arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Бесједа проф. Станише Лалића на парастосу Србима, побијеним у хрватској акцији „Откос“

30. октобар 2016.

Во имја Оца и Сина и Светога Духа… Прогнани народ Западне Славоније и Грубишнопољског подручја благодари свештенству Храма Светог Марка на одржаном помену нашој изгинулој браћи и сестрама и свим невино страдалим синовима и кћерима нашег рода… Благодари његовој Светости Патријарху Иринеју, сем свештенству и нашој Цркви која саучествује и дијели патњу и судбину свог народа… Хвала Србији која је, као и увијек у своје окриље прихватила хиљаде и хиљаде изгнаних, понижених и унесрећених… Хвала јој!Најдубља истина свих нас прогнаних, изгнаних и унесрећених гласи:„Тијела су наша овдје, а наше душе тамо гдје су наша огњишта, наша кућишта, наши прагови, наше јаме, наше спаљене цркве… наша још увијек непронађена браћа…“У нашем

mali-grdjevac.jpg

Годишњица прогона из Пожешке котлине

28. октобар 2016.

Навршаваjу се 25 године од прогона Срба из 26 села Пожешке котлине у Хрватскоj, када jе током етничког чишћења убиjен 71 цивил српске националности, а опљачкано, минирано и попаљено 616 стамбених и 590 привредних обjеката, док су без кућа остала 1.492 лица.  Међу цивилима коjи су убиjени у селима Горњи Врховци, Вучjак Чечавски и Шњегавићи /коjа су одбила наредбу Кризног штаба Славонске Пожеге о евакуациjи/ биле су 33 жене и 42 лица стариjа од 60 година. “За етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, од коjих су 23 потпуно уништена по писаноj наредби државног органа, првоj и jединоj у Европи послиjе Другог свjетског рата, jош нико ниjе процесуиран ни пред међународним,

palanciste1.jpg

Покољ над становништвом Великог Паланчишта

22. октобар 2016.

У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатниjе Осме усташке боjне, предвођена усташким поручником Батинићем, извршила jе покољ над становништвом Великог Паланчишта. Усташе су без употриjебљеног ватреног оружjа, ножевима, сjекирама, маљевима и вjешањем убиле 342 становника, међу коjима jе било 226 дjеце узраста до 17 година. Те ноћи, на исти начин убиjено jе и око 200 становника села Мало Паланчиште и Јеловац. Ово jе био jедан од наjмонструозниjих злочина коjе су усташе извршиле у овом диjелу Поткозарjа. У Другом свjетском рату у Великом Паланчишту страдало jе 536 становника српске националности од укупно 1.080 становника, према попису из 1941. године. Половина становника овог села

ustase.jpg

Својатање српског антифашизма

18. октобар 2016.

Хрвати! Кољачка кама великосрпских четника зарила се у наше здраво тиjело. Под овом камом издише цвиjет Хрватства, коjи jе тако потриjебан за будућност наше миле и драге нам Домовине. Никада се Хрватска у своjоj дугоj повиjести ниjе налазила у таквоj опасности као данас. Љубав према истоj нам налаже да се уjединимо без обзира на политичка и идеолошка убjеђења и неслагања. Сви домобрани и усташе имаjу приступ и отворена врата у Народноослободилачки покрет Хрватске. Током Другог свиjетског рата Срби су имали два антифашистичка покрета, jедан роjалистички а други комунистички. Како каже професор Момчило Павловић, допринос српског народа антифашистичкоj борби „на простору Југославиjе jе одлучуjући не само по жртвама него и по свеопштем антифашистичком и антинемачком расположењу“. [1]Неке

Павелић у логору Стара Градишка Фото: Архив Музеја жртава геноцида

Логор Јасеновац број V – Стара Градишка

9. октобар 2016.

Опис логора На левоj обали Саве преко од вароши Старе Градишке налази се бивши Казнени завод. Таj стари, jош Аустриjски, Казнени завод употребиле су усташе за jедно одељење логора Јасеновац и по томе оваj логор jе добио званичан усташки назив логор Јасеновац броj V. Од логора Јасеновца броj III удаљен jе 36 км. Цео логорски, односно казнионички простор ограђен jе jош од ваjкада високим зидом саграђеним од цигала, високим око 6 м. Логорски простор има изглед неправилног четвороугаоника, од коjег jужна страница jесте обала реке Саве и на самоj обали подигнути зид, а остале три странице тога четвороугаоника наслањаjу се на ову наjдужу страницу. Усташе су по заточеницима дале на

jasenovac2a.jpg

И Срби бришу Јасеновац (1): Краду нам и сећања!

9. октобар 2016.

