Битка за Сибир

Давно jе почело то кидисање на Русиjу, интензивирало се средином 19. века, убрзало у време Октобарске револуциjе, на разне начине одржавало за време траjања СССР-а да би поjавом Јељцина хорови и поjединци закључили да jе посао готов; Русиjа, рекли су, постоjи само као форма коjа ће убрзо бити сведена на Москву и Петровград са околином. Остатак, онаj коjи се цени као наjвредниjи део планете земље, са свим резервама нафте, гаса, воде, шума, лигнита, диjаманата, злата… већ jе био виђен као простор распарчан на тридесетак самосталних држава. Наравно, под контролом Вашингтона и Лондона. Онда им се догодио Путин. Како?

Једно мало али савршено организовано крило таjне полициjе Совjетског Савеза, чинили су га бескомпромисни руски националисти, коjе jе деловало потпуно аутономно, као систем у систему, видевши куда иде Русиjа, ко њоме влада, на наjсуровиjи начин (другачиjе ниjе могло) уцењуjе Бориса Јељцина, наређуjе му да се повуче са власти, а да за свог наследника именуjе Владимира Владимировича Путина.

Тако jе заустављен савремени суноврат Русиjе. Пре тога, они коjи су Јељцина држали у Кремљу, за само десет година опљачкали су руски народ у вредности 350 милиjарди евра.
Готово исти људи, или њихови наследници на идентичним адресама, поверовали су да су управо окончани председнички избори у Русиjи ( Путин победио у првом кругу са 64 одсто освоjених гласова) нова, велика шанса за свргавање Путина. Отуда оно вишемесечно медиjско урлање о „диктатору из Москве“, „човеку коjи мора отићи“.

Упрегнуте су све медиjске и маркетиншке снаге, са новцем се располагало у неограниченим количинама, пласиране су бестидне лажи као у случаjевима Милошевића, Садама Хусеина, Моамера ел Гадафиjа, организовани су протести у Москви и jош неким градовима Русиjе.

Међу вођама тог бунта, ово jе податак коjи се неоправдано запоставља, само су двоjица Руси. Исто jе било у време Октобарске револуциjе. Наиван jе или будаласт свако ко поверуjе борцима против Путина, онима у Русиjи и онима ван Русиjе, кад кажу да се залажу за демократиjу и људска права. Као, жао им jе Руса, па се боре за њихова права. То одавно ниjе ни смешно. Њих интересуjе само и jедино Сибир, богатства коjа у себи криjе таj по ресурсима наjзначаjниjи део света. Што се руског народа тиче свеjедно им jе као што им jе било свеjедно за Србе под бомбама, Ирачане, Либиjце…

Наjновиjи неуспех у накани свргавања Путина доживљен jе у брлозима антируске братиjе као велики пораз коjи Путина и Русиjу додатно увећава. Један од тих, Давид Милибанд, шеф британске дипломатиjе у време Тониjа Блера, сикће са пеном на устима.

Јавности се обратио у дневнику „Сан“ називаjући Путина „безобразним диктатором“, уз поруку да су Путину, без обзира на победу, дани одброjани, да у Кремљу неће преживети шестогодишњи мандат. Ако ово ниjе претња убиством, онда не знам шта jе. Милибанд ниjе личност без значаjа, он и његов брат Ед воде партиjу лабуриста, Ед jе председник, и припадаjу политичкоj елити Енглеске. Реално, у следећем дељењу карата у Лондону могли би да преузму све државне конце у своjе руке. Шта у том контексту значи Давидова претња Путину?

Наравно, одавно би Американци и Енглези оружано напали Москву да Русиjа ниjе оно што jесте; нуклеарна велесила, моћна и огромна земља, са армиjом чиjе савремено наоружање може да се носи са америчким или jе, у многим сегментима, испред њега.
То jе jедини разлог што у Русиjи већ ниjе уведена „западна демократиjа“, што ниjе поробљена и распарчана.

У криву су они коjи тврде да Срби славе Путинову победу зато што од Русиjе нешто очекуjу, не, Срби уживаjу гледаjући како њихови наjвећи неприjатељи не смеjу ни да приђу огромном, пробуђеном руском медведу.

Извор: vesti