Београд (не) прихвата позив Русије да уђе у ОУКБ

БЕОГРАД, 12. МАЈА – Виjест да се воде преговори о ступању Србиjе у Организациjу уговора о колективноj безбjедности (ОУКБ), у коjоj jе и Руска Федерациjа, обрадовала jе већину грађана Србиjе – наводи „Глас Русиjе“ и обjашњава да „људи у Србиjи осjећаjу да се налазе на геополитичкоj вjетрометини, без реалне институционалне заштите међународног права, и то у тренутку када евроатлантска заjедница покушава да оствари финално рjешење за Републику Српску и Косово и Метохиjу“.

Виjест агенциjе „Интерфакс“ да Србиjа води интензивне преговоре о приступању ОУКБ-у, српска интернет заjедница проширила jе планетом за свега неколико сати. За то вриjеме српски медиjи и политика овоj информациjи нису поклонили пажњу.

Али, jедан утицаjни дневни лист послиjе два дана пренио jе опширан текст коjи, упркос интонациjи, ниjе до краjа демантовао виjест руске агенциjе.

Вриjеди се вратити у скору прошлост и видjети како jе парламент Србиjе реаговао на позив ОУКБ-а за учешће на пленарноj сjедници Парламентарне скупштине ове организациjе у Санкт Петербургу 27. октобра 2010. године.

Посланици из редова три српске утицаjне политичке странке (ДСС, СРС, СНС) изразили су спремност да присуствуjу сjедници у Санкт Петербургу, а Борис Гризлов, предсjедник Парламентарне скупштине ОУКБ-а, упутио jе званичан позив Народноj скупштини Србиjе да њени представници присуствуjу засjедању.

Оно што се касниjе дешавало у Народноj скупштини осликава „нервозну разиграност српског националног компаса“ – коментарише „Глас Русиjе“.

Посланик ДСС-а и шеф њене Одборничке групе Милош Алигрудић упутио jе отворено писмо предсjеднику парламента Славици Ђукић – Деjановић, замjеривши jоj што jе од посланика практично прикрила званичан позив за учешће на сjедници у Санкт Петербургу.

Алигрудић jе чак тврдио да jе за званичан позив српским парламенгарцима сазнао из новина. Поврх свега, рекао jе и да jе посланик Драгољуб Мићуновић, без одлуке Одбора за спољну политику, сам одредио представнике Народне скупштине за ту сjедницу. Формирана jе потом група посланика за учешће на овом скупу, али без посланика ДСС-а.

У одговору Алигрудићу, предсjедник Народне скупштине написала jе да jе ДСС исправно поступио када jе одлучио да у име странке у Русиjу пошаље свог представника, што jе додатно ражестило шефа Одборничке групе Алигрудића. Алигрудић ниjе пропустио да примиjети да jе представник његове странке у Санкт Петербург путовао о трошку странке.

Дакле, умjесто jединственог, складног и државотворног одговора на позив из Санкт Петербурга, српски политичари jавности су испоставили додатан сет неспоразума.

За разлику од њих, виjест да се воде преговори о ступању Србиjе у ОУКБ обрадовала jе већину грађана Србиjе, коjима jе jасно да технички преговори са Приштином неће дотаћи статус Косова и Метохиjе или барем неће промиjенити суштину статуса коjи jе НАТО наметнуо силом.

Осим тога, грађани су свjедоци чињенице да евроатлантска заjедница, коjа се у jавности Балкана представља еуфемизмом „међународна заjедница“, снажно притиска Републику Српску и премиjера Милорада Додика – да би до краjа релативизовала утицаj и институционални капацитет мале српске републике.

Из текста Јелка Кацина, извjестиоца Европског парламента, обjављеног уочи Дана побjеде над фашизмом, види се да ће притисак евроатлантске заjеднице на борбеног премиjера Републике Српске Милорада Додика бити додатни европски услов за Србиjу.

Кацин каже да поруке коjе ових дана стижу из Београда ствараjу утисак да Србиjа подржава тренутну политику руководства Републике Српске, коjа, како он тврди, „директно води у изолациjу и нестабилност“.

Сличну оцjену Кацин jе недавно изрекао и на рачун српске политике у Рашко-полимскоj области, коjу jе окарактерисао као „контрапродуктивну и конфликтну“.

Уз услов да са албанским Косовом успостави добросусjедске односе, то jе већ сада збир немогућих услова за Србиjу и без изручења Ратка Младића и Горана Хаџића Хашком трибуналу.

Док „нокдаун“ српске политике траjе, српска jавност jе у виjести “Интерфакса” инстиктивно наслутила сламку коjа може да спаси Републику Српску и Косово и Метохиjу.

Слично, зачудо, размишљаjу и аналитичари у Европи. Један од њих, Александар Рар, каже да се актуелна политика Русиjе враћа кориjенима старе руске дипломатиjе и да се ситуациjа у току посљедњих 12 година знатно промиjенила у односу на вриjеме када jе Русиjа морала да пристане на Деjтонски мировни споразум и када jе „стиснутих зуба“ толерисала акциjу НАТО-а на Косову и Метохиjи.

Ипак, та сламка ниjе тако близу. Спољну политику Србиjе знатно дефинише резолуциjа Народне скупштине о воjноj неутралности, што би Србиjу могло да сврста међу посматраче у ОУКБ-у. Осим тога, ту jе и члан 10 Споразума о стабилизациjи и придруживању, коjи Србиjу дугорочно обавезуjе на заjедничку спољну и безбjедносну политику ЕУ.

Уз извjесност да Србиjа jош доста дуго неће приступити ЕУ, може се констатовати да Београд, чекаjући у предворjу Брисела, ипак може градити слободно своjе односе са другим организациjама. Или ће се можда спољна политика ЕУ, до српског приступања, унеколико промиjенити?

Извор: