Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Усташки позив Србима ради евиденције, ко се не одазове иде у логор!
14. фебруар 2019.
Извор: ВИДОВДАН
Скочите на садржај
Извор: ВИДОВДАН
Читав живот слушам исту причу-причу, која се попут врло укусне торте, са зналачки одабраном глазуром, пуних седамдесет година сервира гладном и неуком српском народу. Народу, кога на жалост не занима ни зашто је гладан ни зашто је неук, ни зашто је доспео до степена “социјалног дарвинизма”. Овом синтагмом, у свом делу “Енглески корени немачког фашизма” Мануел Саркисјанц, означава тотално социјално и духовно посрнуће, после кога се неки народ може сматрати нижом расом. То је прича о нама, и нашим усрећитељима комунистима. Онима који седамдесет година само мењају глазуру, и торту опет износе пред наша насмејана лица, пред наше тинтаре… Тако се ето десило, да после свих наших страдања и погрома
Оно што фељтон Здравка Кукрике чини занимљивим је мноштво појединости за које можемо да претпоставимо да потичу из интервјуа са исљедником, према фељтону капетаном Удбе. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Како другачије објаснити детаљан контекст, споредне ликове и визуелно-психолошке нијансе: малу просторију на спрату Џинића куће, радне столове исљедника и дактилографкиње, слике Тита и Ранковића изнад њене главе и столицу за осумњиченог на другој страни собе. Првог дана саслушања, када је Гутић издиктирао своју биографију, упамћене су и опаске из којих су се назирале основне црте његове одбране: дозвољава да су га „ту и тамо доводили у незгодне
Приредио Ђорђе Бојанић После априлске катастрофе и уласка Немаца у Ниш, 9. априла 1941. године, почела су хапшења талаца. Са ширењем устанка и јачањем отпора указала се потреба немаца за стварањем једног затвора у коме би били сконцентрисани сви затвореници. Због тога је Гестапо формирао логор Црвени крст. Логор се налазио на периферији града, у непосредној близини Фабрике дувана и Железничке станице Црвени крст (па је и сам логор незванично по њој назван Логор на Црвеном крсту). Главна логорска зграда са помоћним објектима подигнута је 1930.године и до рата је служила као војни магацин. Ту своју функцију задржала је до септембарских дана 1941.године када су је Немци опљачкали и адаптирали за концентрациони логор. Логор се
Феликс Неђелски (ориг. Ниедзиелски) рођен је у Бањалуци 1912. године из брака пољског досељеника и православке из Вараждина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Изразито активан у крижарској организацији, постао је њен предсједник за бањалучки регион 1937. године, да би након стицања дипломе правних наука у Загребу, 1940. постао предсједником Великог крижарског братства. Док се Виктор Гутић у вријеме капитулације Краљевине Југославије према регрутном распореду налазио у Бихаћу, Неђелски је од Хрватског усташког надзора упућен да до доласка стожерника организује нову власт у Бањалуци. Током рата је обављао функције замјеника стожерника у Бањалуци, поджупана у Тузли и Бањалуци, поджупана
Окружно јавно тужилаштво (ОЈТ) Бањалука је предмет истраге против Виктора Гутића отворило 21. маја 1946. на основу пријаве ЗК за БиХ од 14. маја. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. новембра 2017. године. Записници исљеђивања у које је Милан Вукмановић имао увида и које смо објавили у књизи „Усташки стожер за Босанску Крајину: Студија Милана Вукмановића и избор из грађе“ (Бањалука 2017), односе се на двије етапе саслушања: прва од 4. до 22. јуна, а друга од 9. до 22. септембра 1946. године. Према уписнику истрага ОЈТ, истражни затвор од стране тужиоца одређен је тек 3. новембра, што се поклапа са до
Данас се навршава тачно 26 година од како су муслимански екстремисти из зворничких и сребреничких села заувек прекинули живот дечака Александра Ђорђића. Александар је имао само годину и по дана када је убијен а за овај злочин до данас нико није одговарао. У периоду од 1992. до 1995. муслимански агресори и екстремисти – припадници злочиначке тзв. Армије БиХ убили су више од 1100 грађана Зворника. Међу жртвама је велики број жена и стараца а убијено је и 21 дете српске националности. Спаљено је више од 30 српских села и заселака а порушене су и демолиране готово све православне цркве али и сеоска гробља. 10. фебруара 1993. муслимански злочинци су на врло окрутан и
Дана 20. децембра 1945. године у београдским дневним новинама „Борба“ и „Политика“ објављена су саопштења Државне комисије за испитивање злочина окупатора и њихових помагача (ДК) којима се југословенска јавност обавјештавала како „усташки џелат др Виктор Гутић слободно се шета по Венецији“. Уз илустрацију са већ поменутом фотографијом, читаоци су могли сазнати сљедеће: Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 6.новембра 2017. године. „Комисија је утврдила, да се Др. Виктор Гутић налази у Италији. За то постоје непобитни докази, па чак и фотографија, на којој се види Гутић како као туриста храни голубове на Марковом тргу у Венецији. Ипак до сада Гутић још није предан
