Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

ЧАК НИ МРТВЕ НЕ ПОШТУЈУ!?

Датум објаве: субота, 5 маја, 2012
Величина слова: A- A+

dobrovoljacka_2012

БЕОГРАД, 5. МАЈА /СРНА/ – На комеморациjи погинулим воjницима ЈНА у Добровољачкоj, коjа jе недавно одржана у Сараjеву, родбина и приjатељи тугуjу, док повећа група грађана увредљиво довикуjе, заправо урла – то jе слика БиХ коjа jе претедент за улазак у ЕУ, пише “Политика” у тексту, у коjем се оцjењуjе да jе случаj “Добровољачка” из маjа 1992. године био покушаj муслиманске стране да убиjе тадашњег лидера Алиjу Изетбеговића и за то оптужи ЈНА.

Воjни аналитичар Мирослав Лазански у тексту под насловом “Немамо сви амнезиjу”, коjи се бави недавном комеморациjом убиjеним воjницима ЈНА у Добровољачкоj, пита се какви су то људи, каква jе то средина, да се чак ни мртви не поштуjу?

У тексту се напомиње да jе приjе одласка у Лисабон, тадашњи предсjедаваjући Предсjедништва Алиjа Изетбеговић сва своjа овлашћења у писаноj форми пренио на Еjупа Ганића.

За вриjеме напада на колону ЈНА у Добровољачкоj улици, наводи се у тексту “Политике”, из етера стиже порука припадницима “Зелених беретки”: “Убиjте Алиjу!”. Глас додаjе: “Кљуjо, склони се, jа водим ову операциjу”.

“У Сараjеву добро знаjу чиjи jе то био глас”, истиче аутор текста и оцjењуjе да jе “Добровољачка” био покушаj и да се убиjе Алиjа Изетбеговић, од своjих, а оптужи ЈНА, па отуда и така став званичног Сараjева према трагедиjи убиjених припадника ЈНА.

Уз подсjећање на хронологиjу ратних дешавања у БиХ, аутор истиче да рат у БиХ ниjе започео првим метком у Сараjеву, него упадом хрватске воjске и муслиманских паравоjних формациjа у Брод и покољем српског становништва у Сиjековцу и то краjем марта и почетком априла 1992. када БиХ jош ниjе била међународно призната као држава, и када jе формално jош била у саставу Југославиjе.

У тексту се наводи да су компликациjе у Сараjеву почеле подjелом састава МУП-а, протjеривањем Срба из специjалних jединица МУП-а, општим нападима полициjске странице у граду, али и у циjелоj БиХ, док су се припадници “Зелених беретки” и “Патриотске лиге” прогласили за браниоце.

Подсjећа се да су Добровољачкоj претходили напади “Зелених беретки” и “Патриотске лиге” на све обjекте ЈНА у Сараjеву, као и да су припадници тих муслиманских формациjа упадали у воjне станове, пљачкали, одводили људе на такозване информативне разговоре, малтретирали породице припадника ЈНА, као и заробљавали воjнике ЈНА.

У тексту пише и да су Радио и ТВ Сараjево водиле беспоштедан пропагандни рат против ЈНА, те да jе криминалац Јука Празина постао господар живота и смрти у граду.

Првог маjа, стоjи у тексту, нападнута jе фабрика експлозива у Витезу и радио-релеjни центар везе, а другог маjа jе нападнут Дом ЈНА у Сараjеву, као и Воjна болница, коjа jе гађана зољама и бестрзаjним топовима, а нападнут jе и Школски центар ЈНА у граду, док jе на оближњем поилгону у Пазарићу блокирано 250 ученика и питомаца воjних школа.

На зграду команде Друге воjне области отвара се ватра из митраљеза, минобацача и артиљериjе, а у згради има погинулих и рањених, док муслиманска страна одбиjа све апеле да се прекину напади и да се погинули и рањени евакуишу из ове зграде.

“У таквоj ситуациjи предсjедник Предсjедништва БиХ Алиjа Изетбеговић се враћа из Лисабона у Сараjеву, гдjе jе задржан у касарни ЈНА у Лукавици, а ту jе имао пуну личну безбjедност”, наводи аутор.

У тексту се напомиње да jе Изетбеговићу тада предочено стање у граду и затражено да нареди муслиманскоj страни прекид ватре и омогући евакуациjу Команде Друге воjне области са свим погинулим и рањеним припадницима ЈНА, што он прихвата и пристаjе да буде у оклопном транспортеру УН са генералима Милутином Кукањцем /ЈНА/ и Луисом Мекензиjем /УН/ на челу колоне, коjа jе нападнута у Добровољачкоj улици.

Извор: срна

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top