Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Zanimljivo je zašto i ko osporava taj „domoljubni pozdrav“ i kako postupa država’, rekao je biskup Košić na predstavljanju knjige o Marku Perkoviću Tompsonu.
„Voleo bih kad bi bilo više takvih hrabrih ljudi kao što su proslavljeni pevač Marko Perković Tompson i akademik Josip Pečarić.
Oni koji nemaju argumente želeli bi ih silom ućutkati: tako zabranjuju koncerte proslavljenom pevaču Marku, uručuju mu kaznene prijave zbog remećenja javnog reda i mira, difamiraju njegov ugled i proglašavaju njegov rad – ni manje ni više nego fašističkim. Takođe, protiv akademika Pečarića takvi rade svim sredstvima samo da ga ućutkaju, progone mu porodicu i – najčešće ga ignorišu.
Međutim oba ova velika čoveka, Hrvata i domoljuba, ljudi su kojima se naša Domovina treba ponositi. Možda će tek u budućem vremenu, kad se oslobodimo – kako peva biskup Ante Ivas – svih tih izdajica, krivokletnika, varalica, takođe i – kako pesnički kaže Anto Kovačević – svih drpislava, tek će u budućoj, mirnijoj istoriji Hrvatske ovi naši velikani Marko i Josip dobiti svoje pravo mesto, mesto najvećeg poštovanja.
Jedno je sigurno: njih obojicu krase hrabrost u zastupanju istine i ljubav prema domovini koja nije fraza ni interes. Takođe, rekao bih, krasi ih i spremnost na podnošenje trpljenja, osporavanja, podmetanja za istinu i pravednost. Dok se Josip uglavnom s tim pretnjama bori humorom i ironijom, Marko odgovara svojim osporavateljima – pesmom.
Ova knjiga svedok je veličine upravo ove dvojice hrvatskih ljudi, svedok o poštenim ljudima u nepošteno vreme, o velikim ljudima u vremenu malih duša, o drskosti nekolicine koji se usudiše biti hrabri u vremenu izdaje. Zato će njihov trag biti nadahnuće budućim naraštajima i za dvadeset i trideset godina o njima će se pisati knjige, snimati filmovi i oni će biti primer srčanosti u borbi sa zlom koje uništava istinu i našu domovinu.
Da je Marko heroj, prepoznali su i branitelji, među koje se i on ubraja jer je bio dragovoljac u Domovinskom ratu i prva sad već legendarna pesma „Bojna Čavoglave“ nastala je u tom vremenu. Branitelji su mu naime nedavno darovali Veliku zlatnu plaketu za hrabrost, na čemu mu i ja ovde javno čestitam!
Uz pevača Marka i akademika Josipa povezuje se pozdrav „Za dom spremni!“. Zanimljivo je zašto i ko osporava taj domoljubni pozdrav i kako postupa država. Najpre valja reći da je spontano taj pozdrav upotrebljavan u Domovinskom ratu, i to ne samo od pripadnika HOS-a koji su ga uzeli i u svoj grb, nego i od Tigrova i Gromova. Postoje snimke na jutjubu o tome. Tada, interesantno, to nikome nije smetalo.
Ni to što je Marko u svojoj prvoj domoljubnoj pesmi „Bojna Čavoglave“ upotrebio taj poklič. Tek od pre dve-tri godine započela je hajka i na Marka i na taj pozdrav, optužujući sve koji ga upotrebe za ustaštvo i fašizam. Najpre, treba reći da ustaštvo nije bio fašizam nego organizovano vojno delovanje u odbrani Hrvatske kao države, o čijoj su se naravi kao državi pozitivno izrazili i bl. Alojzije Stepinac i dr. Franjo Tuđman, ali te su postrojbe to činile svim „dopuštenim i nedopuštenim sredstvima“, što je bio deo njihove zakletve.
