arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Чекамо влак за Бају

Коначно звижди, фућка локомотива. Почиње граја, гласно се разговара… Мотам цераду, а она као кост па је опет вратим на главу јер ми је под њом топлије. Сад видим да се Мирко замотао у ону блазину. Ни руке му се не виде, сакрио их негдје у блазини. Жељезничар отвара вагоне. За њиме иду Стево и она два знанца од јучер. Стадоше негдје код четвртог вагона, њега не затварају. Стево се попео у вагон и виче: „Улазите! Полако, клизаво је“. Они људи некамо одјурише са трагљама којима су довезли наше кухињске ствари. Дође ред на Мирка и мене. Стево му пружи руку, а ја га мало погурам, па онда пометнем у вагон ташку и целту и пружим Стеви руку. Некако се увучем у вагон. Цуре су већ унутра јер је вагон био ближе крају наше колоне, баш пред нашим стварима из кухиње. Имамо и пећ. Иста је као у оном вагону, али не гори. Око ње има нешто разбацаних дрва и угља. Сламе и нема. Саме трине и прашина. Мирко одмах, онако умотан, леже у блазину и шути. Ето оних добрих људи. Са таљига нам бацају дрва и додадоше да истресемо оне двије канте угља. Један ускочи у вагон па ситно исцјепка једно дрво, али видимо да нема шибица. А и да их и има, нема папира. Види он да смо ми узнемирени што нема чиме потпалити, па нешто показује, као, нека се смиримо. Ма, како да се смиримо кад смо се смрзли, а не можемо потпалити ватру? Чак имамо и дрва и угаљ, а не можемо потпалити! Да излудимо. Беспомоћно се мувамо, а оно и вагон мрдну, крену, али не иде даље. Онај други човјек донесе у канти од угља жара и дода ономе крај пећи. Проломила се радост, весеље. Пљешћемо, поскакујемо. Он мирно истресе жар одозго у пећ, послага она ситна дрва, кроз вратницу сложи још два, три комада, затвори пећ и подиже своје гараве руке у вис у знак успјеха па искочи из вагона. Тога часа пиштаљка је дала сигнал да влак крене. Стево им је махао, а онда је затворио врата. У вагону је мрак. Нешто свјетла једино даје пламен из пећи. Послије неког времена смо се прилагодили јер је вани дан, а ми смо вани гледали у снијег. Некако шутке се смјењујемо око пећи јер се она брзо угријала па се крај ње не може близу стајати. Све боље смо расположени јер нас је пећ откравила, вратила нас у живот. Љепше нам је и ради дневне свјетлости. Оно прије је била и зима и мрак. Нетко коментира и пита се како то да нема прозора, да су само решетке, а Сукњаић добаци: „Па било би ти сад више зима. Зато нису направили“! Одједном се огласи Шуне (Гојко Радаковић) и каже да у џепу има комад свијеће. „Немој је палит’. Требат ће нам вечерас“, примијети нетко. „Па до Баје има једно три сата вожње“, каже Стево, „а онда ћемо видјет’ како ћемо преко и куда ће са нама“. „Ја мислим да би ми до ноћи могли доћи и до Суботице“, додаде он.

Влак добро јури. Већ је прошло пуно времена а да није нигдје стао. Ваљда жури у Бају. Рекоше да је то руски војни транспорт. Стајао је на три мјеста да се мимоиђе са другим влаковима и тако ми дођосмо у Бају још прије поднева. Вријеме најгоре – за доручак касно, а за ручак рано иако би ми могли појести оба.

 

< У Печуху смо                                                        Садржај                                             Понтонским мостом преко Дунава >

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи свjедок

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​