Да ли садашња Србиjа и њена демократска власт, а због грађења нових добросуседских односа, не само да прећуткуjе, већ прави и стратегиjу за брисање наjтрагичниjег дела сопствене историjе? Гура ли у заборав злочине Хрвата у Другом светском рату над Србима, Јевреjима и Ромима, а због оживљавања пропале концепциjе братства, jединства у бившоj СФР Југославиjи – питања су коjа ових смутних дана постаjу све актуелниjа. Нарочито су актуелизована после иступа председнице хрватске владе Јадранке Косор и њеног идолопоклонства пред оним Хрватима коjи су због поновљених злочина над Србима осетили међународно кажњавање. Контролисане посете Ниjе непознато колико jе Србиjа у прошлости била заробљеник прикривања туђих злочина. Такође, познато jе колико су српске

Комеморативни скуп у Грубишном Пољу септембра 2012. на 70-ту годишњицу страдања

Тужна годишњица масакра Срба са Билогоре

28. септембар 2016.

Pриjе 74 године, 28. септембра 1942. хрватске усташе су на Билогори побили преко 500 Срба, већином жена и дjеце. “Над нашим члановима породица са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вjере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске, почињен jе страховит и здравом уму тешко поjмљив злочин”, рекао предсjедник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Ј. Басташић. Краjем септембра 1942. креће неприjатељска офанзива на Билогори, са око 5.000 усташа, домобрана и Ниjемаца. Неприjатељ jе тада у логоре – jасеновачки и сисачки – отjерао око 3.000 становника, махом жена, стараца и дjеце, од коjих се врло мало вратило. Усташе су у то вриjеме у селима поубиjале готово све

Rusi_na_Solunskom_frontu.jpg

Заборављени јунаци Солунског фронта

26. септембар 2016.

Руска елитна дивизиjа, коjа се борила раме уз раме са Србима, после Октобарске револуциjе напросто избрисана из историjе. Књига „Браћа по оружjу“, о трагичноj судбини више од 10.000 руских воjника, постала хит у овоj земљи   МОСКОВСКИ издавачи су недавно затражили од српског воjног историчара Бранка Богдановића да за руско тржиште напише књигу о Првом светском рату. Повод jе била не само огромна руска материjална помоћ српскоj воjсци, већ и потрага за Русима коjи су се хероjски борили раме уз раме са Србима од Београда до Солунског фронта. – Русиjа jе давала огромну помоћ Србиjи у опреми, наоружању и мунициjи. На пример, они су нам дали 150.000 пушака, а много

stepinac-ustase.jpg

Никола Живковић: Царство лажи (1)

26. септембар 2016.

Рецензиjа књиге Александра Корба, У сенци Другог светског рата масовно насиље усташа против Срба, Јевреjа и Цигана у Хрватскоj 1941–1945. Fraenkel Prize in Contemporary History, Wiener Library, London; Irma Rosenberg Förderpreis des Instituts für Zeitgeschichte, Wien; Andrej-Mitrović-Preis der Michael-Zikic-Stiftung, Bonn; Herbert-Steiner-Preis des Dokumentationsarchivs des österreichischen Widerstandes und der International Conference of Labour and Social History (ITH) само су неке од награда додељене Александру Корбу, ученику Холма Зундхаусена, за докторски рад под горњим насловом. Уз то, историчари задужени за оцену Корбове дисертациjе: професор доктор Јерг Баберовски (örg Baberowski) професор доктор Киран Клаус Пател (Kiran Klaus Patel) и професор доктор Михал Вилт (Michael Wildt), jедногласно су му (рођеном 1976, стипендисти америчког Мемориjалног музеjа холокауста, докторанту

malaparte.jpg

Курцио Малапарте између ратовања и легенде

22. септембар 2016.

Краjем марта 1941,славни Италиjан стигао jе у Југославиjу, где jе био jедини страни ратни дописник. У Београду, 6. априла, доживљава бомбардовање, пише и фотографише… Између 10. априла и 9. маjа 1941, за лист „Кориjере дела сера“ написао jе 12 чланака о страдању jугословенске престонице Један од наjоспораваниjих италиjанских аутора XX века, књижевник и новинар Курцио Малапарте, одликовао се екстраваганциjом, безобзирним индивидуализмом и недоследношћу. Често jе мењао „страну“: од фашисте са републиканским коренима на краjу се преобразио у симпатизера комунизма. Стога не чуди што су га многи, због његових парадоксалних поступака и променљивих идеолошких опредељења, сматрали опортунистом. Светла и сенке непрестано су се смењивале у животу ове разуздане људске и литерарне

Фото Arhiv Muzej žrtava genocida

Нису сви злочини исти

9. септембар 2016.

