arrow up
Ратко Дмитровић

Е, то се зове етничко чишћење

Ово су дани када се коначно, без имало страха од грешке, неодмерене процене или кривог тумачења других, може рећи: лаж је тријумфовала на простору бивше Југославије; лаж је да на крају добро увек побеђује, тога има углавном у бајкама; хрватска је држава – доказ да се велики злочини исплате. Двадесет пет година интензивно, громогласно, систематски, стручњаци за лаж и опсену провлаче европским друмовима и домовима причу о Србима злочинцима, народу склоном геноциду и етничком чишћењу. И након свега Србија је (не рачунајући специфичну БиХ) једина етнички мешовита држава настала на развалинама Југославије. Све остале су етнички чисте. Од укупног броја становника у данашњој Хрватској преко 90 одсто изјашњавају се као

arcibald_rajs.jpg

Велики пријатељи Србије : Срби у огледалу

Колико су Срби послушали добронамерне критике Арчибалда Рајса, најбоље говори податак да би овај племенити човек и данас Србији упутио потпуно исте замерке. Међу српским родољубима који су прославили своју епоху нашло се и име једног Швајцарца, доктора Арчибалда Рајса. Хемичар, криминолог, хуманиста, био је и један од мало људи који је пожелео да помогне Србији у најгорим годинама, и да потом са њеним народом проведе цео живот. Упознао је најбоље стране српске нарави: храброст и самилост, гостољубље и бистрину, тврдећи да би Срби са својом интелигенцијом и природним богатствима тла могли да воде у Европи. Али, сударио се и са манама, и није се устезао да их без увијања

Ратко Дмитровић

“Ми Хрвати смо ионако склепан народ.”

Своjевремено jе Божидар Виолић, наjцењениjи хрватски позоришни редитељ, у интервjуу загребачком “Глобусу”, обjашњаваjући проблеме са коjима се сусреће због свог “национално некоректног” jезика, са понеким србизмом, резигнирано закључио: “Ми Хрвати смо ионако склепан народ.” Да jе то рекао неки Србин, оптужили би га за фашизам, Виолићу ништа нису смели, велико jе име, осим да га прећуте. И прећутали су ту реченицу коjа боље од томова књига осликава суштину историjског и националног успона Хрвата. Краjње сведен и поjедностављен наставак горње тврдње гласио би: нема народа у Европи коjи jе више од Хрвата присвоjио туђег и уградио у своjу историjу, културу, jезик. У изношењу доказа – овде их сводим само на “претапање”

jindrihovice1.jpg

Логор смрти Јиндриховице

Логор смрти Јиндриховице (нем. Heinrichsgrün — Хаjнрихсгрин) jе био аустроугарски концентрацио логор за Србе, Русе и Италиjане. Налази у данашњоj Чешкоj Републици, у близини границе са Немачком, у малом месту Јиндриховице (Соколов) удаљеном око 25 километара од чувене бање Карлове Вари. У Јиндриховицама се, за време Првог светског рата, од 1914. до 1918. године, налазио наjвећи концентрациони логор на териториjи Аустроугарске кроз коjи jе прошло око 40.000 заробљеника. Робиjали су Италиjани, Руси, Литванци, Румуни, а наjвише jе било заробљених Срба, како воjника, тако и цивилног народа, коjи jе аустроугарска воjска купила у походу по Србиjи и железницом доводила у логор. Заробљеника jе било из свих краjева Србиjе, а наjвише из Шумадиjе и Ваљевског

Ратко Дмитровић

Печати хрватске Удбе на телу терористе Барешића

Један локални догађај, полагање венца испод спомен-плоче у знак сећања на погибију четворице хрватских драговољаца, 1991. године, подигао је ових дана у Хрватској скраму са већ помало заборављене приче о томе ко је и зашто ликвидирао убицу југословенског амбасадора Владимира Роловића Последњег дана јула, ове године, у село Мирање Доње, недалеко од Бенковца, ушла је црна лимузина и зауставила се испред куће на чијем зиду је окачена спомен-плоча, у знак сећања на групу хрватских специјалаца која је ту настрадала у борби са локалним Србима, истога дана 1991. године. НИШТА ПОСЕБНО, РЕКЛО БИ СЕ Из лимузине су изашла четворица људи, међу њима Томислав Кармарко, доскора министар унутрашњих послова Републике Хрватске, један

sfrj.jpg

Колико би било Срба у Хрватској да није било Југославије?

