Ж | Ž
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

Бити Србин у Хрватској 2016. године

Четири аутобуске станице у Загребу изгледају као станице пакла

HR srbe na vrbeНајтежих седам минута у дану Марину почиње у 7.40 ујутро, када се на аутобусном терминалу Чрномерец укрца на линију 128.

Тај аутобус вози према Светом Духу, гдје Марин похађа гимназију.

Осим њега, и његових школских пријатеља, у аутобусу су и његови вршњаци из сусједне средње школе. Сличних су година, сличних интереса, али је разлика у тому што су Марин и његови пријатељи Срби, пише Јутарњи лист.

Аутобус на путу од Чрномерца до његове школе стане на четири станице, а те четири станице изгледају као станице пакла.

– Шта је, Србендаре? Добили сте најмодернију школу, а жалите се да немате никаквих права. Четнички синови. Смрдите – реченице су које Марин и његова екипа слушају на том седмоминутном путовању.

Углавном шуте, иако би им најрадије одговорили. Неугодне сцене они најсигурнији држе за себе, но има и оних, попут Марина, који свакодневне трауме вербалног насиља дијеле са својим професорима.

– И сама се возим тим аутобусом, и таквих и сличних, много бруталнијих увреда наслушала сам се и ја. Дјеца ми се повјеравају и то је тешко слушати. Најлакше је ту дјецу окривити или слегнути раменима и рећи како се ту ништа не може. Но те сцене само су одраз друштва и актуалне ситуације у којој живимо – каже ми Мира Бичанић, професор хрватској језика која већ 11 годину ради у Српској православној Општој гимназију „Кантакузина Катарина Бранковић” у Загребу.

Бачени камен

Марин је у седмоминутној вожњи до школе био и у 6. новембра прошле године, када су њега и његове пријатеље напали вршњаци из сусједне школе. Након изласка из аутобуса, „сусједи” су посегнули за камењем и почели гађати своје вршњаке. Марин и његови пријатељи побјегли су у двориште своје гимназије, а један бачени камен завршио је на прозору Духовног центра у којем станује митрополит загребачко-љубљански Порфирије, а који се налази уз српску гимназију. Због тога је за овај случај сазнала јавност. Нико од ученика није био повријеђен, али је траума од непрестаног вербалног малтретирања остала.

Зато Марин, а и многи његови пријатељи, више у школу не одлази у 7.40 с терминала на Чрномерцу, него много раније. Из школе не одлазе одмах након што звоно означи крај наставе, већ причекају 30-ак минута. На тај начин, увјерени су, избјећи ће у аутобусу своје вршњаке – „сусједе”.

За потребе ове приче ученика српске гимназије назвали смо Марин. Он се зове другачије, а његова искуства и искуства његових пријатеља, испричала нам је професорица Барић, којој се они редовно повјеравају.

Примјер вербалног насиља на ученике ове школе, само један у низу бројних примјера које је Српско народно вијеће у уторак представило у билтену Говор мржње и насиље према Србима у 2015. години, и гдје су побројани случајеви етнички мотивисаног насиља, пријетњи и говора мржње усмјерених против Срба у Хрватској.

Бројке које је представио билтен су сљедеће.

Према подацима МУП-а, број кривичних дјела мотивисаних етничком мржњом је у порасту у односу на 2014. годину. У тој години било је осам таквих дјела, а три случаја односила су се на Србе. Лани је било 16 таквих дјела, а 14 их се односило на грађане српске националности.

Према подацима Уреда пучке правобранитељице, у 2014. примљено је 57 притужби на дискриминацију по основи националног поријекла, а у 2015. примио је 72 притужбе. Према подацима СНВ-а и СДСС-а, евидентирано је 189 случајева етнички мотивисаног насиља, говора мржње и пријетњи против Срба у 2015. години. У 2014. било је 82 таква случаја.

Пораст насиља

Приликом представљања тог извјештајаМилорад Пуповац, предсједник СНВ-а, рекао је како је разлог пораста насиља према Србима све очитији национализам, који се разбуктава од уласка Хрватске у Европску унију, супротно европском опредјељењу ове државе. За то је прозвао ХДЗ и његово напуштање демокршћанске оријентације те савез с онима који заступају проусташке ставове.

