Церска битка

Церска битка jе знаменита битка вођена од 16. до 20. августа 1914. на широком простору планине Цера у коjоj jе храбра српска воjска извоjевала против аустроугарских трупа прву савезничку победу у Првом светском рату. У историографиjи помиње се и као Јадарска битка, jер су се главне операциjе одвиjале у сливу реке Јадар. Српске су се снаге бориле под командом генерала Степановића.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. августа. 2017. године.

Церскоj бици претходиле су борбе српских предстражних одреда на Дрини и Сави, коjи су пуна четири дана, од 12. до 15. августа, храбро одолевали надирању знатно броjниjих и jачих аустроугарских трупа.

Знаjући да Аустроугарска припрема велику летњу офанзиву на Србиjу, српска Врховна команда припремала се за тактичко-оперативна деjства и контраофанзиву. Процењуjући да ће главнина аустроугарских снага ударити са севера и долином Мораве, док ће помоћне снаге надирати са запада од Дрине, Команда jе своjе снаге распоредила на следећи начин: Прва армиjа, под командом генерала Петра Боjовића, налазила се на простору Гроцке, Смедеревске Паланке, Раче и Тополе. Друга армиjа, под командом генерала Степе Степановића, налазила се у реjону Обреновца, Лазаревца и Аранђеловца. Трећа армиjа, под командом генерала Павла Јуришића, штитила jе северну и северозападну границу од ушћа Колубаре до Љубовиjе, док се Ужичка воjска, под командом генерала Милоша Божановића, налазила у реjону Ужица, како би контролисала правце коjи од Вишеграда и Баjине Баште воде долином Западне Мораве.

Артиљериjа се помера у положаj одбране

Насупрот њима, Пета армиjа Аустроугарске, под командом генерала Франка, налазила се на простору Биjељина, Зворник, Прибоj, Брчко. Шеста армиjа, под командом генерала Поћорека, била jе груписана у реjону Власеница, Рогатица, Калиновик, Сараjево, док се Друга армиjа, под командом Бем-Ермолиjа, налазила у Срему и Банату. Аустроугарска команда главнину снага концентрисала jе на Дрини, одлучуjући се за северозападни стратегиjски правац што jе донекле изненадило српску Врховну команду.

Уочаваjући стратешку важност планине Цер, а према тренутном распореду снага, командант Друге армиjе Степа Степановић израдио jе план деjства Друге армиjе по главном стратешком правцу, као и план садеjства Треће армиjе и делова Прве армиjе (Моравске 2 и Тимочке 1. дивизиjе).
До првог окршаjа на планини Цер дошло jе у ноћи 15. на 16. август између делова 21. аустроугарске дивизиjе и делова Комбиноване дивизиjе. У огорченим ноћним борбама код Текериша, Срби су приморали аустроугарске снаге на повлачење. Међутим, сутрадан уjутро, 9. аустругарска дивизиjа угрозила jе лево крило Комбиноване дивизиjе и приморала jе да се повуче. Фронт се стабилизовао након непосредне интервенциjе команданта Степе коjи jе увођењем Моравске 1. дивизиjе одбацио 9. аустроугарску дивизиjу и заузео Беглук. Коњичка дивизиjа деjствовала jе са снагама Друге армиjе и Шумадиjске 1. дивизиjе.

Повлачење преко Дрине разбиjене аустроугарске снаге отпочеле су у ноћи 19. на 20. август и наставиле цео сутрашњи дан.

Последња линиjа одбране

Због изузетних заслуга у руковођењу и командовању у Церскоj бици, командант Друге српске армиjе Степа Степановић унапређен jе у чин воjводе. Та прва победа савезника у Првом светском рату афирмисала jе команданта Степу, што jе битно оjачало и морал савезничке воjске.

Гоњењем неприjатеља до Дрине и завршним борбама код Шапца, 21-24. августа 1914. године, окончана jе тзв. церска операциjа.

У Церскоj бици српске снаге изгубиле су више од 16.000 воjника, док су аустроугарски губици износили око 25.000 погинулих.

Извор: Лозница

Везане виjести:

Обележена годишњица Церске битке – Jadovno 1941.

СТОГОДИШЊИЦА ЦЕРСКЕ БИТКЕ – Jadovno 1941.

ПРЕДИВНО: Хиљаду младих људи на Церском маршу – Jadovno …

Први свjетски рат – Jadovno 1941.