Потомци и поштоваоци жртава комплекса логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг, на мjесту логора на планини Велебит 2014. године
Предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић оциjенио jе да jе забрињаваjућа и поражаваjућа чињеница да jе српски тим доказе о геноциду над Србима у Другом свjетском рату употриjебио пред Међународним судом правде као „помоћно доказно средство“.
„Мада jе конвенциjа о геноциду усвоjена тек послиjе Другог свjетског рата и не може се примjењивати ретроактивно, карактер злочина почињен над Србима током Независне Државе Хрватске (НДХ) испуњава све претпоставке из дефинициjе о геноциду утврђене у Конвенциjи о спречавању и кажњавању геноцида“, рекао jе Басташић за Срну, коментаришући одбиjање тужбе и контратужбе за геноцид Хрватске и Србиjе пред Међународним судом правде у Хагу.
Басташић каже да jе, осим тога, узрочно-посљедична веза између српског сатирања у Другом свjетском и протеклом рату потомцима жртава потпуно jасна, па тешко могу разумjети формулациjу „помоћно доказно средство“.
Он наводи да „вриjеђаjу здрав разум“ изjаве неких од српских експерата да jе Србиjа „постигла успjех тиме што jе дошло до главног претреса и што су наjвишоj правосудноj установи на свиjету представљени докази о геноциду над Србима у Другом свjетском рату“.
„Ако се успjехом сматра то да су докази предочени Суду постали `баштина циjелог свиjета`, како рече jедан од експерата, зашто се онда ниjе радило преданиjе на сакупљању доказа о злочинима из времена НДХ, тако да поменута баштина буде обимниjа“, пита Басташић.
Он наглашава да Удружење „Јадовно 1941.“ посjедуjе вриjедан Архив свjедочанстава и докумената везаних за таj период, али никада нико из српског тима ниjе контактирао то удружење.
„У Српскоj и Србиjи постоjи неколико организациjа потомака и поштовалаца српских жртава из времена НДХ коjе вриjедно раде на сакупљању архивске грађе, али ми ниjе познато да jе иjедна контактирана од нашег тима обране. Ако су се чланови нашег тима ослонили само на грађу коjу посjедуjе Музеj жртава геноцида у Београду, онда су учинили велику грешку“, рекао jе Басташић.
Према Басташићевим риjечима, обичном народу протекло суђење могло би се описати као „утакмица у коjоj jе jедна екипа започела инциденте, пребила и из игре избацила већину противничких играча, коjи готово да се нису бранили, а онда jе судиjа утакмицу прекинуо и регистровао jе резултатом нула према нула“.
„Након утакмице, тренер претученог тима изjављуjе да jе одлука судиjе очекивана, а онаj други каже да jе шокиран због одлуке“, навео jе Басташић.
Међународни суд правде у циjелости jе одбио међусобне тужбе и Србиjе и Хрватске за геноцид.
међународни суд правде почео виjећање о … – Jadovno 1941.
Mеђународни суд (не)правде? – Jadovno 1941.
ВИШЕ ПОВЈЕРЕЊА У МЕЂУНАРОДНИ СУД … – Jadovno 1941.
ШАБАС: „ОЛУЈА“ ЈЕ БИЛА ГЕНОЦИД – Jadovno 1941.