Обрачуни коjи су приложени полазе од претпоставке да никада ниjе формирана Југославиjа а да су Хрвати и Срби у Хрватскоj остали под влашћу Аустриjе или Мађарске након Првог светског рата. Замислимо, дакле, да jе краљ Александар Карађорђевић био мањи мегаломан и да jе победу у Првом светском рату искористио за ширење Србиjе припаjањем Воjводине и Босне и Херцеговине. Превише су били велики губици у људству током рата, а и управа над Македониjом и Косовом и Метохиjом ниjе имала када да се формира од 1912. до 1914. године. Рецимо да jе од тада до данас постоjала федерациjа Србиjе, БиХ, Македониjе и Црне Горе уз аутономну покраjину Косово и Метохиjу, где би

Ратко Дмитровић

Котао за претапање других у Хрвате

Уз Србе, чиjи jе посредни и непосредни допринос хрватскоj историjи и култури велики и неспоран, огроман jе броj изузетно значаjних личности у хрватском националном корпусу, хрватских државотвораца, националиста, уметника… коjи немаjу хрватско порекло Хрватска jе данас етнички наjчистиjа држава у Европи. Више од 93 одсто становника ове земље изjашњаваjу се као Хрвати. Нови попис само што ниjе почео ( у априлу ове године), а реалне процене говоре да ће се на том попису преко 95 одсто становника Хрватске национално определити као Хрвати. Зашто jе то тако? Постоjи код Хрвата нешто што се мора посматрати као феномен и што тек треба обjаснити. Ако jе некоме до те врсте анализе. Наиме, Хрватска

Национал-комунизам Хрвата

Никада ниjе до краjа обjашњено због чега су хрватски комунисти наjпре Хрвати са жестоким националним набоjем, па онда комунисти, док су српски комунисти потпуно анационални са константном потребом да се боре против српског национализма Југославиjу су створили Хрвати и Срби; ови први били су инициjатори, а другима се учинило да jе идеjа прихватљива  због териториjалне разводњености српског народа, коjи jе у новоствореноj држави (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, касниjе Југославиjа) нашао заjеднички кишобран. Тако jе изгледало на први поглед. Развоj догађаjа врло брзо jе развеjао све српске илузиjе, показао им да Хрватима и Словенцима та заjедничка држава треба само као склониште за jачање националне и државотворне идеjе. Чекали су околности

milica-vukasin-izbeglica.jpg

Убијте ме, да се не сећам „Олује“

Београд – Миланка Вукашин из Дрниша, жена из збега спаса према Србиjи, пут кроз пакао од свог дома до прогнаничког центра у Крњачи, сублимира у – шест речи: “Убиjте ме, да се не сећам”. „Кажу, пао Книн, народе или полази, или ћеш на прагу дочекати смрт. Тако смо кренули. Мислили смо, само коjи дан, па се враћамо своjим кућама. Нико, зато, ништа ниjе понео са собом. Осим живота. А он jе, успут, за многе био завршен.“ Миланка Вукашин враћа сећање на акциjу хрватске воjске, названу “Олуjа”, 4. августа 1995. године. Јутро, у дану после пада Книна, ова жена jе преломила. Са двоjе унучади придружуjе се збегу. Инстинкт jу jе водио

Ратко Дмитровић

Хрватски антифашизам преко Дражине кокарде

Срби су jедини уjедињуjући фактор кад су Хрвати и Хрватска у питању. Постоjе тамо различите политичке идеjе, странке са десним и левим (каквим-таквим) идеологиjама; постоjе Хрвати заражени европеjством и они, таквих jе можда и више, коjи о европским интеграциjама мисле све наjгоре; има у Хрватскоj и русофила и љубитеља свега што стиже из Америке, и те разлике су видљиве, судараjу се, непомирљиве су… и све jе тако док се не дође до Срба. Тада се хрватска jавност муњевито, као што се роj пчела формира за неколико минута, удружуjе и сви мисле исто. Ево случаjа са ђенералом Дражом. Хрватска се већ данима, у мери коjа постаjе невероватна и за многе необjашњива,

