Божић у Грачацу: На рушевинама успомена на Николу Теслу (ВИДЕО)

Путоказима вођени, уочи најрадоснијег хришћанског празника упутисмо се у Лику пркосну, у село Дерингај, у општини Грачац. Ту живи породица Миљуш, Никола са оцем Даном и мајком Јованком. Уочи Божића, као и у свим православним породицама, и овдје у Лици, усијеца се бадњак.

Потом се бадњак кући доноси, док се за породичним столом трпеза спрема, каже Никола Миљуш из Дерингаја, говорећи здравицу.  Иначе, породица Миљуш живјела је у Дерингају све до седамдесетих година прошлог вијека. Тада Николин отац Дане добија посао у Бихаћу и сви се селе управо у град на Уни.

Никола је у Бихаћу ишао у школу, али  је био одличан кошаркаш. Све до пред рат играо је кошарку у клубу „Комбинат Крајина“, па је 1989. проглашен и за најбољег спортсту града Бихаћа.

Никола је на позив Бранка Човичковића, пред рат прешао у бањалучки „Борац“. Потом је играо у мађарском „Капошвару“, затим у „Јукому“ и на крају у „Раднику“ из Бијељине.

Посебно драге су му титуле,  које је током рата у Крајини освојио играјући за грачачке „Бијеле орлове“. Стекао је и диплому кошаркашког тренера,  и радио као тренер.  Ипак дједовину Никола не може да заборави, па се скупа  са родитељима враћа у родни, потпуно разрушени  Дерингај.

„Деведесет и седме дошли смо први пут овдје да видимо то какво је стање. А,  рат као рат. Сваки рат на подручју којим прође војска и куда се ратује остаје пустош. Овдје је исто такав случај био, значи куће су биле потуно уништене и девастиране. Ми смо нешто и успјели обновити, ипак разговарајући са својим родитељима, нама би требао још један читав људски живот да се врати оно што је стечено.“ каже Никола Миљуш

У Дерингај, ни ми, нисмо дошли случајно. Чак напротив. Јер, управо овдје, у овом селу, налазе се остаци православног Храма успења Пресвете Богородице. Ту су народу и Богу служили, а испред цркве и сахрањени, прадјед, дјед и ујак Николе Тесле, највећег свјетског и српског научника, који је личке горе лист.

„У селу  Дерингај, на самој обали ријеке Отуче, налази се  црква Успења пресвете Богородице која је сада у рушевном стању. Иначе историја овога села као и цркве у овом селу је дуга. Из пописа Аустроугарског који датира из 1712 године, спомињу се црква и свештеник у Дерингају. Та црква је највјероватније била од дрвета, а ова, од камена, је  саграђена 1863. године. Посебно је важно да се поред цркве, налазе  споменици прадједа Томе, дједа Николе, и ујака Томе Николе Тесле. Сви они презивали су се Мандић. Они су Богу служили и ето, сахрањени поред овога светог Храма који је у другом свјетском рату претрпио велика оштећења. На жалост, од тада препуштен је небризи и забораву.  Ја сам увјерен да ће ускоро кроз неких пет шест година, започети обнова овога Храма, који се налази под заштитом Министарства културе.“  каже јереј Предраг Пантелић, парох Грачачки.

С друге стране ријеке Отуче, налази се мали камени млин.  Отуча је живописна понорница, којој се сваки траг губи на крају грачачког поља, а онда поново извире као ријека Крупа. Прича говори да је баш овдје као дјечак, на млину у Дерингају, своје  прве експерименте вршио управо Никола Тесла.

И ту се прича о Тесли и Грачацу не завршава. Напротив она овдје тек почиње. У непосредној близини Дерингаја налази се Томингај који је и добио име управо по свештенику Томи Мандићу сахрањеном у дворишту  цркве Успења пресвете Богородице.  А у Томингају рођена је Георгина Ђука Мандић, ћерка православног свештеника Николе Мандића и мајка Николе Тесле.

Мало се зна да је  Ђука Мандћ  великог српског научника родила на  управо путу од Томингаја ка Смиљану, гдје је тада служио прота Милутин Тесла. Никола Тесла је тако рођен у близини православног Храма Светих апостола Петра и Павла у Штикади, недалеко од Грачаца, у првој парохији проте Милутина Тесле, оца Николе Тесле.  Само пар стотина метара од ње је тзв грчка црква, односно Храм Светог Архангела Гаврила у којој је служио Николин отац – прота Милутин Тесла.

Обнова Храма Светих апостола Петра и Павла ју Штикади је у току. Свештенство православно и народ српски овдје у Грачацу, искрено се нада да ће ускоро почети реконструкција и грчке цркве.  Занимало нас је како живе Срби данас у Грачацу. Отац Предраг Пантелић, јереј Грачачки на ово наше питање мудро одговара:

„Индивиудално људи се сналазе, доста је и старог становништва, пензије, од тога људи живе. Ових млађих има који су и на радовима сезонским, на мору или у иноистранству. Има ту људи и који живе од земље. Од онога што је природно, од како се каже, од својих десет прста. Ту је улога СПЦ и понајвећа да да трачак наде Србима овдје у овом тешком времену, да окупља, да учимо, поучавамо,  да савјетујемо, да миримо,  да кријепимо и оне јаке и оне слабе…Опет проблеми су велики, у цијелом свијету па тако и код нас, није нас заобишао ни један проблем.“

Питали смо и Николу Миљуша, нашег домаћина из Дерингаја, шта се може учинити да народ српски остане и опстане овдје, да се врати на груду родну, да спаси крај грачачки од изумирања и нестанка.  Видно је Никола разочаран у политичке представнике Срба на овом простору, али и у све оне који се, како нам рече, овог светог српског краја прелако одрекоше.

„Зашто то говорим, зато што су људи олако продали своје некретнине, своју земљу. То мене пуно боли, јер не могу да схватим  да је неко  оставио ту гроб свога дједа и продао га за 2000 евра, да би их појео или потрошио у Републици Српској или Србији. Милсим да је једина шанса и прилика да наша православна Црква уради мало више посла. Ми морамо имати окупљање наше заједнице, гдје би се људи договарали и једни другима помагали, гдје би живот био и лакши бољи.“

И управо то је суштина, кажу мјештани.  Да се српски народ овдје у Грачацу и у Лици, скупи и окупи. Да подјеле престану, а Вјера да их уједини. А куд ће бољи трен за то него на Божић. Ако ни за шта друго а оно бар  великом научнику у част који је умро прије седам и по деценија, управо на Божић,  у туђини, сам, далеко од родне груде, далеко од родне Лике.

(ELTA TV)

Извор: Глас Српске

Везане вијести:

На рушевинама успомена на Николу Теслу