Чикаго: Како је Катарина Ристић радом на тему “Босански геноцид” променила наставни програм

Након што је Катарина Ристић семинарским радом узбуркала духове у школи у Чикагу, њен отац Ранко покренуо акцију после које је из школских књига избачена пропаганда која Србе приказује у лошем светлу.

Ово је прича о томе како је домаћи задатак српске девојчице у једној Основној школи у Чикагу променио наставни програм читавог једног школског дистрикта.

Ово је, такође, и прича о томе како ништа није немогуће, уколико постоји добра, јака воља да се ствари мењају и да се правда истера до краја. По сваку цену.

А прича почиње у фебруару 2017.године, када Катарина Ристић, тада ученица 8.разреда Емерсон школе у чикашком предграђу Парк Риџ, заједно са још четири своје школске другарице (Carmen, Lindsay, Arely и Alyson), добија задатак да направи рад/пројекат на тему “Босански Геноцид“.

Домаћи задатак на тему: Босански геноцид (Фото: приватна архива)

Катарина долази кући и обраћа се свом оцу, Ранку Ристићу, рођеном у малој босанској вароши, Завидовићима, који је пре 24 године као избеглица дошао у Чикаго, где је формирао породицу са супругом Радом, чији су Катарина и њена три брата понос.

Ја сам у Босни одрастао, тамо сам провео цијели рат, све до потписивања Дејтона, када су дефинисане границе ентитета, а моји родни Завидовићи припали такозваном муслиманско-хрватском ентитету, данашњој Федерацији БиХ. Пошто повратак у нашу породичну кућу није био могућ, ја сам са фамилијом као избјеглица рата, кроз програм Уједињених нација, дошао у Чикаго 1996. године, каже на почетку разговора за Serbian Times Ранко Ристић.

Када му се ћерка први пут обратила, тражећи од њега неке основне информације о грађанском рату у Босни и Херцеговини, није имао намеру да се меша у њен рад, само је очински обећао помоћ ако негде запне, али је, каже, желео да његово дете “само дође до истине”.

Међутим, када је Катарина из школске библиотеке донела доступну литературу за њен пројекат, схватио је да то неће ићи тако лако….

Прво што ми је пало у очи јесте да је у тим књигама стајало да је Србија извршила агресију на Босну и при томе убила 200.000 муслимана, тј. Бошњака. Такође је наведено да је председник Слободан Милошевић одговоран за геноцид у Босни. Покушао сам да јој објасним да је рат у Босни био грађански рат, а не агресија и да бројке погинулих нису тачне. Посавјетовао сам је да покуша сама да истражи те информације на интернету, али да користи само несрпске изворе информација, како би била непристрасна, с обзиром да је пројекат радила са још четири другарице, различитих националности. Али авај…

Тесла, Његош, Вук Караџић и Ђоковић као ратни злочинци: страница скрипте из које су до скора о рату у Босни учила деца у Чикагу (Фото: приватна архива)

Девојчица од 14 година је била збуњена пред чињеницом да подаци из школске литературе можда нису добри. С једне стране нашао се ауторитет школе, са друге ауторитет рођеног оца…

У једном тренутку се расплакала. Била је оптерећена тиме да мора да уради задаћу онако како јој је то сервирано у школи, уплашила се да ће јој учитељица дати лошу оцјену ако не буде радила по програму. Видео сам куда то води и нисам више хтео да је узнемиравам. Рекао сам јој да уради онако како мисли да је најбоље, присећа се Ранко.

На његово изненађење, у Катарини је прорадио инат, па је наредних неколико дана прионула на посао, са намером да пронађе релевантне информације за свој рад, али о томе оцу није рекла ни речи.

Она је извршила праву правцату истрагу, пронашла гомилу података из више независних извора, интернационалних организација, али и спискове погинулих из бошњачких и хрватских извора. На неколико места је пронашла цитате релевантних стручњака у којима се каже да је рат у Босни био грађански рат у којем су се, између осталих, борили и Хрвати против Муслимана, као и Муслимани, Бошњаци, сами између себе, какав је случај био рецимо у Цазинској крајини. Користила је и документацију Хашког Трибунала, као и видео записе из западних медија који нису завршавали на ударним вијестима или на насловницима познатих новина, истиче Ранко, и потврђује како тада није знао шта спрема његова ћерка.

А Катарина је била вредна, и одлучна да истера истину до краја. Резултат њеног рада је био booklet о „Босанском геноциду” који је на једној страни имао нетачне медијске информације које су њене другарице навеле, где на једном месту чак стоје слике Светог Саве, Тесле, Дивца и Ђоковића као српских ратних вођа који су починили геноциде у Босни. На другој страни била је информација да је прва жртва рата у Босни био српски сват у Сарајеву и да је рат у Босни заправо почео нападима Бошњака на Србе.

Делови рада у коме је Катарина побијала тврдње својих школских другарица за које су информације пронашле у фалсификованим скриптама (Фото: приватна архива)

Њихов рад је добио оцјену А, а ја сам га први пут видео тек када се вратила из школе. Поносу није било краја када ми га је показала. „У реду, рекао сам себи, моје дијете је урадило свој домаћи задатак. Сада је вријеме да ја урадим свој!”

Ускоро су родитељи позвани на родитељски састанак и Ранко је затражио разговор са наставницом историје, која му је признала како је врло интересантно то што је Катарина урадила, те да је њен део пројекта другачији…

Ја сам то искористио па сам негодовао што се у школи користи пропаганда као извор информација, да су до те мере збунили студенте те су српски свеци, научници и спортисти описани као ратни злочинци. Она је слегла раменима и рекла: “Шта ћете, Американци не познају историју… Али, зашто се не жалите ако сте незадовољни школским програмом?” Зашто да не, рекао сам у себи.

