Буковић: СРБИ И ХРВАТСКИ УСТАШКИ ИНКВИЗИТОРИ

Чињеница је да је Краљевина Југославија капитулирала у Априлском рату 1941. године, да су је Немци и Италијани окупирали и да су је распарчали. Окупаторске власти нису ни најмање биле наклоњене србском народу. У Загреб су довели у складу са инквизиторском Римском куријом хрватскг усташког злочинца, Анту Павелића и поставили га за поглавника тзв. „Независне Државе Хрватске“. И Немци и Италијани су једноставно подржавали и потстицали Хрвате да изврше геноцид над Србима. Познато је да је Хитлеров Папа Пије ХII рекао за Павелића да је он „добар католик“ и „практичан католик“ (Види: Мисионар, независни српски часопис, Chicago, Ill., USA, 1958, стр. 50).

Константовали бисмо да је проф. Др Мирко М. Косић (Велика Кикинда, 27. Март 1892–Лугано (Швајцарска), 25. Јуни 1956), „један од најпризнатијих социолога света и одличан економиста и статистичар”, како то лепо рече проф. Др Лазо М. Костић, објавио значајну расправу под насловом „Србија и балканска унија“, где између осталог, стоји:

„Зверским покољем (а не у ‘грађанском рату’ како би то хтели неки браниоци Хрвата међу Енглезима) скоро милион голоруких Срба (и стараца и жена и деце) од стране Хрвата добровољних савезника Немаца ( а не само ‘Усташа’!, таман као што ни Немци неће да су вршили злочине него тамо неки ‘наци’! а да шта су били ти ‘наци’ него огромна већина Немаца? Баш као и ‘Усташе’ Хрвата) покопана је за сва времена заблуда о народном јединству Срба и Хрвата. Човек би очекивао да ће сада српски политичари напустити идеју о могућности трајне државне заједнице са Хрватима, када је отпала њезина основа: фикција ‘народног јединства’. Али не: они су тако мало дознали о хрватским зверствима, тако их се мало дотиче грозна смрт милион њихових сународника да и даље трабуњају да ко неће више државну заједницу са Хрватима тај само чини радост ‘нашим заједничким непријатељима’ циљајући на Талијане и Мађаре… Та имају ли Срби љућих непријатеља од Хрвата? Ни Турци нису за четиристо година побили толико голоруких Срба колико Хрвати за цигло четири године! Има још и такових наивчина међу нама, који још говоре о “заједничкој опасности од Талијана и Немаца“ као да Хрвати нису у два Светска Рата били борци на страни Немаца и као да се развојем војне технике и међународно-светско-политичке свести нису из основе помериле вероватности па и могућности локализованих ратних сукоба…“ (Види: Проф. Др Мирко М. Косић, Србија и балканска унија, Српски народни календар – Американски Србобран, Pittsburgh, Pa., U. S. A., 1951, страна 82-87).

Имајући у виду да су извесни енглески историчари, који су стали уз Хрвате против Срба, издали шест књига, које су публиковали у Лондону од 1971 до 1976 године о британској спољној политици у току Другог светског рата под насловом “BRITISH FOREIGN POLICY IN THE SECOND WORLD WAR”, где су једноставно умањили број српских жртава. У трећем тому “Британске спољне политике” у поглављу XLI “Британска спољна политика према Југославији” о масовним покољима Срба у Независној држави Хрватској, која је била под окриљем немачких и италијанских окупатора донени су свега шест редова ( с. 279). Ево што кажу Енглези о том зверском клању незаштићеног цивилног становништва Срба, Јевреја, Рома и извесних родољуба у тзв. НДХ под хрватским усташким режимом поглавника Анте Павелића:

„Павелић је, с прећутним одобравањем и безусловно уз активну помоћ окупационих снага, организовао 1941 систематске покоље хрватских Јевреја, као и Срба кроз ‘независну државу’, нарочито у северној и западној Босни. Број жртава је непознат: цифра вероватно није мања од 5О,000 Јевреја између 50,000 и 100,00 СРБА…“

НАЈСТРАШНИЈА ИНКВИЗИЦИЈА

Les assassenes au nom du Dieu par Harve Lauriere
Treat to Europe by Avro Manhatan
The crime of genocide
published by Serbian National Defence

То је крвава инквизиција над српским народом у сред 20-ог века.

Чувена је по страхоти Шпанска инквизиција. Генерални директор ове инквизиције, опуномоћен од папе, био је злогласни доминикански калуђер Томас де Торквемада. За 18 година његовог диктаторства сажежено је на ауто-да-ге 10.220 људи, а уморено глађу, мучењем и тамновањем 114. 401 лице (према историчару Мотлеју). Дакле свега сто двадесет и пет хиљада за 18 година.

Страшно. Али је несравњено страшнија инквизиција над српским православним народ у Југославији. Јер је ова инквизиција само за четири године убила седамсто хиљада Срба и Српкиња.

Чувена је такође инквизиција у Холандији. Краљ шпански Филип II послао беше свога генерала Албу са диктаторском влашћу у Холандију, да истреби протестанте. Овај диктатор по руковођству кардинала Гранвиле вршио је овај крвави посао шест година. Па кад је напустио Холандију хвалио се како је он за шест година погубио, уморио у мукама, 18.000 пртестаната.