Допринос великог Орсона Велса четништву

Готово шокантно на хрватску јавност деловали су недавно објављени подаци о томе како су Американци и Енглези за време Другог светског рата гледали, и још увек гледају, на четнике и генерала Дражу Михаиловића Највећи проблем копања по прошлости у вези је са могућим неугодним открићима. То се ових дана догађа Хрватима, а цео случај, наравно, у најдиректнијој је вези са Србима. Шта су пронашли? Четнике, али у другачијем светлу и улогама од оних у какве их је у својим филмовима гурао Вељко Булајић. Шира хрватска јавност се први пут суочава са необоривим чињеницама које говоре да четници нису исто што и усташе, да је демократски и слободни свет на челу

Судбина Срба одређена је 1928. године у Дрездену

Прошло jе осам децениjа од jедног скупа jугословенских комуниста, коjи jе у политички живот тадашње државе увео мржњу према Србима и нацртао границе држава коjе ће се родити почетком деведесетих Улупао сам педесет и четири године, од тога тридесет у новинарству, наменски прочитао брежуљак књига, докумената, записника, историjских уџбеника, сећања учесника важних догађаjа, анализа идеолошки протканих и анализа ослобођених идеологиjа, разговарао са људима, све трагаjући за решењем jедне мистериjе, али … ниjе вредело. Никада нисам докучио одговор на питање због чега се комунизам, са свим поjавним облицима на простору бивше Југославиjе, наjдубље укоренио код Срба, иако jе та идеологиjа у бившоj држави jедино Србима донела огромна страдања, муке, протеривања, губитак

Поглавар НДХ Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац (Фото Википедија)

Тајни документи ЦИА доказују: Српско благо вредно 1,25 милијарди долара у Швајцарској

Наjвећа српска асоциjациjа у диjаспори, Конгрес српског уjедињења, позвала jе пролетос све српске организациjе у диjаспори да преко суда траже од усташа и Ватикана повраћаj имовине отете од побиjених Срба у усташким логорима и затворима. За таj процес ангазовани су амерички адвокати Џонатан Ливи и Том Истон, коjи су пред Федералним судом у Сан Франциску покренули парницу против Хрватског ослободилачког покрета, Ватиканске банке и реда Фрањеваца. У тужби коjа jе поднета адвокат Леви, заступник Срба широм света, тражи од Ватикана и хрватских католика надокнаду за све што су усташе украле српском народу. У оваj процес, у међувремену, укључили су се и Јевреjи и Украjинци. ЦИА нам jе дала врло вазна

Ratko-Dmitrovic.jpg

Униформе и чинови породице Кватерник

Славко је био официр у штабу легендарног фелдмаршала Светозара Боројевића, ратовао је са њим, а онда се прикључио армији Краљевине СХС. Његов син, Еуген, организовао је атентат на краља Александра у Марсељу, а обојица су 1941. године обукли усташке униформе Када је за време Првог светског рата готово генијалним способностима, која су му признавали и противници на фронту, у униформи аустријске војске, са звањем фелдмаршала, командовао у долини Соче, Светозар Боројевић није могао ни да сања да ће један од његових официра Славко Кватерник само двадесетак година касније да прогласи самосталност једне државе. Боројевић је био крајишки Србин, рођен у свештеничкој породици, на Банији, у селу Меченчани, мада се понегде

Крваво недељно јутро у граду Каркахенте

Како jе Илиjа Станић, син усташе, од ликвидатора Вjекослава Макса Лубурића jедног од наjвећих злочинаца Другог светског рата и агента Удбе, постао члан оружаних формациjа под командом Алиjе Изетбеговића Таj 20. април 1969. године, у градићу Каркахенте, недалеко Валенсиjе, у Шпаниjи, освануо jе пун сунца. Била jе недеља. Између десет и пола jеданаест младић, звао се Домагоj, напустио jе породичну вилу у jужном делу места, окружену чемпресима и олеандрима, и упутио се према цркви. У кући jе владао мир. Човек по имену Вjекослав, стар 55 година, седео jе у раскошно намештеноj соби за дневни боравак и прелиставао новине. Био jе миран и опуштен. Горе изнад њега, на спрату, Илиjа Станић

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Камени цвет

Тишина је прекрила зелену траву. Не чује се чак ни шуштање воде

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.