Последња књига хрватских историчара Славка и Ива Голдштаjна поново jе узнемирила духове у суседству, понаjвише због – тако реалног, али, по добром старом обичаjу, у Загребу тако провокативног – наслова: „Јасеновац и Блаjбург нису исто” Са становишта историjе, али и здраве памети, дилеме заправо никада ниjе ни било: у Јасеновцу jе извршен геноцид, jедан од наjстрашниjих злочина у Другом светском рату, у коjем су усташе у смрт послале несхватљив броj недужних Срба, Јевреjа и Рома само зато што су били Срби, Јевреjи и Роми; у Блаjбургу jе, с друге стране, извршен злочин против човечности, у коjем су партизани заробили и, по принципу преког суда, стрељали такође велики броj „неприjатеља народа”,

vojnici-orkestar.jpg

“Тамо далеко” – химна ратника без земље

6. септембар 2016.

Сетну химну српских ратника без земље „Тамо далеко“ певали су од 1917. сви савезнички војници на солунском фронту на својим језицима, али са обавезним стихом „Живела Србија“. Песма малог народа у Великом рату остала је дуго популарна у Европи и после Другог светског рата захваљујући француском маестру Жоржу Маринковичу, који је наступао и под псеудоним Жорж Мариел. Њему су 1922. у Паризу призната ауторска права на песму „Тамо далеко“. Каталог Француске националне библиотеке у Паризу у штурој биографији открива: „Аутор је интерпретатор и композитор, инструменталиста и професор цитре, српског порекла, у Француској од 1920. године, држављанство Француске, рођен 18.., умро 1977. године“. Жорж Маринкович био је у ствари Ђорђе Маринковић

Krvavi_Ilindan_1941.jpg

Страдање Срба из Зијемље код Мостара на Илиндан 1941.

2. август 2016.

Августовски покољи као и интернациjе у логоре смрти, само jедан дио од три велика таласа геноцида над Србима у Херцеговини 1941. године, жестоко су погодили Мостар. У тим покољима страдало jе, осим Срба из градског jезгра, и становништво из села коjа су припадала тадашњем мостарском срезу. Једно од тих села jе и село Зиjемље – данашња општина Источни Мостар. Краjем jуна 1941. године усташке снаге из посаде на Руjиштима, коjе jе предводио роjник Ивица Усминиjани блокирале су село Доње Зиjемље, похапсиле све одрасле мушкарце коjе су затекли код кућа, њих 40, отjерале их у Мостар и стрпале у хапсану херцеговачке боjне коjа се налазила у Основноj школи „Краљица Мариjа“. Преживjели

Српска банка: Заједничка жртва Павелића, Броза и Туђмана

1. август 2016.

Знате ли шта повезуjе Николу Теслу, Изетбеговиће, Иву Андрића, Ивана Мештровића? Основана 1895. године у Загребу, Српска банка брзо jе постала jедна од моћниjих финанциjских институциjа у jужном диjелу Аустро-Угарске Монархиjе, а њени дионичари су били Иво Андрић, Иван Мештровић, Никола Тесла, али породица Изетбеговић… Пише: Паулина Арбутина Поред централе у Загребу, имала jе своjе пословнице у Сплиту, Новом Саду и Будимпешти. Инвестирала jе у бродоградњу, рударство, металургиjу, зрачни промет, хотелиjерство… Имала jе своjе удjеле у руднику Трепча, у бродоградилишту Краљевица и била jе власник хотела “Империjал” и “Лапад” у Дубровнику. Наставила се развиjати и у Краљевини СХС, све до 1941. године, када наступа мрачно раздобље у коjем њена судбина и

Veljko_Korac_Ljubo_Vujicic_Dragic_Buncic.jpg

Годишњица: Кордунашки процес “Црна кутија” крајишких Срба

15. јул 2016.

13. и 14. јула 1944. године одржано је чувено суђење у Горњем Будачком, познатије као “Кордунашки процес”. Смртна пресуда за петорицу. Указали су на то како ће Срби у скоријој будућности проћи и каква их судбина чека. Иако је прошло више од 70. година, посљедице овог суђења имају дубоке везе са данашњом судбином Срба из Хрватске… Како jе у Брозовоj Социjалистичкоj Југославиjи настаjала самостална хрватска држава. Епилог суђења био jе крвав. Петорица су осуђена на смрт, а седморо на вишегодишњи принудни рад.  У ЈЕДНОЈ од многих домументарних сериjа, посвећених имену и делу Јосипа Броза Тита, коjе разни телевизиjски канали неуморно врте, недавно се као сведок поjавио незаобилазни Стипе Месић. Хвалећи Брозов допринос

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА