Воjна парада поводом 70. годишњице ослобођења Београда, заказана за 16. октобар, испланирана jе готово до детаља.
Једино jе jош неизвесно шта ће бити на репертоару оркестра Гарде Воjске Србиjе. Одлуку о томе ће, како сазнаjе Данас, донети Влада Србиjе.
Парада ће наликовати на остале воjне – са представницима свих родова воjске и дефилеом пешадиjе, речне флоте, борбених возила и тенкова.
Од симбола коjи ће обележити ослобођење Београда засад су извесне заставе свих дивизиjа и армиjа коjе су учествовале у том догађаjу.
„Набавили смо све заставе. Припадници воjске ће бити у своjим уобичаjеним униформама и парада ће изгледати попут осталих воjних
Парада“, каже за Данас пуковник Петар Бошковић, начелник Управе за односе са jавношћу Министарства одбране.
Оливер Антић, саветник председника Србиjе Томислава Николића, сматра да jе воjна парада прикладан начин да се ода почаст свим жртвама антифашистичке борбе, без обзира на њихову идеолошку припадност.
Говорећи о наjавама министра одбране Братислава Гашића да на паради неће бити места за четничка обележjа, Антић, коjи jе и пуномоћник предлагача за рехабилитациjу Драже Михаиловића, каже да jе „теориjа релативитета примењива и на историjу“.
„Тренутно, идеологиjа и политика не остављаjу много простора за истину. Потребно jе да прође време да би праве вредности испливале на површину“, каже Антић.
Према његовим речима, на воjноj паради неће бити места за четничка обележjа, jер процес рехабилитациjе Драже Михаиловића jош увек ниjе окончан.
Како би по Антићу, то требало да се догоди у наредна два месеца, самим тим ће, како наводи, и „њихова обележjа бити заступљена у неким будућим парадама“.
„Правда захтева да и четничка обележjа буду на паради, jер су и они учествовали у победи над фашизмом.За то постоjе броjни докази. Пуковник Алберт Саjц, у то доба шеф америчке обавештаjне службе, написао jе у свом извештаjу да су герилци Драже Михаиловића онемогућили снабдевање Ромелових трупа, коjи због тога ниjе освоjио Александриjу, што jе имало огроман утицаj на даљи ток Другог светског рата“, каже Антић.
Ипак, према његовим речима, парада ниjе време да се те замерке износе, jер она пре свега представља помен свим жртвама.
„Никога не можемо да осуђуjемо апстрактно. Сви ти људи су само гледали како да преживе. Политика и идеологиjа су дошле накнадно. Нема смисла да говорим било шта што би могло да поремети свечаност, наводи Антић. Он додаjе да су посматрано са „макро становишта“, и четници и партизани, и Украjинци и Руси били на истоj страни.
„Учешће jедних не искључуjе учешће других. Нема ничег контрадикторног у томе да сви буду заступљени. Ова воjна парада треба да представља велики догађаj свих савезника“, истиче Антић.
Списак иностраних званица jош ниjе потврђен, а извесно jе да ће манифестациjи присуствовати руски председник Владимир Путин. За ратне ветеране задужен jе СУБНОР, коjи jе позвао представнике међународних организациjа ратних ветерана и антифашиста, као и оне коjи су учествовали у ослобађању Београда. Позвани су ветерани из свих дивизиjа – руске, украjинске, белоруске, азербеjџанске (њихова носи назив „београдска“) и италиjанске.
„Биће ту и ветерани из Велике Британиjе и Француске, као и из свих држава бивше Југославиjе. Позив jе упућен и почасном председнику
Антифашистичког савеза Бугарске. Иако ниjе учествовала у ослобађању Београда, бугарска воjска jе била на сремском фронту“, каже за Данас Милован Дрецун, члан организационог тима за припрему манифестациjе поводом годишњице ослобођења Београда.
Замерке на то што нису позвани државници Украjине, с обзиром на то да су наjброjниjи били припадници припадници Треће украjинске армиjе, Милован Дрецун jе оценио као злонамерне.
„Армиjе и бригаде држава бивше СССР биле су jединице Црвене армиjе, чиjи правни наследник jе воjска Руске Федерациjе. Дакле, нема говора о политичким разлозима зашто званичници држава некадашњих совjетских република нису позвани“, закључуjе Дрецун.
Извор: БН Телевизиjа
Везане виjести:
Владика Григориjе: Равногорски парк jе поникао из велике жртве, крви и суза
Четници немаjу права као партизани
Италиjан сенатор и четнички командант