Буњевци стандардизовали сопствени језик

Након више година теренског рада, слушања изворних говорника и консултовања стручњака, Буњевачки национални савет урадио стандард свог језика који до сада нису имали

Су­бо­ти­ца – Бу­ње­вач­ки на­ци­о­нал­ни са­вет за свој пра­зник, 23. фе­бру­ар, дан осни­ва­ња са­ве­та пре 15 го­ди­на, ма­њи­ни ко­ју пред­ста­вља на­чи­нио је по­клон ко­ји је у осно­ви иден­ти­те­та сва­ке на­ци­о­нал­не гру­пе – пред­ста­вио је стан­дард бу­ње­вач­ког је­зи­ка.

„Стан­дард је про­пи­сан кроз реч­ник, пра­во­пи­сни и гра­ма­тич­ки при­руч­ник, на ко­ји на­чин пи­ше­мо ми Бу­њев­ци да­нас у 21. ве­ку, у сво­јим ме­ди­ји­ма, књи­га­ма и бе­ле­три­сти­ци и на ко­ји на­чин се, уко­ли­ко је по­треб­но, обра­ћа­мо и др­жа­ви. Крај­ње је вре­ме би­ло да се овај по­сао за­вр­ши, Бу­њев­ци су на ове про­сто­ре пре 330 го­ди­на у од­ре­ђе­ном бро­ју до­шли пи­сме­ни, што је у оно вре­ме би­ла рет­кост, пр­ва књи­га на бу­ње­вач­ком штам­па­на је у Ри­му, сре­ди­ном 17. ве­ка, пр­ви ста­тут Су­бо­ти­це пи­сан је на бу­ње­вач­ком је­зи­ку. Ми има­мо три ве­ка пи­сме­но­сти, а не­где је из­гу­бљен рат за сво­је ме­сто под сун­цем у овом гра­ду. Би­ло је по­треб­но да уђе­мо у 21. век да би­смо ура­ди­ли реч­ник и пра­во­пи­сни и гра­ма­тич­ки при­руч­ник, ре­кла је др Су­за­на Ку­јун­џић Осто­јић, пред­сед­ни­ца Бу­ње­вач­ког на­ци­о­нал­ног са­ве­та и по­зва­ла ме­ди­је да раз­ли­ку­ју стан­дард од стан­дар­ди­за­ци­је за ко­ју су над­ле­жне дру­ге ин­сти­ту­ци­је.

Рад на утвр­ђи­ва­њу стан­дар­да бу­ње­вач­ког је­зи­ка тра­јао је го­ди­на­ма, под­ра­зу­ме­вао је мно­го те­рен­ског ра­да, слу­ша­ња из­вор­них го­вор­ни­ка на под­руч­ју где жи­ве Бу­њев­ци, али и ускла­ђи­ва­ње са по­тре­ба­ма са­вре­ме­ног је­зич­ког из­ра­за. Ве­ли­ку уло­гу у од­ре­ђи­ва­њу стан­дар­да има­ла је са­ма др Ку­јун­џић Осто­јић, уз са­рад­њу са ко­ле­ги­ни­цом Аном По­пов, и уз до­при­нос учи­те­љи­ца ко­је у шко­ла­ма пре­да­ју бу­ње­вач­ки го­вор са еле­мен­ти­ма на­ци­о­нал­не кул­ту­ре, и кон­сул­ту­ју­ћи др Дра­го­љу­ба Пе­тро­ви­ћа, јед­ног од на­ших нај­бо­љих по­зна­ва­ла­ца ди­ја­ле­ка­та. Ка­ко је на­гла­ше­но са­ми Бу­њев­ци, од­но­сно пре све­га Бу­њев­ке ура­ди­ли су стан­дард бу­ње­вач­ког је­зи­ка, а Ни­ко­ла Ба­бић, пр­ви пред­сед­ник Бу­ње­вач­ког на­ци­о­нал­ног са­ве­та ре­као је да је чи­тав ве­ли­ки по­сао ура­ђен во­лон­тер­ски, а Бу­њев­ци од др­жа­ве за став­ку упо­тре­ба стан­дард­ног је­зи­ка не до­би­ја­ју ни ди­нар.

