Bošnjaci opet zbijaju redove kao nekadašnji muslimani devedesetih!

Piše: Miroslav Janković

Bošnjaci (ne)očekivano opet zbijaju redove kao nekadašnji muslimani devedesetih, kako su se tada zvali današnji Bošnjaci. Fahrudin Radončić prilazi Bakiru Izetbegoviću, kao komunisti njegovom ocu Aliji pred početak rata ’92. godine.

Politički analitičari u Sarajevu su susret i dogovor ove dvojice Bošnjaka na drugi dan Kurban-bajrama, u gradskom restoranu „Kod Kibeta“, proglasili najvažnijim političkim događajem za bošnjački narod u poslednjih pet godina, koliko otprilike i traje rastakanje i sitnjenje političkog tela ovoga naroda u Bosni.

Sad je vreme da se smer promeni, jer je pred Bosnom veliko (ne)vreme. Bošnjaci u svojoj tradiciji i naravi imaju i instinkt i naviku i disciplinu da se zbiju i stisnu kada zapušu opasni vetrovi. Ili po njih povoljni, svejedno.

Na tom sastanku u četiri oka, nema sumnje, nije pominjana prošlost i u najboljem maniru istočnjačke diplomatije i ahbabluka jedan je govorio ono što su uši onog drugog htele da čuju. Pa su brzo izračunali da su na prošlogodišnjim izborima zajedno osvojili 450.000 glasova, da je to blizu 60 odsto bošnjačkih „ruku“ i da SDA i SBB zajedno imaju 193 mandata na svim nivoima vlasti. Dakle, ujedinjeni imali bi moćnu vlast u svojim rukama.

Pročitajte još:

OVO SU GOVORILI BOŠNJACI 1994. GODINE: Srbe treba klati kao kerove! (VIDEO)

Zapad voli kad se na Balkanu proliva krv!

Na krilima tih brojki i s dobrim osećajem za dramatiku trenutka, najavili su skore sastanke partijskih pregovarača, pa potom delegacija. Jedino nisu pominjali održavanje zajedničkog kongresa dve partije.

Bošnjačka politička disciplina uvek dolazi po nečijem migu izvana. Taj „isaret“ najčešće stiže iz Stambola. Tada se munjevito zaborave sve razlike, svađe, uvrede pa i najdublja neprijateljstva, iako su dva lidera dve najjače bošnjačke stranke upravo poslednjih pet godina vodili medijski rat kakvog bezmalo nije bilo na ovim prostorima. Najtežim mogućim optužbama je Radončić na stranicama svog dnevnika „Avaz“ optuživao Izetbegovića: da je tatin dezerter koji je rat prespavao u trezoru Jugobanke, da je ratni profiter koji je sa ocem i njegovom klikom pokrao milijarde maraka humanitarne pomoći, da je doveo u ratu mudžahedine a potom i iranske obaveštajce u BiH, da SDA hoće Bosnu, kao nekada, da potpuno preda u ruke Erdoganovoj proosmanskoj Turskoj, da dovodi najveće arapske investitore u Sarajevo, daje im najbolje lokacije za trgovačke centre i onda s njima dijeli dobit…

Sve te napade, koji su naglo prestali pre otprilike godinu dana, Izetbegović je uglavnom oćutao. Što je Radončić više ujedao, Bakir je pravio manje grimase na licu. U maniru oca Alije povijao se i saginjao pred uvredama i optužbama, ponekad i nešto bi i odgovorio, dok Fahra nije doveo do astala i bajramske sofre na njemu u Bosanskoj sobi „Kod Kibeta“.

Zašto Bošnjaci zbijaju redove?

Ubrzo će dvadesetogodišnjica „Dejtona“ i neka njegova revizija koju najavljuju Brisel i Vašington. Taj čin treba dočekati u najboljem političkom sastavu i na teren protiv Srba izvesti „drim-tim“.

Tu utakmicu opet Srbi dočekuju nikad više razjedinjeni i zavađeni. Politička Banjaluka i njeni predstavnici u Sarajevu su u većoj zavadi nego je ikada ijedna vlast, u više od dve decenije postojanja RS, bila u konfliktu sa svojom opozicijom. Bošnjaci prvi put od „Dejtona“ naovamo imaju u zajedničkim institucijama Srbe koji su žustro probosanski orijentisani i potpuno opredeljeni za unitarnu Bosnu.

Dodik najavljuje referendum o pravosuđu za novembar, Incko mu prvi put preti bonskim ovlašćenjima, a „Krug 99″, asocijacija sarajevskih intelektualaca, inače megafon i telal namera ili makar želja bošnjačkog političkog vrhovništva, na poslednjoj sesiji predlaže: ako Dodik održi referendum onda će Federacija BiH održati referendum o ukidanju Republike Srpske. Dakle, referendumom na referendum.

Političko Sarajevo je euforično dočekalo bošnjačko partijsko pomirenje i ujedinjenje, a novinari Radončićevog „Avaza“ prave vratolomna istorijska poređenja i ovakvog tipa: da nije 1832. godine hercegovački paša Alipaša Rizvanbegović, kao sultanov saveznik, udario s leđa na pobunjeničku vojsku Husein-kapetana Gradaščevića (Zmaja od Bosne), pitanje Bosne kao samostalne i zaokružene države bilo bi rešeno još tada. Uvek kada se zatrese pitanje konačnog državnog uređenja Bosne, razni bošnjački prvaci i mudraci odmah po primere za poređenja potrče u tursko doba i begovske bune, da požale za prilikom što još tada Bosna ne postade država. Kad je već baš tada to uspelo Srbiji, kao delu iste Osmanske carevine. I njenom narodu druge vere.

Izvor: Intermagazin

Vezane vijesti:

Planirali napade na policiju RS

Zvornik: Teroristički napad – islamski terorista ubio …

MUDžAHEDINI NA BALKANU – Jadovno 1941.

Zelena transverzala – Autor: Dr Srđa Trifković – Jadovno 1941.

Otadžbinski rat ostalo – Jadovno 1941.