Autor filma „Jasenovac-Istina“ šokiran, hoće izvinjenje SAD

Reagujući na taj izveštaj, Sedlar je rekao da su optužbe protiv njega apsolutne neistine.

„Kad sam juče čuo za taj izveštaj, moram priznati, šokiran sam, jer je u onom delu koji se odnosi na mene rečena totalna, apsolutna neistina. Naime, ja nikada u životu nisam negirao Holokaust, nisam negirao zločine, nisam negirao Jasenovac i nisam negirao zločine Jasenovca – nikada, uključujući i film o Jasenovcu“, rekao je Sedlar za Hinu.

State Department je u utorak objavio redovan godišnji izvestaj o verskim slobodama u svetu za 2016, uključujući i Hrvatsku u kojem upozorava na veličanje ustaške tvorevine NDH, umanjivanje ustaških zločina i protivrspkih osećanja u Hrvatskoj, navodeći pritom niz primera među kojima je i sporni dokumentari film Jakova Sedlara „Jasenovac-Istina“.

Sedlarov film Jasenovac-Istina je nakon prikazivanja u Hrvatskoj 2016. podigao velike tenzije, a Antifaštička liga Hrvatske je podnela krivičnu prijavu protiv reditelja, za podsticanje nasilja I mržnje usmerenu prema grupi jevrejske i srpske nacionalne manjine.

Uprkos podeljenim mišljenjima javnosti o njegovom filmu, Sedlar je na predlog zagrebačkog Odbora za javna priznanja, nagrađen Nagradom Grada Zagreba za, kako su tada preneli hrvatski mediji, ovaj „monstruozni falsifikat“.

„Antifašistički vjesnik“ je tada pozvao sve kojima je stalo do pijeteta prema žrtvama ustaškog režima potpišu peticiju protiv dodele Nagrade grada Zagreba revizionističkom režiseru Jakovu Sedlaru.

I predstavnici jevrejske i srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj pozvali su tada zvaničnike grada Zagreba i zastupnike gradske skupštine da ne prihvate predlog Odbora za javna priznanja da se ovogodišnja nagrada Grada Zagreba dodeli reditelju Jakovu Sedlaru za film „Jasenovac-istina“, koji je, kada je prikazan prošle godine, izazvao žestoke kritike u Hrvatskoj i državama regiona.

Prethodno je Antifašistička liga HR gradskim zvaničnicima uputila otvoreno pismo u kojem poručuje da bi dodela nagrade grada Zagreba čoveku koji se služi takvim podvalama i falsifikatima bila sramota za Skupštinu grada i obezvređivanje same nagrade.

Ovaj slučaj završio je i na dnevnom redu Časnog suda Društva hrvatskih filmskih reditelja na osnovu više prijava. Očekivalo se da se taj sud izjasni o sankcijama prema Sedlaru, pa I njegovom eventualnom izbacivanju iz društva.

Do danas, međutim, nema informacija o odlukama tog suda.

U obrazloženju krivične prijave Antifašističke lige se navodi da je Sedlar povredio odredbe koje propisuju kažnjavanje onoga ko „javno odobrava, poriče ili znatno umanjuje krivično delo genocida, zločina agresije, zločina protiv čovečnosti ili ratnog zločina, usmjerenog prema grupi ljudi ili pripadniku grupe zbog njihove rasne, verske, nacionalne ili etničke pripadnosti, porekla ili boje kože, na način koji podstiče nasilje ili mržnju protiv takve grupe ili prapadnika te grupe“.

Liga je navela tada I da je Sedlar proizvodnjom i prikazivanjem filma o logoru Jasenovac u Drugom svetskome ratu javno „porekao i znatno umanjio krivično delo genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnog zločina, prvenstveno usmerenog prema grupi srpske nacionalne manjine“ i to „služeći se zamenom teza, lažnim argumentima, falsifikovannjem i prećutkivanjem istorijskih činjenica, na način kji podstiče nasilje ili mržnju…“.

Sedlar, kako se navodi, u filmu poriče i znatno umanjuje genocida počinjenog protiv Jevreja, Srba i Roma, a „mržnju podstiče prvenstveno prema Srbima“.

Liga je Sedlara optužila I da je manipulacijama i brojkama stradalih u ustaškom logoru Jasenovac,. umanjio delo genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnog zločina.

Liga Sedlara optužuje i za više falsifikata u filmu – pre svega naslovne strane lista „Vjesnik“ iz 15. maja 1945, dva pisama i potpisa Ante Pavelića upućena Mili Budaku, a datirana na dan 29. maja 1941. i 14. decembra 1942.

Naveli su i da se tokom celog filma pojavljuju „fotografije koje bi navodno trebalo da se odnose na logor Jasenovac, ali zapravo se radi o fotografijama uslikanim na drugim lokacijama i drugim vremenskim razdobljima“.

U obrazloženju krivične prijave navedeno je da Sedlar u filmu takođe ističe da je „srpska manjina u Hrvatskoj stvarala mit o ustaškom Jasenovcu kao tešku patinu nad Hrvatima koji su u vlastitoj zemlji postali građani drugog reda“.

Tim svojim tezama Sedlar je, kako se navodi u obrazloženju Lige, u filmu, „stvorio jasan demonizirajući, diskriminatoran, mrzilački, šikanirajući stav prema celoj jednoj zajednici s obzirom na njihovu nacionalnu i etničku pripadnost“.

U obrazloženju krivične prijave se, između ostalog, navodi I da distribucijom filma širom Hrvatske, posebno po školama, i inostranstvu u okviru hrvatskih zajednica, Sedlar nastoji da podstakne druge da usvoje teze iz filma i da na taj način prema srpskoj manjinskoj grupi stvore osećaje dubokog animoziteta i mržnje.