БЕЗ ПРОБОЈА КОРИДОРА, МОЖДА НЕ БИ БИЛО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Корпус jе био окосница Воjске Републике Српске са 127.000 бораца… Брањен jе фронт дужи од хиљаду километара са сjеверном и jужном страном… Генерала Момира Талића убила неправда…

Приредио: Ненад БЕРЕТА

Први краjишки корпус чинио jе окосницу Воjске Републике Српске, броjао 127.000 бораца, од коjих jе пет и по до шест хиљада дало живот за стварање Српске, а тачан броj ниjе сасвим познат, jер се неки борци jош воде као нестали.

Корпус jе држао фронт у дужини од 1.160 километара и попуњавао се са териториjе 28 општина, истиче за Срну ратни начелник штаба тог копруса пензионисани генерал Бошко Келечевић поводом 1. jуна, годишњице овог корпуса.

Келечевић у интервjуу Срни наглашава да jе Први краjишки корпус настао из Петог корпуса тадашње ЈНА. Послиjе повлачења снага ЈНА из Хрватске и Словениjе, остаци тадашње Пете воjне области ЈНА дошли су у Сараjево, гдjе jе формирана Друга воjна област на челу са генералом Милутином Кукањцем.

Друга воjна област постоjала jе од 1. jануара 1992.године, па све до формирања Воjске Републике Српске 12. маjа 1992. године, а међу корпусима коjи су чинили ту област, био jе и Пети корпус.

Још за вриjеме постоjања Друге воjне области тадашње ЈНА, половином марта, на чело тадашњег Петог корпуса ЈНА постављен jе старjешински кадар, коjи ће на своjим дужностима бити до завршетка рата, а командант корпуса постао jе генерал Момир Талић.

„Простор коjи jе држао Први краjишки корпус ишао jе линиjом риjека Уна – Нови Град, па преко Костаjнице, Дубице, излазио jе на Саву и Савом до Брода, Шамца, преко дjела Маjевице, Требаве, Влашића до Мркоњић Града“, напомиње Келечевић.

Генерал истиче да jе у вриjеме избиjања сукоба на простору БиХ, команда корпуса са главним снагама била преко Саве, у западноj Славониjи, штитећи српски народ на тим просторима и раздваjаjући сукобљене снаге, гдjе остаjе до половине jуна 1992. године.

Он наводи да корпус тада ниjе имао довољно снага и да jе почео ратна деjства са 1.700 бораца активног jезгра – професионалних старjешина и воjника коjи су се тада затекли на одслужењу воjног рока.

„Већ у марту 1992. године имамо упаде хрватских снага и почетке борбених деjстава хрватско-муслиманских снага на териториjи БиХ, у Броду и Дервенти“, подсjећа Келечевић.

Код генерала Талића тада су долазили представници оштина Прњавор, Добоj, Дервента и Брод тражећи да се заштити српско становништво, па jе Талић формирао групу старjешина (са Келечевићем на челу) ради сагледавања ситуациjе.

Келечевић посебно издваjа операциjу „Коридор 92“, чиjи jе главни носилац био Први краjишки корпус и чиjом jе успjешном реализациjом спашена Република Српска.

„Циљ хрватско-муслиманских снага био jе пресjецање териториjе на линиjи Брод – Деврвента – Добоj, те спаjање са њиховим снагама на потезу Кладањ – Олово. Не знам да ли би било Српске да снаге Првог краjишког корпуса то нису успjеле да сприjече“, наглашава Келечевић.

Он jе подсjетио и на окружење у коjем се тада налазила бањалучка и книнска региjа, те да су због недостатка кисеоника у Бањалуци умирале бебе.

Операциjа „Коридор 92“ практично jе извођена од Српца до Брчког, уочи Видовдана ослобођени су први комуникациони путеви, а коридор jе остао „жила куцавица Републике Српске“.

„Таj веома битна простор jе одбрањен, jер jе значио дословно – живот или смрт. У свему томе ми нисмо прелазили Саву да би узимали туђе, што се за хрватску страну не може рећи“, наводи генерал Келечевић.

Он jе посебно нагласио на односе коjи jе Први краjишки корпус имао према ратним заробљеницима, истичући да су они третирани онако како то налаже Женевска конвенциjа.

Када jе риjеч о команданту Првог краjишког корпуса, покоjном генералу Момиру Талићу, Келечевић подсjећа да се 28. маjа навршило 13 година од његове смрти, и наглашава да ниjедна улица ниjе добила име по генералу Талићу, чиjе су заслуге велике.

„У Хашком трибуналу нису му доказали наводну кривицу нити jе осуђен за оно што су му приписивали – командну одговорност. Па ваљда jе неко морао да буде командант. Убила га jе неправда“, истиче генерал Келечевић у интервjуу Срни.

Келечевић закључуjе да jе за стварање Републике Српске животе дало више од 23.000 бораца и наглашава да брига о њиховим породицама мора да буде приоритет друштва, а не да већина те популациjе живи на рубу егзистенциjе.

Извор:

Везане виjести:

ПРВИ КРАЈИШКИ КОРПУС – ГОДИШЊИЦА – Jadovno 1941.

Годишњица формирања Првог краjишког корпуса – Jadovno 1941.

ОПЕРАЦИЈА КОРИДОР – Битка за пут живота, I део – Jadovno 1941.