И ово је страшно. Али зар није страшније погубити 700.000 Срба само за четири године?

Крвава инквизиција у Француској позната је под именом „Вартоломејска ноћ“. Главна оруђа ове инквизиције били су краљ Шарл IX и његова мајка Катарина Медичи. Покољ је почео изненадно у глухо доба ноћи уочи светог апостола Вартоломеја 24 августа 1572 године. У самом Паризу поклано је 10.000 протестаната, тако званих Хугенота; међу првима велики адмирал Колињи. Клање, масакрирање или спаљивање живих људи раширило се по целој Француској. Попови су викали везаним жртвама: „Или миса или смрт“. Сходно најумеренијим историчарима инквизиција је том приликом уништила 100.000 људских живота. После тога одржане су велике свечаности од Париза до Рима, и благодарење Богу (коме Богу? ) „за прекрасну победу над непријатељем Цркве“.

И ова инквизиција је заиста страшна. Али зар није седам пута страшнија инквизиција над Србима? Она је покосила једну стотину хиљада Француза а ова седам стотина хиљада Срба. Она се догодила 1572 године а ова 1941 – 1945.

Ми нећемо набрајати остале инквизиције у Европи; Чешкој, Италији, Аустрији, нити ону против богумила у Босни ни против њихових једномишљеника Валдензјана нити пак оне преко мора у Перу и другим колонијама. Задпжаћемо се на три споменуте, и учинићемо следеће сравњење:

У шпанској инквизицији уморено је 125.000 људи; у холандској 18.000; у Француској 100.000. Дакле укупно 243.000. А у самој југословенској 700.000.

Према томе јасно је, да је инквизиција над Србима у Југославији по броју уморених људи најстрашнија у историји.

Али инквизиција над српским народом није најстрашнија од свих ранијих инквизиција само по несравњеном броју уморених лица него и по грозоти мучења невиних жртава. О тим грозотама детаљно се говори у горе наведеним књигама. Треба имати врло јаке нерве па читати те књиге и гледати са језом фотографије. Додаћемо само изјаву члана парламента Западне Немачке Јакова Алтмајера, која гласи: „Запад је био забезакнут кад је гледао слике како усташе с бајонетима терају српско православно становништво да се покрштава у католичку веру“. И још: „Крвава владавина Павелићевих усташа постигла је максимум на пољу масовних покоља. Светска историја регистровала је многе крвнике и масовне убице; међутим ни један од њих није био толико свиреп да је тражио да му се у корпама сервирају очи његових жртава. То је био специјалитет Павелића и његових усташа“.

Но сва злочинства над Србима нису још описана. Описаће се; објавиће се. Безумни инквизитори као да никад нису прочитали реч Христову: „Нема ништа тајно што неће бити јавно, нити што скривено што се неће открити“. Заборавили су и ону народну: „У цара Тројана козје уши“. Мислили су све покрити мраком и лажном пропагандом. Али – нема пећине у коју су они бацали живе Србе, да неко није испливао; нити ломаче, а да неко опаљен није избегао; нити мучилишта; са кога се неко није спасао. То је од Бога. Да би они били лични сведоци пред човечанством и историјом; као што ће њихова побијена браћа бити: сведоци на Страшном Суду Божјем.

Треба ли Срби да се свете? Да не да Бог. Они који би се светили, не би били ни Срби, ни хришћани. Јер Срби немају верске инквизиције у својој традицији, и Срби знају да Христос није обећао царство небеско мучитељима него мученицима. „Доћиће време“, рекао је Он, „кад ће сваки који вас убије мислити да Богу служи. А ово ће чинити, јер не познаше Оца и Мене“. Отуда је Херве Лориере правилно назвао творце оне крваве оргије над српским народом: „убице у име Божје“.

Никад се Срби нису руководили паролом „Циљ оправдава средства“ т. Ј. Сва средства. Неморална, нечовечна и зверска. Зато се они неће ни светити, јер би то било против њихове вере и савести. Ако би се светили равном мером, они би морали да погребавају живе људе, да пеку живе на огњу, да деру кожу са живих, да режу децу на комеде на очи родитеља, да копају очи и т. д. А то Србин не би могао чинити ни над зверовима, а камоли над људима.

Па шта треба Срби да чине?

Прво да се не свете. Јер ко се свети тај се не посвети. Него да оставе освету Богу, који је заповедио људима пре Христа: „Не свети се, моја је освета“.

Друго да јављају свету и објављују сва грозна недела најновије инквизиције над српским народом; да опомињу народе широм света, хришћанске и нехришћанске, да буду на опрезу за себе, јер се и њима може догодити што се догодило народу српском.

Треће да се диче и поносе са својих 700.000 мученика за Христа; да им зидају храмове на местима њиховог мучења, над њиховим гробницама и над тако зв. Псећим пећинама, које ће се звати Свете Пећине, и свуда по свету.

Само тако ће српски народ имати за сву будућност једну непобедиву небесну армију од 700.000 Божјих мученика на својој страни као заштиту, одбрану и захемчену победу. И – један морални капитал коме нема равна у свету.

Е. Жички

(Види: Е. Жички, Најстрашнија инквизиција, „Србија-Serbia”. Јануар 1988, Fruitland, Ontario, Canada).

Аутор: ДУШАН БУКОВИЋ

Извор: ВИДОВДАН