Прича о хватању Виктора Гутића у Венецији већ је прерасла у својеврсну легенду. Оно што са сигурношћу можемо тврдити је да верзија по којој је Гутић тајно киднапован од стране југословенских обавјештајаца није тачна. Једноставно, сви материјални докази говоре другачије. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. децембра 2017. године. Ипак, дио већ познате приче који је тачан, односи се на тврдњу да је Гутића у Венецији запазио управо један бањалучки Јевреј, који се у Италији затекао као бјегунац од холокауста. Ради се, наиме, о Моску Кабиљу, предратном архивару у Врбаској финансијској дирекцији, који је из Бањалуке избјегао у Сплит, гдје је прибављао
У спомен на два важна догађаја – народни збор у селу Орашцу на којем је донета одлука о подизању Првог српског устанка (1804) и доношење првог српског устава (1835) – 15. фебруар се обележава као Дан државности „Којекуде, ја сам љут и прек човек. Ако неко не послуша и ако пође у страну ја ћу тога да убијем, а којега ухватим у издаји тога ћу да обесим и на страшне муке да ударим. Бојим се да ћете ме замрзети и сваки на своју страну вући, па онда од нас ништа неће бити….“ Овим речима се, према сачуваним изворима, Карађорђе обратио окупљеним кнезовима и народним старешинама на збору у Марићевића јарузи,
Свједочења понављају суштински исти третман: маргинализацију, застрашивање, пљачку, хапшење и на крају протјеривање или убиство. Систематизовано насиље подмазивано је сталним контрибуцијама базираним на пљачки свега, од готовог новца, преко покретних ствари свих врста, до самих некретнина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. октобра 2017. године. Под велом осовинске окупације, двоцифрен број предратних бањалучких усташа, једне посве маргиналне групе, умножио се на мноштво послушника, већином из реда лумпенског олоша, који су у ратној драми видјели, поред некажњеног садистичког иживљавања својих патолошких фрустрација, до тада незамисливе могућности материјалног богаћења. Сет нове врсте доказа почео се састављати од оног тренутка када је, умјесто од жртве,
Власт коју је Виктор Гутић посједовао као стожерник за подручје бивше Врбаске бановине ослањала се, са једне стране, на преузети државни апарат, а са друге, на пирамидалну структуру усташког покрета, чији су људи прожели све поре друштвеног живота. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 18. октобра 2017. године. Гутић и његови најближи сарадници чинили су један завјеренички форум, који је, иако неформалан, кроз тајне састанке иза затворених врата одлучивао о животу и смрти становника Босанске Крајине. Све о чему се одлучивало на том форуму провођено је у дјело путем нижих усташких структура. У повратку на питање доказа примјећујемо да, као што је обично
Узлети и страдалаштва славних војвода Радомира Путника и Петра Бојовића. Судбине војника чији су животи повезани са историјом Србије. Путник сазнао од благајника да је смењен. Бојовић таљигама пребачен на Ново гробље Крф, децембар 1915. године по старом календару. Српска влада на челу са Николом Пашићем и престолонаследником Александром Карађорђевићем је неумољива. У насталој атмосфери међусобног оптуживања ко је крив за трагични исход ратовања и Албанску голготу, да би се прикрило неразумно одбијање Лондонског уговора и посвећеност стварања заједничке државе троименог народа, сва одговорност је пребачена на војну команду. Наравно, на челу са начелником штаба Врховне команде, војводом Радомиром Путником. Човек који је дванаест и по година био министар војске
„У вама гледам ја младо Српство, које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност Српства. Ја сам – као што видите и чујете – остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету“ Теслино порекло и име нису били спорни ни 1931. године када је био на насловној страни Тајма. Али, с времена на време, у јавности, српској и хрватској, појавило би се нешто чиме би они мање стручни покушали да поткрепе своје тврдње о томе да је велики проналазач био подједнако поносан на „своје српско порекло и
Отац, ако жели да му син остане Србин и да олиста, процвета и плод донесе, треба да му открије тајну Србије. Када се Милош Црњански враћао у Југославију из лондонског изгнанства, свратио је да поправи зубе код србског емигранта у Немачкој Добривија Томића, чијег су оца ни кривог ни дужног убили комунисти у Бољевцу чим су узели власт. Црњански је разговарао са Добривојевим сином Душаном, који је још био дечак. Питао га је шта је он – Србин или Немац. Дечак је одговорио да је Србин. „Е, онда ти неће бити лако“, закључио је Црњански. То ми пада на памет на Савиндан 2016, док размишљам о судбини овог напаћеног народа,
Шире подручје планине Зеленгоре, од Неретве до Дрине, велика је неопојана гробница
Стотине хиљада Пољака положило заклетву верности Хитлеру Гдањск је домаћин изложбе под
У спомен на српску децу коју су усташе зверски побиле у шуми
“Ко jе осмислио мртво коло у Машвини, на планини кордунског брда (изнад
Школа у Челебићу jе током Другог свjетског рата изгорела. Послиjе рата jе
Ето, мајко кад не можеш ти својима, дођоше они теби… Питам се,А
24. јун и 11. јул дијели само 16 дана и само 54
Пролазе децениjе и полако односе сведоке и документа. Неке jаме и стратишта
Када славите годишњицу Тринаестојулског устанка, уз велико уважавање према црногорским устаницима и
У сриједу 16. јула 2025. наврша се година откако нас је напустила
Убијање Срба на подручју Доњег Лапца вршено је из дана у дан
У Сребреници се није догодио геноцид над Бошњацима у јулу 1995. године,
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