Ta ilegalnost odnosno nedopuštena sredstva svakako nisu za nas hrišćane prihvatljiva, kao ni zločini koje su počinili, a koje Crkva osuđuje, premda treba reći da je to bio odgovor na brojne četničke i partizanske zločine. Zašto je međutim došlo poslednjih godina do javnog političkog i policijskog progona pozdrava ZDS i onih koji ga upotrebe – a u Domovinskom ratu i kroz 25 godina posle rata se to nije događalo? Setimo se tužbi koje je protiv Džoa Šimunića podiglo udruženje ‘Korak ispred’ iz Rijeke, na čijem je čelu Srbin Zoran Stevanović.
Nadalje, setimo se kako je srpski političar Vulin u više navrata prozivao aktuelnu Hrvatsku zbog „ustašizacije i fašizacije“. To su činili i drugi srpski, pročetnički političari. No, povod su im dali zapravo hrvatski političari koji su, na čelu s bivšim predsednikom države pa onda i predsednikom Vlade – najpre u jevrejskom Knesetu, pa potom pri formiranju nove Vlade s Karamarkom na čelu – optuživali Hrvate zbog „ustaške guje“ i „skretanja u ustaštvo“.
Za sve to nije bilo dokaza, ali je s druge strane bilo sve više dokaza da je u strukturama vlasti u RH još mnogo udbaša i zločinaca koji su likvidirali mnoge Hrvate kako u inostranstvu tako i u Hrvatskoj i BIH ili su njihovi sinovi. I meni se čini da su svu tu bučnu hajku na nepostojeće ustaše pokrenuli upravo oni koji su se bojali da ne bi bili podvrgnuti lustraciji koja se sve više najavljuje kao realna i nužna opcija za zakonodavstvo RH.
Setimo se samo tzv. Leks Perković što je najbolji dokaz kako je udbaško-komunistička guja zapravo još uvek jaka u Hrvatskoj. U taj kontekst stavljam i progon domoljuba, ne samo gosp. akademika Pečarića i našeg najdomoljubnijeg pevača Marka Tompsona, nego i mnogih drugih koje ne prestaju napadati i satanizovati u javnom hrvatskom prostoru. Mogli bismo nabrajati mnoge…
Mogu reći kako sam i ja jedan od tih, ili me barem tako percipiraju. Kad sam recimo na svom Fejsbuk profilu zatražio ostavku ministra unutrašnjih poslova, jer je prvi put na Dan domovinske zahvalnosti, što je ujedno i Dan hrvatskih branitelja, dao privesti od policije hrvatske branitelje koji su mirno uzvikivali ZDS u Kninu, meni su – navodno – jer to nisam nikada primio nego sam samo to pročitao u medijima, odgovorili iz MUP-a da su oni samo postupali po zakonu o remećenju javnog reda i mira, i to u skladu sa sudskom praksom.
To je međutim neistina jer postojale su mnoge prakse pre ovog slučaja od 5. kolovoza 2017. kada su sudovi drukčije presudili za taj pozdrav. Smatram da je to čista politička interpretacija jednog zakona koji se ne bi smeo politički tumačiti. Naime, zakoni moraju biti jednaki za sve i primenjivi u smislu, a ne da ih jedna stranka politički tumači ovako, a druga onako.
Dakako, to je odraz i posledica političke atmosfere u koju nas je dovela nova vladajuća koalicija na koju sam takođe upozorio svojim krikom u otvorenom pismu Predsedniku Vlade. Naime, novi koalicijski partner je ultimativno zatražio – i dobio – da se spomen-ploča poginuloj 11-orici branitelja koji su bili i pripadnici HOS-a ukloni iz Jasenovca. Jasenovac je opet druga priča, ali na žalost jer je bio ucenjen premijer je popustio zahtevu svojih koalicionih partnera. A ti mladići, koji su izginuli u Jasenovcu, nisu se borili za Hrvatsku 1941, nego 1991. Dakle, opet popuštanje jednoj laži.
