Beogradski papoljubi

Skotovo omiljeno glasilo „Blic“ spektakularno otkriva, kako je na poziv Tomice bezemljaša, sveti otac vatikanski već radosno spakovao koferče, al ga zaustavi tvrd stav blagoga patrijarha Irineja koji obnarodova njegovu obaveznu putnu rutu, uz nezaobilaznu pokajničku posetu hrvatskom koncentracionom logoru Jasenovac, stratištu, gde su gospodarili i katolički sveštenici!

Od svog pučističkog petooktobarskog dolaska na vlast, pokušavali su dosovci da organizuju dolazak njima dragog oca vatikanskog u pravoslavnu Srbiju, kao još jednu svoju navodnu pobedu nad tom „klerofašističkm“ SPC kako oni uporno kazuju, kao potomci bravarovih satrapa.

Najpre je mlađani ministar Svilanović brzopleto obećao u Briselu, da će u Banjaluku dovesti patrijarha Pavla, da se (na tobož „neutralnom“ terenu, u prestonici R Srpske!) susretne sa papom Vojtilom, izrazitim srbofobom, dok tamo posvećuje austrijskog Nemca rođenog u BiH u vreme Dvojne monarhije kao nekakvog „hrvatskog sveca“, koji je baš slučajno osnivač laičkih križarskih redova u Jugoslaviji, kao dokazani rasadnik  ustaških koljača!

Međutim, to nimalo nije smetalo drčnim dosovcima na putu preumljenja zadrtih Srba, koji mirišu na tamjan i Pravoslavlje, uprkos poluvekovnog nastojanja drugova komunista da se to silom zatre, naročito u BiH, predviđenoj za „Jugu u malom“, kako su obavezno pisali novinarski komentatori i kazivali svi polaznici partijske škole u Kumrovcu, koju će devedesetih godina prošlog veka nemački instruktori uspešno pretvoriti u teroristički kamp, za obuku hrvatskih paramilitarnih redarstvenika!

Patrijarh Pavle, još živući svetac, beše rodom iz Zapadne Slavonije, i veoma dobro je znao ulogu katoličke crkve u genocidu nad Srbima da bi se dao varati od pokvarenjaka na vlasti, o „državničkom značaju susreta“ sa papom Vojtilom!

Potom je Boris naprednjački, glumački najavio značaj proslave Milanskog edikta za Srbiju, i to u Nišu gde se slučajno rodio Konstantin, a sam je edikt donet u Milanu, te mu je tamo i bilo mesto za centralnu proslavu.

Čak su u sklopu pripreme za spektakularni dolazak rimskoga pape i aerodromu nadenuli ime, samo da dokažu evropske, tačnije rimske korene, pravoslavne Srbije!

Povodom toga jubileja pozvali su i patrijarha Moskovskog, eto da se na „neutralnom terenu“  (u pravoslavnoj Srbiji!) susretnu dva velikodostojnika hrišćanska, kao vidljiv  uspeh drugosrbijanske poslušničke diplomatije, željne da se uhlebi u raznim kancelarijama briselskim, nakon svog odlaska iz „mračnjačke“ Srbije!

Ali, ne bi ništa od spektakla za jednokratnu upotrebu, nije prvosveštenik Moskovski ni naivan, ni neobavešten, pobolje poznaje zakulisne igre ekumenaca, a naročito njihovo vešto korišćenje politikantskih pokvarenjaka u tim igrama!

Vlast u Srbiji se menja, želja rimskog pape da napokon nogom kroči u Srbiju, na toliko željenom pokušaju da ikako stigne do Moskve, traje i dalje, te se novi poslušnici beogradski dosetiše, tačnije došapnuto im je pod šljivom u dvorištu beogradske nuncujature (vatikansko državno poslanstvo) da država Vatikan nije priznala samoproglašenu „državu Kosovo“, te stoga svakako treba iskazati zahvalnost njenom prvom čoveku!

E, tu sada počinju male ali dobro znane zavrzlame, ograničene pravilima priprema papinih poseta raznim državama, kako onim katoličkim, tako i onim inoveračkim!

Sveti je otac ponajpre poglavar RKC, a tek potom i prvi čovek države Vatikan, što datira od sporazuma Musolinija kao talijanskog premijera i uprave Vatikana (1929.godine), kada je zakonom uređen odnos između države Italije i njenog crkvenog sedišta.

Tada je Vatikan postao najmanja država na svetu, smeštena unutar samog grada Rima, ali nezavisna! Međutim, u samom Vatikanu nalazi se rukovodno telo RKC koje se naziva Sveta stolica, te se ti pojmovi čestio mešaju u svakodnevnom životu.

Kako je službena dogma vatikanska – „Sentenca Pape, Sentenca Dei“-, katoličke su države odmah bezrezervno prihvatile ovo rešenje, koje je naročito pragmatično korišćeno u vreme kada su istočnoevropske države bile u Varšavskom savezu, te je RKC imala odbojan stav naspram komunističke vlasti u njima, ali je rado koristila međudržavne odnose da ojača uticaj RKC, u zakonom ograničenoj komunističkoj sredini!