Милијан Бркић, главни тајник ХДЗ -а, узвратио му је како „хрватску јавност и грађане не треба контаминирати паранојом страха јер нитко у Хрватској није угрожен, па нити Пуповац” те закључио:

– Ако је, нека оде тамо гдје неће бити угрожен – додао је Бркић.

Таква његова изјава, увјерен је Саша Милошевић, уредник тог билтена, само показује како је погоршање положаја Срба у Хрватској у посљедње три године недвојбено везано с консолидацијом ХДЗ-а, његовим „повратком темељним вриједностима”.

– Сваке је године све више графита и поклича „Уби Србина”, све је више безобзирних порука политичара „Ако сте овдје угрожени – отиђите тамо гдје нисте”, а сваке године је све мање Срба у институцијама, све мање испуњавања обавеза државе према избјеглицама, према жртвама ратних злочина. Тај је тренд јасан и опипљив, постојан, поткрепљују га бројке и догађаји, друштвена атмосфера, тако да данас не можемо одржати дословно нити једну манифестацију, приредбу или трибину, било гдје у земљи и у било којем поводу, која има предзнак „српски” или „антифашистички” без пријетњи, протеста и снажног, често насилног, супротстављања – каже Милошевић.

Аутор Извјештаја Тамара Опачић због садржаја билтена већ је добила анонимну понуду „да јој купе једносмјерну карту за Београд”.

Погоршање положаја Срба у Хрватској, према нашим саговорницима, почело је прије три и по године, након што је Томислав Карамарко постао предсједником ХДЗ-а.

Његова изјава у Карловцу, док је још био кандидат за предсједника, како је за њега „коалиција са СДСС-ом била понижавајућа”, увјерени су, била је само најава оног што се догађа данас.

Релативна стабилност

Неки наши суговорници готово са жаљењем говоре о временима када је ХДЗ водио Иво Санадер, када је сурадња те странке са српском заједницом у Хрватској била „барем коректна”.

Сурадњу са српском заједницом започео је још 1996. године предсједник Фрањо Туђман, наставило се у вријеме премијера Ивице Рачана, а тим путем кренуо је Санадер када је у јануару 2004. године познатим „Христос се роди” на божићном домјенку СНВ-а честитао православни Божић.

То је било вријеме када се Хрватска приближавала преговорима око уласка у ЕУ и однос с највећом мањинском заједницом у држави морао је бити видљив европским посматрачима. У то вријеме српска заједница живјела је у релативно стабилној и релативно неконфликтној ситуацији. Исто је, очекивано, настављено и у Милановићеву мандату.

Цијело то вријеме српска заједница имала је свог представника у Влади, или су неки чланови Владе били српске националности, као у вријеме бивше Владе. Је ли их било четверо или петеро, мање је важно.

Тим Тихомира Орешковића саткан из редова Домољубне коалиције, предвођене ХДЗ-ом и Мостом, тих „проблема” нема.

– Ово је први ХДЗ од осамостаљења који у саставу нема нити једног члана из редова српске заједнице. ХДЗ, која је кључна странка политичког живота у Хрватској, први пут у посљедњих 20 година нема сурадњу с нама и први пут не дијелимо одговорност за међуетничке односе и политичку толеранцију – говори ми Милорад Пуповац, предсједник СНВ-а, чији је поштански сандучић непознати аутор преименовао у „у четничко народно вијеће”. Пуповац уредно пуни датотеку с увредама које свакодневно примају његови сарадници.

– Каква је разлика између гована и стајског гнојива? Гнојиво помаже у расту, а говна смрде док их дубоко не закопаш – једна је од добивених пријетњи у тој датотеци.

Због свих пријетњи које је добивао, писао је предсједници Колинди Грабар-Китаровић.

