У Требињу отворена изложба и калиграфска радионица У Требињу jе отворена изложба калиграфских радова и калиграфска радионица под називом “Свjетлост ћирилице”. Присутнима на синоћњем отварању путем видео-презентациjе о историjи ћириличног писма указано jе на значаj очувања ћирилице. На изложби, чиjи су организатори Културни центар и Српско удружење “Ћирилица” из Требиња, представљено jе двадесетак радова умjетничке калиграфиjе ћириличног писма седам аутора. Изложбу jе приредила лектор и калиграф Татjана Јанковић, jедан од оснивача Школе ћирилице “Свети Јован Владимир” из Београда. Јанковића jе истакла да jе захваљуjући калиграфима средњег виjека очувано ћирилично писмо до данас и да jе та средњевjековна писана баштина темељ и подстицаj за стваралаштво наших модерних умjетника у калиграфиjи. Јанковићева

Српска дjеца из Хрватске у посjети Министарству одбране Републике Србиjе Министар одбране Србиjе Братислав Гашић примио jе данас групу српске дjеце из основних школа у Хрватскоj и кратко их упознао о славноj историjи српске воjске, нагласивши да jе риjеч о jедноj од наjпоносниjих и наjцjењениjих воjски и данас. На приjему коjе jе за 27 основаца, њихове учитеље и српско свештенство из Хрватске уприличено у Великоj сали Генералштаба Гашић jе рекао да jе jако значаjно да се српска дjеца коjа живе ван Србиjе упознаjу о култури, традициjи и вриjедностима српског друштва и воjске. “Желим да се осећате лепо и упознате српску воjску коjа jе jедна од наjпоносниjих и наjцењениjих воjски коjа

Ако смо верници требало би да се и помолимо за све коjи jош увек мисле да се “лате мача” Проф. др Љубивоjе Стоjановић Ових дана актуелно jе питање о укидању ћирилице у Вуковару, што jе очекивано кад знамо историjу односа Срба и Хрвата посебно током и после Другог светског рата. Догађаjи из деведесетих година прошлог века све то додатно оптерећуjу. Дошло jе до страшног надметања у коме свако ко помене речи помирење и праштање бива проглашен за издаjника свога народа. Као да сви очекуjемо jедни од других само сукоб, осуду и злопамћење као jедине начине комшиjског постоjања. Наjтеже jе онима коjи су остали на своjим огњиштима у држави другога народа,

Катедрални храм Светог Николе у Карловцу, опет и опет, по некоj већ устаљеноj традициjи, постао jе мета нечиjе вандалске, острашћене, а можа и смислене, свести и савести. У ноћи између 25. и 26. текућег месеца, десна бочна врата храма су обиjена и оштећена, при чему jе направљена значаjна материjална штета. Полициjска патрола извршила jе увиђаj и констатовала чињенично стање. Оваj немили, и свакако непотребни догађаj, могао би да буде просто знак пораста криминалних активности везаних за актуелне „дане пива“ у Карловцy: незрелог и прекомерног начина прослављања и доживљаjа празника и славља. Међутим, то не мења чињеницу да ово ниjе први напад на Православни храм Светог Николе. Такође, не мења ни

Академик Василиjе Крестић Академик Василиjе Крестић оциjенио jе да инициjатива да се у хрватску воjску као службени уведе усташки поздрав “За дом спремни” представља jош jедан корак савремене Хрватске већ добро утабаном стазом усташтва и традициjе Независне Државе Хрватске (НДХ). Он jе нагласио да инициjатива упућена хрватском предсjеднику Колинди Грабар Китаровић указуjе да хрватско друштво не само да ниjе направило отклон према фашизму и усташтву Другог свjетског рата већ упорно наставља путем коjим се кретало 1941 и 1991. године. “Не може се оспорити спремност да се свака околност искористи за добит њихове државе, без обзира на циjену и вриjедност оног преко чега се гази”, каже српски академик за “Вечерње новости”.

Српски Демократски Форум У складу са свеприсутном регресиjом мањинских права, растућим стопом национализма и нетрпељивости, те посебно вербалног насиља и говора мржње везаног за мицање двоjезичних натписа и формалних одлука (Вуковар) коjима се ограничава присутност мањинског српског jезика у jавности, Српски демократски форум жели упозорити jавност на чињеницу, да jе у Хрватскоj заустављен процес провођења двоjезичности те да се налази у регресиjи коjа опасно доводи у питање остваривање елементарних права српске националне мањине у Хрватскоj. Хрватска као чланица Европске Униjе не проводи Уредбе Европске повеље за регионалне и мањинске jезике, а опструкциjе и ометање процеса имплементациjе мањинског jезика у оним срединама у коjима Срби на то имаjу законско право, присутне

вероватно краjем године. Када jе Крцун добио поруку мртве девоjке, заплакао jе. На саслушању у таjноj полициjи ниjе га помињала ПОРОДИЦА Слободанке Стефановић седам децениjа jе трагала за истином како jе и зашто стрељана, а била jе члан СКОЈ-а и партизански илегалац све до хапшења 1942. Потом jе до 1944. била у Недићевом заводу за принудно преваспитавање омладине и у Смедеревскоj Паланци. По ослобађењу Пожаревца 1944. ухапшена jе од стране Удбе. Пожаревачки партизани (њих 60) су тада писали петициjу да се пусти на слободу и за кратко jе и пуштена. Пресудио jоj jе Крцун, бивши момак коjи jе по главу своjе “другарице” послао двоjицу партизана са Сремског фронта. Према казивању