Inače treba otvoreno reći da su politički zahtevi predstavnika poražene srpske manjine u RH, a koja je zajedno sa Srbijom i JNA 1991. digla pobunu protiv Hrvatske, a podupire ih i sada srpska službena politika, jer tamo vladaju opet četnici, ali na žalost ih podupire i SPC – utemeljeni na mitovima i lažima. To su ne samo interpretacija Jasenovca, nego i uloga bl. Alojzija Stepinca, ustanka u Srbu a što je proslava pokolja Hrvata a ne antifašistička revolucija, zatim spomenik u Banskom Grabovcu, kao i izmišljanje nepostojećeg logora za ubijanje srpske dece u Sisku.
Pitamo se, zašto naša država već jednom ne naloži istragu – ali ne političku nego naučnu, pa ako je potrebno i međunarodnu – da znamo što se to stvarno dogodilo npr. u Jasenovcu. Kako je moguće da su „istine“ toliko različite? I zašto se Jasenovac prepušta Srbima da oni govore šta je tamo bilo? Naime, i uklanjanje ploče poginulim braniteljima HOS-a takvo je priznanje da je to mesto na kojem su stradali srpski zarobljenici i što je trajni razlog nametanja krivice Hrvatima – dok se čini da je istina sasvim suprotna i da bi je već jednom trebalo izneti na videlo!
Na žalost naša hrvatska politika ili nema snage ili ne zna odgovoriti svim tim lažima. Trebalo bi doneti zakon da svi koji su dizali pobunu protiv RH ne mogu sudelovati ni u kojem obliku u vlasti; zatim bi bilo po meni nužno i da se zatraži isplata ratne štete koju je Republika Srbija nanela RH u svojoj agresiji, i to kao uslov bilo kakvoj podršci za ulazak iste u EU; bilo bi nadalje nužno ukinuti povlasticu da srpska deca u Hrvatskoj uče neku drugu istoriju Domovinskog rata negoli što je to „povjesna istina“; bilo bi potrebno takođe zabraniti ulazak huškačima i širiteljima laži u RH, ne samo srpskim ministrima i političarima, nego i predstavnicima SPC.
Samo bi tako postupala ponosna pobednica Hrvatska i samo bi tako bilo moguće sačuvati ono što je odbranjeno u Domovinskom ratu koji mora ostati jedini temelj moderne Hrvatske, a što imamo u velikoj meri zahvaliti hrvatskim braniteljima, među koje svakako ubrajamo i Marka P.Tompsona i akademika J. Pečarića.
I da ponovim rečenicu sa samog početka: O kad bi bilo više takvih ljudi poput Marka i Josipa u Hrvatskoj!“
Izvor: VIDOVDAN
Vezane vijesti:
Biskup Vlado Košić: Živela srpska Hrvatska! | Jadovno 1941.
One Response
Slusajuci biskupa sisackog kosica sticem utisak da mi nismo imali pojma ni o cemu dok nam on nije otvorio oci unatoc tome sto su mnogima u proteklom ratu zatvorili oci. Analogno tome imam predlog za resenje hrvatskog pitanja.Pod hitno dozvoliti svim hrvatima koji ne dele misljenje biskupa kosica da izaberu destinaciju u Evropi kao i drugim nacionalnostima i da se presele te da im drzava hrvatska isplati realnu odstetu koji bi prosudio neki Evropski medjunarodni sud za imovinu koju su ostavili hrvatskoj. Potom sve kosiceve domoljube koji su zalutali u nedemokratski svet vratiti u granice hrvatske u kojoj su od pamtiveka pravili logore pa ih ograditi zicom kroz koju pustiti napon od 30.000 volti da niko ne moze sa strane da udje kako bi oni mogli da stvore neku cistu ustasku rasu kako im niko ne bi smetao i kako oni ne bi nikome smetali i ostaviti ih same sebi pa neka uzivaju i neka im tompson izvodi svoju „odu radosti“