Пр­во из­да­ње реч­ни­ка иза­шло је 1990. го­ди­не чи­ји ауто­ри су би­ли Мар­ко Пе­ић и Гр­го Бач­ли­ја, на ње­го­вој до­пу­ни ра­дио је Јо­сип Ба­јић, да би са­да пред­сед­ни­ца Бу­ње­вач­ког на­ци­о­нал­ног са­ве­та за­вр­ши­ла и за­о­кру­жи­ла тај по­сао. Но­ви реч­ник и при­руч­ни­ци тре­ба да бу­ду при ру­ци но­ви­на­ри­ма ко­ји ра­де за ин­тер­нет стра­ни­цу БНС-а, за „Бу­ње­вач­ке но­ви­не” као и ра­диј­ске и те­ле­ви­зиј­ске еми­си­је, за­тим у шко­ла­ма за рад са де­цом. У БНС-у се на­да­ју да ће ус­пе­ти и да од­штам­па­ју реч­ник и при­руч­ни­ке, као по­је­ди­нач­но или об­је­ди­ње­но из­да­ње, али им тек пред­сто­ји да про­на­ђу но­вац за то. Ме­ђу­тим, др Су­за­на Ку­јун­џић Осто­јић ка­же да су уџ­бе­ни­ци ко­ји се ко­ри­сте у шко­ла­ма већ на­пи­са­ни по том стан­дар­ду.

Ка­ко је ре­кла за са­да не­ће тра­жи­ти да се бу­ње­вач­ки уве­де као слу­жбе­ни је­зик у гра­ду, ни­ти ће тра­жи­ти на­ста­ву на бу­ње­вач­ком је­зи­ку.

Мир­ко Ба­јић, пред­сед­ник Из­вр­шног од­бо­ра БНС под­се­тио је да је још на сна­зи де­крет из 1945. го­ди­не ко­ји­ма се Бу­њев­ци има­ју из­ја­шња­ва­ти као Хр­ва­ти, те да мар­ги­на­ли­зо­ва­ње Бу­ње­ва­ца као аутох­то­не ма­њи­не ни­је пре­ста­ло. Због то­га што се по­ја­вљу­ју оце­не да су Бу­њев­ци при­ви­ле­го­ва­ни, Ба­јић ка­же да они за­и­ста тра­же да бу­ду рав­но­прав­ни. Та­ко се на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је БНС-а чу­ло да 400 уче­ни­ка ко­ји уче бу­ње­вач­ки го­вор са еле­мен­ти­ма на­ци­о­нал­не кул­ту­ре го­ди­шње др­жа­ву ко­шта­ју 86.000 ди­на­ра, док не­ке дру­ге ма­њи­не, чи­ји је­зик ка­ко је ре­че­но ни­ка­да ни­је про­гла­шен стан­дар­ди­зо­ва­ним, до­би­ја­ју и ми­ли­он ди­на­ра. У по­ре­ђе­њу са хр­ват­ским ме­ди­ји­ма до­би­ја­ју ви­ше­стру­ко ма­ње нов­ца, по­том иако ма­њи­не у Вој­во­ди­ни има­ју сво­је за­во­де за кул­ту­ру, Бу­њев­ци га не­ма­ју, чак не­ма­ју ни сво­је про­сто­ри­је, већ пла­ћа­ју за­куп.

Скуп­шти­на Вој­во­ди­не још тра­жи фор­му­ла­ци­ју 

Прет­ход­них да­на твр­ђе­но је да је ста­вља­ње на днев­ни ред Скуп­шти­не Вој­во­ди­не са­мо пи­та­ње про­на­ла­же­ња прав­не фор­му­ла­ци­је за од­лу­ку о про­гла­ша­ва­њу ни­штав­ном на­ред­бе На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ког од­бо­ра из 1945. го­ди­не о то­ме да Бу­њев­ци не по­сто­је и да мо­ра­ју да се из­ја­шња­ва­ју као Хр­ва­ти. Ме­ђу­тим, не­ма још на­зна­ка ка­да ће се у по­кра­јин­ској скуп­шти­ни од­лу­чи­ва­ти о овом пи­та­њу.

„Из­гле­да да још тра­же прав­ну фор­му­ла­ци­ју”, про­ко­мен­та­ри­са­ла је др Су­за­на Ку­јун­џић Осто­јић, док је Мир­ко Ба­јић до­дао да Бу­њев­ци не од­у­ста­ју од тог зах­те­ва и да не сма­тра­ју да он на­ру­ша­ва би­ло ка­кве по­ли­тич­ке од­но­се.

Аутор: Александра Исаков

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Буњевци не одустају: Траже укидање наредбе о насилној …

Буњевци неће да буду Хрвати | Јадовно 1941.

Буњевци више не желе хрватско име | Јадовно 1941.

Буњевци не одустају: Траже укидање наредбе о насилној …