Блајбуршка матрица

Приликом обележавања десете „оbljetnice NDH“ на Блајбуршком пољу, далеке 1951.године, покренута је иницијатива за формирање PBV („Počasni blajburški vod“), иако би по хрватској терминологији требало да буде рoj, јер су тако називали формацију jaчине водa у усташкој војници и домобранству, али изгледа да ни екстремне „хрватине“ не могу без србизама.

PBV је формиран већ 1952.године, да се „čuva sjećanje na hrvatsku blajburšku tragediju“. Ове године, на том већ етаблираном неофашистичком дернеку окупило се око 15000 поштовалаца усташких злочинаца из Хрватске, БиХ и бела света, са пратећом фашистичком иконографијом, коју власти аустријске општине Felklermarkt упорно одбијају да забране, са образложењем да се миса задушница одвија на локацији Lojbaher feld, коју су припадници PBV одавно откупили од локалног пољопривредника, и уредно укњижили као свој приватни посед.

Сваке године антифашисти у Аустрији дижу глас за забрану, прозивајући притом некадашње усташке емигранте да су они иницијатори те манифестације, али то није истина!

Стварни иницијатор те неофашистичке свечаности је RKC свештеник Вилим Цецеља, који је током трајања NDH био заменик војног викара хрватске војнице Алојзија Степинца, али и војни душобрижник PTS („Poglavnikov tjelesni sdrug“), што је назив за павелићеву гардијску бригаду, формацију са посебним овлашћењима у NDH. Цецеља је по казивању усташких емиграната био и лични исповедник Анте Павелића, те није случајност да је после службеног одласка из Загреба у Аустрију, плански остао да служи у једној католичкој жупи као локални свештеник (уз сагласност Vatikana!), те је после блајбуршке борбе бринуо о бројним рањеним усташама који су лечени у војној болници британске армије, као окупационе у Аустрији, али су након излечења збринути уз помоћ РКЦ, а нису изручени југословенским властима као ратни злочинци, савезници немачких нациста. Већ од 1946.године, Цецеља држи мису задушницу на Блајбуршком пољу за хрватске фашисте погинуле у оружаној борби са југословенским партизанима, а помену присуствују преживели и излечени, који волшебно постају „vojujući kristovi borci za pravednu hrvatsku stvar “!

Управо је од тих излечених злотвора и формиран први састав PBV, који ће предводити усташки првоборац, официр PTS, који ће толико отворено деловати антијугословенски, да ће га чак и конзервативне аустријске власти протерати, а британска држава ће га прихватити раширених руку као „стручњака за антикомунистичку борбу“, иако је дотични био највичнији ножу. То је време када RKC покреће широку кампању против Југославије, због осуде доказаног ратног злочинца Алојзија Степинца, те у Британији чак снимају и играни филм о „невиној жртви“ хрватског RKC метрополите загребачког, главну је улогу играо Алек Гинис, али је југословенска публика остала прикраћена да види то његово остварење.

Ватикан је тада водио кампању релативизације злочиначке улоге хрватског првосвештеника, а творци „гвоздене завесе“ су то само уклопили у своју антикомунистичку борбу.

Још док је саму прославу организовала усташка емиграција, Аустрија је случајно „превидела“ откривање првог спомен обележја на приватном поседу, где је било јасно написано – „U čast poginuloj hrvatskoj vojsci“, без помињања цивилних жртава.

Тек у припремама за разбијање заједничке државе Југославије, када је почела систематска антисрпска кампања, сетили су се мајстори лагања са Запада, да се не може градити антисрпска кампања на „причи“ о убијању припадника сукобљене војске у рату, те радо прихватише помоћ Ватикана, који је већ покренуо причу о „križnom putu hrvatskih mučenika“, које „гладне и жедне, голе и босе“, од Блајбурга до Трепче немилосрдно терају ти крволочни комунисти (обавезно се наглашава СРБИ!).

Тада и почиње промена „приче“ о жртвама на Блајбуршком пољу, и хрватски војници постадоше само цивили, а плоча волшебно измени натпис — „ U SPOMEN NA HRVATSKE ŽRTVE BLAJBURŠKE TRAGEDIJE“, служећи Vatikansko – ЕU- NАТОvskoj пропаганди, током грађанском рату у Хрватској и БиХ!

После ослобођења Сребренице у јулу 1995.године, када су припадници DAČBAT OUN у својим извештајима нагласили, да се у покушају оружаног пробоја муслиманске 28. дивизије А БиХ из српског обруча, могу очекивати многобројне људске жртве, јер је таква операција увек крвава, пошто се користи артиљерија за разбијање тих борбених група, сетише се планери „српског геноцида“ већ успешне операције промењене приче о хрватској блајбуршкој „трагедији“, те се основаше разне НВО типа „Мајке Сребренице“, да шетају са сликама својих синова, мужева, браће, које је њихова команда одвела у смрт!
У почетку су те злоупотребљене жене носиле слике својих синова, и то у униформи А БиХ, те је тако и на сајту бројних НВО било слика младића од 17 година у униформи, који су проглашени за „дечаке“ жртве српских „злочинаца“, док им није разјашњено да су добровољци, који су сами одлучили да обуку униформу, те слике волшебно исчезнуше, али лаж о „многобројним побијеним дечацима“ остаде у хаашким оптужницама, као успешна копија блајбуршке матрице!

Време је да држава Србија најзад отпечати архиве југословенског МИП, у којима се налази бројна документација о деловању хрватске фашистичке емиграције, те се доказано и прецизно прикаже планска акција лагања око блајбуршке „хрватске трагедије“, о којој је заједничка држава упорно ћутала, да се не „потреса“ хрватско јавно мнење и јача емиграција !

Време је, да најзад почне изношење доказа и о деловању западних служби, које су свесно помагале то хрватско лагање, јер сада по тој матрици покушавају да измисле и „српски геноцид“ на Космету као делу „природне Албаније“, а већ је на чекању и „геноцид“ у Македонији, апострофиран у „тиранској платформи“.

Уосталом, у београдској колаборантској штампи слабо се извештава о обавезној служби свештеника RKC и IVZ на Блајбургу, који држе помен ратним злочинцима, док присуствује хрватски државни врх.

Мало је познато, и да садашњи припадници PBV имају своје службене просторије у најужем центру града Загреба, али београдско руководство то ни не помиње, ваљда да им хрватски представници не спусте рампу за неко поглавље, у узалудном покушају пута у унијатску распадајући ЕU, где је јавна прослава помена фашистичким претцима, постала традиција.

Аутор: Владимир Фролов

Извор: Фонд стратешке културе

Везане вијести:

Блајбург: Спона између НДХ и нове Хрватске | Јадовно 1941.

Скуп у Блајбургу: Хапшење због усташке капе, надбискуп смирује …

Корушка бискупија брани скуп у Блајбургу и истиче његов …