Битка за Баљ брдо априла 1941.

Након Мартовског преврата Хитлер jе одлучио да казни Југославиjу. У критичним данима нова jугословенска влада се показала као неодлучна и недостоjна улоге коjа jоj jе намиjењена. Ратна команда jе у потпуности заказала. Мобилизациjа jе каснила неколико дана. Официри и воjници хрватске националности не само да нису хтjели да се боре, већ су у свакоj прилици покушавали да наштете jугословенскоj воjсци. Пораз jе био неминован. У веома тешким условима поjедине jугословенске jединице су се храбро и jуначки упустиле у борбу са надмоћниjим неприjатељем. Важно jе споменути пилоте, коjи су броjчано и технички инфериорниjи, наниjели неприjатељу значаjне губитке. Међутим, ово ниjе прича о њима него о храбром држању припадника дивизиона 17. артиљериjског пука.

Рат их jе затекао у Петрињи, у касарни „Живоjин Мишић“. Поред Хрвата коjи су били већина, у пуку се налазио и знатан броj Срба углавном из Поткозарjа и нешто официрског кадра из Србиjе. Прва два, три дана пук jе био неактиван, док jе већина Хрвата промиjенила униформе. До 9. априла у Петрињи су остале само двиjе батериjе првог дивизиона са своjим посадама. Нешто раниjе, командант дивизиона Божидар Црногорац са jедном батериjом jе отишао за Градишку. Како су се Ниjемци налазили пред Петрињом, а усташе су већ биле преузеле неке функциjе у граду, официри и воjници преостале двиjе батериjе су одлучили да се из Петриње повуку према Босни. Због прекида веза, команду над окрњеним дивизионом преузели су командири батериjа Александар Лозановић родом из Србиjе и Петар Јуринац, бjелогардеjац. Приликом повлачења дивизион jе дjеловао организовано, док jе међу воjницима владало расположење за борбу. Изморени цjелодневним маршем по лошим временским условима дивизион jе стигао у Босанску Костаjницу 10. априла, гдjе се спремао да пружи отпор неприjатељу.

Како jе већина воjника била из Поткозарjа, одбрана Костаjнице jе значила и одбрану кућног прага. Одлучено jе да се мост на риjеци Уни коjи jе спаjао двиjе Костаjнице сруши, те да батериjе запосjедну брдо Баљ, одакле су имале одличан преглед. Сљедећег дана дошло jе до сукоба са неприjатељом. Прецизном и снажном артиљериjском ватром дивизион jе зауставио колону 183. њемачке дивизиjе. Након тога jе настао жесток артиљериjски двобоj. Ниjемци нису посустали већ су 12. априла тенковима покушали да уђу у Босанску Костаjницу, међутим, дjеловање дивизиона их jе зауставило. Проблем jе настао када су њемачки авиони почели да деjствуjу по Баљу. Два противавионска митраљеза коjа су требала да штите небо над Баљем су била саботирана, по свему судећи jош у Петрињи. Воjници су покушали хаубицама да гађаjу авионе, али у томе нису имали успjеха. Из тог разлога су били принуђени да миjењаjу положаjе. Како ниjе постоjала линиjа фронта, њемачке и усташке пjешадиjске jединице су 13. априла на боковима прешле риjеку Уну и опколиле припаднике дивизиона.

Прва батериjа jе заробљена у борби у коjоj jе знатан броj воjника изгубио живот. Заробљавање jе избjегао командир Лозановић коjи се налазио на осматрачници. Када су видjели да им се неприjатељ знатно приближио воjници коjи су били за другом батериjом одлучили су да се повуку. Четири топа и два велика митраљеза су повукли са собом, док су остала оруђа саботирали. Официри и воjници коjи су избjегли заробљавање, нашли су се у селу Читлуку гдjе су им сељаци помогли да сакриjу топове. Након краћег вjећања и добиjене информациjе да jе неприjатељ заузео веће градове у Југославиjи, те да не постоjи линиjа фронта, одлучили су да се разиђу кућама.

Битка за Баљ брдо, или битка за Костаjницу ниjе била занимљива комунистичким историографским круговима. У риjетким случаjевима када се спомињала углавном jе писано о свjесним друговима у редовима краљеве воjске. На српскоj историографиjи jе да исправи ову неправду. Један мали прилог томе jе и оваj текст. Слава и хвала палим хероjима.

Пише Марко Јанковић

Извор: СРПСКИ АКАДЕМСКИ КРУГ

Везане виjести:

Марко Јанковић:Одбрана западно краjишких општина …

Битка на хумкама предака – Jadovno 1941.