадник на Машинском факултету, поjашњава да оперативни системи не представљаjу проблем када jе реч о коришћењу ћирилице у информатичком свиjету. За све озбиљниjе платформе оперативни системи подржаваjу ћирилицу.- Технички не постоjи никакав проблем да се ћирилица као таква користи у информатичкоj сфери. Друга jе ствар што људи немаjу навику да користе ћирилицу и читава та информатичка сфера jе углавном обоjена латиницом. И не само информатика. Изађите напоље, погледаjте излоге, билборде, свуда око нас jе латиница, подсећа Воротовић. Он каже да не мора да буде тако. Као добар примjер коришћења ћирилице наводи Машински факултет.

– Веб-саjт и интернет презентациjа су на ћирилици. Све апликациjе, како за нас тако и за клиjенте факултета, на ћирилици су. Наравно, постоjи и дио на енглеском jезику, али мислим да jе то прави пут како да сачувамо ћирицу. Свака jавна институциjа би морала да има такав софтвер. Што се тиче неких изузетних ствари, софтвера за рецимо проjектовање или прорачуне, они су на латиници, на страном jезику, и то се засад не може избjећи, али оно на шта можемо да утичемо jесте да у свим осталим ситуациjама више користимо ћирилицу – закључуjе Воротовић.

Извор: СРПСКО УДРУЖЕЊЕ ЋИРИЛИЦА – ТРЕБИЊЕ

Везане виjести:

борба против ћирилице – борба против српског идентитета

Ћирилица – и као требињска посебност – Jadovno 1941.

ОСНОВАНО СРПСКО УДРУЖЕЊЕ „ЋИРИЛИЦА“ – Jadovno 1941.

Проф. др Љубивоjе Стоjановић: Сачуваjмо ћирилицу за себе …

САЧУВАТИ ЋИРИЛИЦУ – Jadovno 1941.

Драгољуб Збиљић: Оснивање нове српске националне …

ПРЕДЛОЖЕН ЗАКОН О ЗАШТИТИ ЋИРИЛИЦЕ – Jadovno 1941.