Bunjevci više ne žele hrvatsko ime

Inicijativa da se posle 62 godine formalno poništi naredba Bunjevcima i Šokcima. Čitavom stanovništvu 1945. naređeno da se izjašnjavaju kao Hrvati

Narednu godinu u kojoj će biti obeležen vek od ostvarenja vekovnog sna Srba u Austrougarskoj carevini o prisajedinjenju Srbiji, Bunjevci na severu Bačke dočekuju sa pomešanim emocijama. Ponosni su jer su bili druga politička snaga, odmah iza Srba, u presudnim događajima 1918, ali i nezadovoljni, jer Dekret iz 1945. kojim je Bunjevcima i Šokcima naređeno da se izjašnjavaju kao Hrvati – još nije pravno poništen.

Peticiju Skupštini Vojvodine da se akt o nasilnoj asimilaciji Bunjevaca, posle 62 godine konačno poništi, uputili su ovih dana profesori Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Slobodan Orlović i Branislav Ristivojević. Sličnu inicijativu pre godinu dana pokrenuli su Nacionalni savet i Savez bačkih Bunjevaca, ali zasad ona nije urodila plodom.

– Pokrajinski parlament kao ustavnopravni sukcesor Odbora iz 1945, trebalo bi da donese deklaraciju o poništavanju ovog asimilatorskog akta, jer je to jedina moralna i pravna nadoknada onima kojima je pravo na nacionalno izjašnjavanje tako grubo oduzeto – navode profesori Orlović i Ristivojević, naglašavajući da bi akt o poništenju imao preventivno dejstvo na sve buduće asimilatorske namere.

Akt čije poništavanje traže doneo je Glavni narodnooslobodilački odbor Vojvodine (Odeljenje za unutrašnje poslove, br. 104071945), 14. maja 1945. u Novom Sadu, i glasio je ovako: „Događa se, da se mnogi Hrvati uvode kao Bunjevci i Šokci u rubrike gde se označava narodnost, a ne kao Hrvati i to biva često po njihovom izričitom zahtevu ili po volji i nahođenju dotičnog činovnika. Kako bunjevačka i šokačka narodnost ne postoje, to vam se naređuje da sve Bunjevce i Šokce imadete tretirati isključivo kao Hrvate bez obzira na njihovu izjavu.“

Tako je bilo sve do raspada SFRJ, kada su Bunjevci i Šokci posle gotovo četiri i po decenije dobili natrag svoj identitet. Ali akt iz 1945. pravno je živ i danas.

Predsednik Saveza bačkih Bunjevaca Mirko Bajić nada se da će inicijativa dospeti u Skupštinu, a akt biti poništen.

– Znamo da se to neće dopasti Nacionalnom savetu Hrvata, koji nam uporno osporava autohtonost, no to su bivši Bunjevci koji sebe danas nazivaju bunjevačkim Hrvatima – kaže Bajić.

Uoči donošenja Dekreta 1945, u Subotici i Somboru živelo je oko 40.000 Bunjevaca. Na poslednjem popisu evidentirano ih je 16.706.

NSH: TO SE NE PRIMENjUJE

ZA predstavnike hrvatske zajednice u Vojvodini, inicijativa predstavlja – politikantsko pitanje.

– Traži se poništenje nečega što se u praksi više ne primenjuje, pritom, svakom je danasdopušteno da se izjašnjava po želji – kaže predsednik Nacionalnog saveta Hrvata dr Slaven Bačić za „Novosti“, i napominje da je u Odboru koji je 1945. doneo Dekret bilo i pripadnika bunjevačke zajednice.

Autor: J. Simić

Izvor: NOVOSTI