Po­vo­dom od­lu­ke da se po­dig­ne spo­me­nik kra­lje­vi­ma Pe­tru i Alek­san­dru Ka­ra­đor­đe­vi­ću že­lim da iz­ne­sem svo­je mi­šlje­nje. Sma­tram da spo­me­ni­ku ni­je me­sto iz­me­đu dva dvo­ra, iz pro­stog raz­lo­ga što su tu ubi­je­ni i ma­sa­kri­ra­ni kralj Alek­san­dar i kra­lji­ca Dra­ga Obre­no­vić. Na ža­lost, me­sto gde se to do­go­di­lo ni­čim ni­je obe­le­že­no, a tre­ba­lo bi. Mo­žda bi nji­ma tre­ba­lo po­di­ći spo­me­nik. Ta­ko­đe bi bi­lo do­bro da se bo­lje obe­le­ži i me­sto na ko­jem je ubi­jen knez Mi­haj­lo. Mi­slim da 90 od­sto Be­o­gra­đa­na ne zna gde su sa­hra­nje­ni knez Mi­loš, Mi­haj­lo i dru­gi Obre­no­vi­ći. Autor: Bran­ko Vi­do­vić, Be­o­grad Izvor: Politika Vezane vijesti: Predata inicijativa za podizanje spomenika kralju Petru I i kralju Aleksandru I Karađorđeviću

Otvorena izložba u zgradi Magistrata, odakle su kretale srpske komande u revolucionarnim godinama 1848-1849. Pančevo – „Proleće naroda” – revolucionarna 1848–1849. godina zahvatila je sredinom 19. veka čitavu Evrope, a posebno odjeknula na teritoriji koju je obuhvatao deo Kraljevine Ugarske. Srbi su se pridružili revoluciji tražeći jednakost i svoje mesto pod suncem, ravnopravnost da ispovedaju svoju veru i neguju svoju kulturu, a Pančevo bilo centar vojnih operacija srpskog pokreta. U zgradi nekada Magistrata, sedišta Okružnog odbora odakle su kretale sve komande, upriličena je povodom 170 godina revolucije, Majske skupštine i prvog pominjanja Srpske Vojvodine kao političko-teritorijalna jedinice, izuzetna postavka originalnih dokumenata, umetničkih radova, slika… „Pančevo u Revoluciji 1848–1849.” zajednički su priredili

Izveštaj Unmika o „Žutoj kući“ imamo u arhivi Radne grupe, a imao ga je i Dik Marti, kao i Karla del Ponte kada je pisala svoju knjigu. Znači, on jeste bio zataškavan svojevremeno, ali smo uspeli da dođemo do toga, otkriva za Sputnjik Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije. Kopija poverljivog izveštaja Unmikove kancelarije za nestala lica od 18. juna 2004. godine, koji je objavio medijski centar „Ruski ekspres“, a iz kog proizilazi da je ekipa Unmikovih istražitelja i forenzičara bila na licu mesta u „Žutoj kući“ u okolini Burelja na severu Albanije i tamo prikupila određene dokaze važne za dalju istragu trgovine ljudskim organima Srba sa Kosova i Metohije u periodu od 1998. do 2001. godine, nije nepoznat srpskim

Dok se ovih da­na za­tr­pa­nim isto­rij­skim go­di­šnji­ca­ma tra­ži i od­go­vor na pi­ta­nje šta nas je to sna­šlo u po­sled­njih sto go­di­na, stal­no sam pod uti­skom da ana­li­ti­ča­ri pre­vi­đa­ju či­nje­ni­cu da su u tom pe­ri­o­du bal­kan­ski na­ro­di pro­la­zi­li kroz evo­lu­cij­ski pro­ces kroz ko­ji su ne­ki evrop­ski na­ro­di pro­šli pre nas. Ako po­đe­mo od evo­lu­cij­ske te­o­ri­je o na­šoj vr­sti, ko­li­ko se se­ćam, po­či­nja­la je sa gru­pom zva­nom hor­da, na­sta­vlja­la ple­me­nom pa dr­ža­vom, da bi se da­nas na­sta­vi­lo pre­ko EU (ne­kom za­jed­ni­com dr­ža­va). Uz to bi tre­ba­lo do­da­ti i Du­či­će­vu de­fi­ni­ci­ju otadž­bi­ne „da ona ni­je ni tlo ni va­zduh, već duh na­ro­da”, kao i vla­da­ju­ću pa­ra­dig­mu svih na­ro­da sve­ta (kao ne­ki vid ko­lek­tiv­ne