Писао је и због протеста подршке З1 телевизији чији је уредник и водитељ Марко Јурич „упозорио” мајке с дјецом да не шећу Цвјетним тргом и поред православне цркве, јер би неко могао истрчати с ножем и „обавити свој четнички пир”. Његова мета био је митрополит Порфирије и снимка из Чикага на којој је наводно ухваћен да пјева четничке пјесме. Ту снимку први су објавили неки српски националистички медији, након што је лани у априлу осудио паљење хрватске заставе у Београду и говор мржње хашког оптуженика Војислава Шешеља.

Вијеће за електроничке медије је на три дана забранило телевизији емитовање, а након протеста су предсједници Вијећа Мирјани Ракић, Јурић и Велимир Бујанац поклонили четничку капу. На истом протесту био је и потпредсједник Сабора Иван Тепеш из ХСП АС-а.

Предсједница Грабар-Китаровић је Пуповцу одговорила како је „сугласна с Вама у тврдњи да је у хрватском друштву порасла несношљивост”, како су пријетње недопустиве, али како „очите провокације и вријеђање националних осјећаја хрватскога народа и големе већине хрватских држављана који воле своју земљу не могу називати ‘перформансима’, ‘новинарским’ или ‘умјетничким слободама’ или ‘сатиром’”.

Црвена крпа

Није истакнула, али је било јасно да предсједница мисли на Новости, српско гласило СНВ-а које се финансира из буџета, и које су црвена капа за све националисте.

Провокативна насловница са срушеним хрватским МИГ-овима, уз натпис Оба су пала, па парафразирање хрватске химне и на крају Точка на У с министром Златком Хасанбеговићем с ХОС-овом капом на глави, означила је уредништву часописа стотине маилова и писама увреда и пријетњи.

– Марш из државе! Антихрвати! Набијем вас на курац, стоко четничка! Због вас и вама сличних Срби ће заиста нестати одавде, а неће отићи ни у Србију! – неке су од порука.

Ивица Ђикић каже како је то очекивао.

– Ми радимо свој посао. Пријетили су нам и раније, али то су били маргиналци. Сада је другачије. Након насловнице с Хасанбеговићем, добили смо око сто пријетећих порука. Промијенило се то да сада пријете такозвани обични грађани, и то не изненађује када се те исте поруке емитирају с врха власти – каже Ђикић.

Многи су увјерени да су управо Новости због својих провокација креирале атмосферу у којој националисти позивају на линч Срба.

– Не сматрамо се одговорнима за пораст насиља. Наш посао је новинарски и нисам тај који би требао процијенити јесмо ли ми узрок томе – каже Ђикић.

Неколико је ситуација свакако утицало на чињеницу о којима у извјештају говори СНВ.

Полазна тачка свакако је оштар заокрет ХДЗ-а удесно. Тај заокрет ХДЗ-а посебное се огледава у сарадњи са странкама које се представљају као државотворне и хрватске, и које имају, благо речено, врло упитан став о српској и осталим мањинама у Хрватској. Антисрпска реторика и политика тих странка прије десетак година могла се чути једино у опскурним каванама. Данас, готово да су постали хрватски политички маинстреам.

Чишћење дворишта

На то се надовезала и антићирилична кампања која је попримила антицивилизацијске размјере и увелике је придонијела погоршању положаја према Србима.

На ту кампању надовезао се и протест бранитеља у Савској.

А све то, имало је само један циљ – шта бољи узлет за парламентарне изборе.

Ружа Томашић тако у мају, мјесец дана прије него ће Карамарко најавити свој антикомунистички манифест, коментаришући изјаву српског министра рада Александра Вулина, који је поручио Хрватској да не дијели лекције Србији, одговара врло искрено.

– Нека они моле Бога да ми не почистимо своје двориште, јер ако ми почнемо чистити своје двориште, имат ће они још јако пуно Срба из Хрватске који ће морати ићи у Србију. Они држе ову државу за благајну и самопослугу, а ништа јој не дају – рекла је Томашић, која је постала европарламентарка на листи ХДЗ-а.

Но све то могуће је, увјерен је Милошевић, јер је Хрватска већ ушла у ЕУ и проматрачима се више не мора неискрено додворавати.

– Оно што чини главну разлику у односу на стање отприје десетак година је – недостатак наде, сазнање да више нема ни тих слабашних „коректива” шовинизму, попут Европске Уније, већ смо препуштени сами себи и својем понављању хисторије – каже Милошевић.