Писмо Ранка Ристића наставници историје у којој се жали на необјективност књига из којих учи његова ћерка, захтев за исправку и одговор директора школе (Фото: приватна архива)

Ранко је проучио како функционише школски систем у Америци, где се и коме треба обратити да би се нешто променило у школском програму.

Послије неколико дана сам уложио званичну жалбу као родитељ чије је дијете изложено лажној пропаганди, тражио да се провјере извори информација које се користе у школском програму. У жалби сам приложио документе и изворе које је моја ћерка користила у њеној истрази. Убрзо сам добио одговор од директора школе да је оформљена група која ће извршити истрагу. Такође сам обавјештен да ће школа тражити савјет професора историје DePaul Универзитета у Чикагу, који се сматра експертом за подручје Југославије, Др. Томаса Мокаитиса.

Ово име је заинтересовало Ранка, па је сазнао да је Др. Мокаитис био финансиран од организације “US Institute Of Peace” у чијој управи је била злогласна Медлин Олбрајт. Мокаитис је у неколико наврата писао чланке који су били изразито антисрпски настројени и у којима пореди Милошевића са Хитлером.

Ови подаци инспирисали су ме да потражим још историјске грађе, па сам накнадно приложио додатну документацију. На крају је професор Мокаитис, без обзира колико био антрисрпски настројен, суочен са чињеницама, морао признати да су информације у уџбеницима нетачне и да се требају уклонити из школског програма. Као резултат уложене жалбе, на крају сам добио обавештење да су у уџбеницима направљене следеће измјене:

Писмо директора школе у коме обавештава Ранка Ристића да су његове замерке усвојене и да ће школски Дистрикт 64 приступити измени наставног градива за 8. разред (Фото: приватна архива)

1. Број погинулих Бошњака за време рата у Босни није 200.000 већ су све три стране укупно имале између 80,000 и 100,000 жртава.
2. Реч “Геноцид” се избацује и замењује речју “атроцит“ (ово се не односи на геноцид у Сребреници већ на наводну агресију Србије на Босну и Херцеговину).
3. Потврђује се да председник Слободан Милошевић није био осуђен за ратне злочине нити геноцид.
4. Из школског програма избацују се све књиге које су садржавале нетачне информације.
5. Уводи се провера интернет информација које се користе у школству овог дистрикта.
6. У програм се уводе документи и извори које је Катарина Ристић користила у својој истрази

Ранко Ристић истиче да ова његова и Катаринина победа може да има велики значај јер ствара преседан за све будуће жалбе у свим дистриктима у Америци.

Ова промјена важи само за Дистрикт 64 и зато је битно да се у ову причу укључе медији, попут Вас, а затим и наш Конзулат, црква, наша удружења. Треба ову информацију проширити и упознати наше људе каква су им права и могућности, јер претпостављам да је много школских програма које уче наша деца у Америци, на исти начин настројено и засновано на лажним информацијама.

Он напомиње да су Школска управа, наставница и директор овај проблем схватили озбиљно и били од велике помоћи.

Они уче шта им се сервира, али ако се уложи жалба и поткрепи аргументима, они ће помоћи да се проблем ријеши. Ово треба да знају сви родитељи Срби у Америци. Неће бити никакве одмазде због жалбе, у то могу да буду сигурни.

Катарина је данас средњошколка Maine South школе Дистрикта 207 и помно прати часове историје и литературу која се користи. По њеном узору исто чини и њен старији брат Александар на Loyola Универзитету, а два млађа брата Стефан и Филип уче историју у поменутом Дистрикту 64, где им је њихова рођена сестра омогућила школовање без пропаганде. Ранко додаје како не планира да се заустави на овоме, већ иде даље и тражи уклањање професора Мокаитиса са места саветника школског дистрикта.

Човјек је очигледно дио пропагандне машине, доказано је да је одобрио коришћење нетачних информација, а такође их је користио у својим новинским чланцима. Дакле, нема ауторитет да ради тај посао и треба да иде. А ми као појединци и као заједница морамо све учинити, реаговати где год можемо, јер оваква пропаганда пласирана кроз школе може имати несагледиве последице на наша будућа покољења, решен је овај Србин из Завидовића да правду истера до краја.

А у том истеривању правде не би смео да остане усамљен.

Сви Срби у Америци који имају школску децу уједно имају могућност да ураде нешто налик ономе што је урадио Ранко Ристић. И да не дозволе да се њихови потомци стиде и погнуте главе враћају из школе, суочени са лажима и које њихов народ приказују у лошем светлу, као “bad guys”.

Ранко каже да је ову причу пре нашег портала понудио неколицини чикашких медија који су првобитно изразили интересовање, али се временом тај интерес изгубио.

Редакција Serbian Times-а ће се потрудити да она допре до што више људи. То је наш домаћи задатак. Хајде да свако уради свој, као што су га урадили Катарина и Ранко Ристић.

Толико дугујемо нашој деци…

П.С. Занимљиво да је Park Ridge, дистрикт у коме су Ранко и његова ћерка Катарина успели да исправе школску неправду, место где је одрасла Хилари Клинтон, супруга човека који је 1999. године пресудно утицао да се на Србију и Црну Гору баце товари НАТО бомби, због чијих ће смртоносних радиоактивних товара испаштати генерације.

Ето мало симболике за крај, чисто да Вас инспирише.

Антоније Ковачевић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Serbian Times, 21. 5. 2020)