Tako je u Vatikanu prihvaćen i predlog iz Jugoslavije da se formira Biskupska konferencija, koja je obuhvatila teritoriju celokupne države, jer je do tada Sveta stolica  imala staru šemu još iz perioda postojanja Dvojne monarhije, zadržanu nakon rušenja spornog konkordata u kraljevini  Jugoslaviji!

Čim počeo raspad države Jugoslavije, mirotvorci iz Vatikana prvi priznadoše nove države Hrvatsku i Sloveniju, a Sveta stolica formira Biskupsku konferenciju SR Jugoslavije 1997.godine, pa potom i BK Srbije i Crne Gore, da bi odlukom Svete stolice 2004.godine bila stvorena MBK „Ćirila i Metoda“ (Međunarodna biskupska konferencija) koja obuhvata sve katoličke biskupije i grkokatoličke egzarhate ( unijati!) na teritoriji Srbije, Makedonije i Crne Gore!

Na zasedanju MBK u Zrenjaninu, od 07.- 09.aprila 2014.godine, predloženo je da se umesto dosadašnje Međunarodne uspostave nacionalne Konferencije, što je bilo obrazloženo navodnim „jezičkim barijerama“ koje sada postoje!

Tako bi se zapravo formirale nacionalne Biskupske konferencije Crne Gore, Makedonije i Kosova, na kojem zasada postoji samo apostolski administrator, koji je i prizrenski biskup!

Ovaj predlog je potpisao i apostolski nuncije u Srbiji, što očito kazuje da je usaglašen sa stavom u Vatikanu, što najbolje potvrđuje  činjenica da je nuncijatura u Beogradu sada nadležna samo za krnju Srbiju, jer je nuncije u Ljubljani administrativno nadležan za KOSOVO!

To zapravo kazuje da država Srbija kao crkvena teritorija, nije priznata u svojoj celovitosti, a status Kosova je zasada izdvojen, i podignut na nivo samostalne crkvene teritorije!

Za pitanja međuodnosa sa Crnom Gorom, nadležan je nuncije u Sarajevu, a za pitanja Makedonije, nadležan je nuncije u Sofiji, što samo kazuje koliko vatikanski crtači mapa uvažavaju ekumensku realnost koja se zove Srpska pravoslavna crkva, i njenu teritorijalnu celovitost!

Ovo je stav diplomatije Svete stolice, koja ne žuri sa svojim konačnim rešenjem na izneti predlog koji je podneo tadašnji predsednik MBK, Zef Gaši, biskup barski i primas Serbiae!

MBK ima sedište u Pančevu, jer u Vojvodini ima najviše katolika, kako glasi obrazloženje za uspostavu tog središta.

Dakle, na mala vrata se elegantno gasi i titula primasa srpskog (primas Serbiae), što je postojalo još od vremena vladavine Nemanjića, kada su rudari SASI stigli na njihov poziv, a vatikanski čelnici tada dali titulu primasa srpskog, prvom barskom biskupu koji je postavljen u tadašnjoj srpskoj državi, sve se nadajući da će uspeti da pobede „šizmu“!

Da Sveta stolica ima tvrd stav kada je u pitanju srpska teritorija, ponajbolje kazuje podatak iz istorije, posle srpskih pobeda u Prvom balkanskom ratu nisu hteli da prihvate činjenicu da je taj deo srpskih zemalja oslobođen od viševekovne okupacije, protiveći se zahtevu kraljevine Srbije koja je tada vodila pregovore oko Konkordata, te su zamrzli već postignuto rešenje!

Dakle, sadašnji beogradski papoljupci imaju jedan državnički problem za rešavanje pre same eventualne papine posete, naravno samo kao državnika jer Srbi nisu katolici, na veliku žalost mnogih ministara i ostale tevabije drugosrbijanske!

Po stavovima vatikanske diplomatije, u državu koja nije katolička, papa ne dolazi ako ga ne pozove njihov verski poglavar!

Dakle, država i država da rasprave to pitanje, pre posete državnika iz Vatikana, a SPC  je jasno i neuvijeno utvrdila put rimokatoličkog prvosveštenika, koji vodi preko Jasenovca kao svojevrsna papina pokajnička „via dolorosa“ ( „ulica bola“)!

Nesporno je, da je tadašnji prvosveštenik RKC znao za, i odobrio nasilno pokatoličavanje pravoslavnih Srba, službeno imenovao nadbiskupa Alojzija Stepinca za vojnog vikara NDH, te tako direktno (moderno je kazati po komandnoj odgovornosti!) saučestvovao u genocidu!

Svaki pokušaj relativizacije ovih nespornih istorijskih činjenica, zarad podaničkog uvlačenja briselskim birokratima u „rešavanju kosovskog čvora“, uvreda je za nevine srpske žrtve, i tu oproštaja nema, niti nekakvih tobožnjih „viših državnih ciljeva“!

Pokušaj pojedinih naručenih novinara i analitičara, da nekakvom zamagljenom pričom o „trećem putu“ latinoameričkih katolika (otac Francisko, a ne Franja, to svakako jeste), razvijajući tvrdnju o „socijalnom“ odnosu sa Srbima, bez ove temeljne suštine, nije vredan ni pomena, izuzev stava da od bivših preobučenih komunista, ništa ne može iznenaditi!

________________________________________________________

Sveta stolica –  službeni naziv  upravnog tela RKC u Vatikanu

Autor: Vladimir Frolov

Izvor: Analitički forum