У билтену чији је уредник наводе се бројни примјери нетрпељивости.

„У ноћи с 15. на 16. јула, група од 10 до 15 млађих особа напала је тројицу младића српског држављанства на Тргу бана Јелачића, при чему је једна од жртава претрпјела теже тјелесне озљеде. Сљедећи дан Bad Blue Boysi упадају у воз на загребачкој жељезничкој станици и бејзболским палицама нападају двојицу младића српске националности старости 21 и 28 година.”

– Улетели су у воз и псовали нам мајку српску. Тукли су ме песницама и палицама, како по глави, тако и по целом телу. Трајало је као читаву вечност. Одједном је неко повикао: ‘Полиција’ и сви су се разбежали – свједочанство је једног од младића који је лијечничку помоћ потражио у Словенији.

У августу се полицији обратила кћерка српског цивила који је убијен током акције Бљесак у Медарима.

Двадесет година након ексхумације из заједничке гробнице и идентификације у Загребу, крајем јучса сахранила је оца на мјесном гробљу Трнава – Медари. Вијенци и крст на гробу њеног оца били су након неколико дана запаљени. Раније у фебруару, клуб СДСС-а је у Сабору одржао конференцију за медије и изразио неслагање због посјета Бранимира Главаша Сабору.

– Доћи ћу тамо и све вас побити! Знате ли ви колико је Хрвата убијено у Бањалуци, а за то нико није одговарао – пријетња је коју је примила секретар СДСС-а.

Побројани су и бројни графити по Загребу и осталим градовима који украшавају фасаде порукама попут „Убиј Србина”, „Србе на врбе”, какви, на примјер, стоје на зградама загребачке улице Браће Доманy, који су исписани у априлу прошле године. Осим тих, пријетње се остварују и на друштвеним мрежама.

Статусна права

На једном Фацебоок профилу тако стоји попис угоститељских објеката у Вуковару чији су власници Срби, које би требало избјегавати на дан обиљежавања пада Града Хероја, а један од коментатора упућује позив како би „те каване требало дигнути у зрак”.

– Није угодно када вас колега саборски заступник назива сектом – каже Пуповац.

Предсједник Српског демократског форума Вељко Џакула слаже се да садржај билтена указује на погоршање ситуације, али како има много битнијих проблема које Пуповчев СДСС није ријешио иако је практички 12 година био у власти.

– То су прије свега статусна права Срба, која још увијек нису ријешена. Велико је питање због чега од 16.883 српске дјеце само њих 3600 похађа модел а, б и ц. Иако је СДСС на власти у неким општинама, нема двојезичности. Срби су таоци СДСС-а јер га нитко не жели на власти. Није га желио ни СДП, а сада ни ХДЗ. Знам да се неке ствари не могу ријешити у року једног дана, мјесеца године, али сигурно је да се у 12 година могло ријешити пуно тога – увјерен је Џакула.

Ситуација са „сусједима” Маринове школе с почетка приче тренутачно је мирна, каже директор школе, протојереј ставрофор Слободан Лалић. Жалостан је што различитости попут ових мотивишу младе на насилно понашање које започиње вријеђањима и пријетњама, а завршава физичким насиљем, каквом смо свједочили у новембру прошле године. Одговорност и кривица за овакво понашање је прије свега на одраслима, каже ми, па цитира митрополита Порфирија који је рекао како „Млади нису проблем него жртве. Уколико им се не помогне, они ће ускоро постати проблем за све, без обзира на то којој скупини припадају”.

– Били бисмо пресретни да је одсуство насиља посљедњих мјесеци резултат заједничког рада с младима, а не искључиво појачаних мјера сигурности и надзора – каже ми.

Наиме, унутар зграде гимназије смјештена је и приватна британска међународна школа, коју похађа дијете штићене особе из политичког врха. Око школе је у то вријеме појачано осигурање.

 

Независне новине

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

  1. Слажем се са натписом-нећемо никада ни заборавити ни опростити,опростити могу једино њихове жртве!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: