Битка за правду дуга 16 година

Жеља Сарајке Рајке Ђукић да врати своју имовину не јењава, упркос свим врстама опструкција, омаловажавања и физичких напада. У настојању да дође до своје имовине, ангажовала је и адвоката који је убрзо одустао од њеног случаја, а за помоћ се безуспјешно обраћала и невладиним организацијама за заштиту људских права.

Пише: Вера БУГАРИН

Малобројни Срби у Сарајеву тешко или готово никако не могу да остваре своја права, што потврђује и примјер Рајке Ђурић која 16 година упорно настоји да врати своју имовину коју су јој, уз помоћ локалних власти, узурпирале комшије.

Ђурићева, која је из избјеглиштва са сестром дошла у Сарајево 1999. године ради оставинске расправе након смрти родитеља, рекла је Срни да је остала непријатно изненађена оним што је затекла.

Родитељска кућа са два стана у Прњаворској улици била је до темеља срушена, а на прилазу којим се до ње ишло налази се кућа која ни до данас није легализована.

У близини њене породичне куће налазила се и штала, у којој Рајка данас живи након њене адаптације, а која је од 2003. у власништву сарајевске општине Нови Град.

Како је до тога дошло, овој Сарајки, која се 2002. године дефинитивно вратила у свој родни град, ни данас није јасно. Њена жеља да врати своју имовину и право на приступни пут, не јењава.

„У оставинској расправи само пола имовине је пренесено на моје име. Општини сам се 15 година обраћала с молбом да ријешим папире, а они су ми упорно говорили да кућа није моја. Ја сада сједим у туђој кући и чекам да се нешто догоди“, рекла је Рајка.

Навела је случај када ју је начелник Општине Нови Град Семир Ефендић 2012. године примио први, а уједно и посљедњи пут, да је наишао општински одборник и за себе прокоментарисао да су то „све случајеви који неће ни за мандат бити ријешени“.

Она је додала да је 2011. године добила правоснажно судско рјешење о међама, које до данас није прокњижено. Ђукићева сматра да људи који се баве овим послом чекају да прође вријеме, наводећи да она нема начина да их приволи и натјера да то учине.

„Данас ми се сви смију јер 10 година траје моја битка за поврат мог прилаза, који сада називају јавним добром. Ево, прије неколико дана од општине сам добила пету одбијеницу. Опет сам написала жалбу и видјећемо како ће овога пута то бити ријешено“, рекла је Рајка.

У настојању да дође до своје имовине, ангажовала је и адвоката који је убрзо одустао од њеног случаја, а за помоћ се безуспјешно обраћала и невладиним организацијама за заштиту људских права.

„Ја сам буквално заробљена у својој имовини без права да њом располажем јер немам папир који би ми то омогућио. Најрадије бих све продала и заувијек одавде отишла“, истакла је.

Ова храбра и упорна жена рекла је да је 2012. године протестовала испред општине, 2013. испред зграде Владе Федерације БиХ, а 2015. испред Предсједништва БиХ.

„Ништа од тога нисам имала јер ми нико никада није помогао. Жао ми је што на овај начин морам да тражим правду због ситуације у којој сам се нашла само због лоших људи“, нагласила је она.

Не могавши да се помире с тим да се вратила и да тражи своју имовину, поједине комшије све чине да јој отежају и онако тежак живот. Рајка каже да је комшија, који је запосјео њен пут, платио човјека да је физички нападне.

„Човјек ме је стигао на Добрињи и напао с леђа. Пала сам и задобила повреде које сам сама санирала. Тај исти комшија, мени и мојој сестри отворено је рекао да једва чека када ћемо `крепати`“, навела је Рајка.

Осим физичког напада, додала је да је током протеклих година претрпјела безброј пријетњи, увреда, каменовања куће, уништавање воћњака.

„То што су ми говорили, ја никада не могу поновити. Звала сам и полицију која је била коректна, али ништа конкретно није учинила. Само констатују да нема мртвих и повријеђених и оду“, истакла је Рајка.

И поред тешке ситуације у којој се налази, ова жена не одустаје. Намјера јој је, каже, да 11. априла поново изрази своје незадовољство испред Предсједништва БиХ и зграде Кантоналне Владе, у нади да ће неко имати разумијевања и помоћи јој да ријеши свој велики, егзистенцијални проблем.

Извор: СРНА