Логор смрти Јиндриховице

Логор смрти Јиндриховице (нем. Heinrichsgrün — Хаjнрихсгрин) jе био аустроугарски концентрацио логор за Србе, Русе и Италиjане. Налази у данашњоj Чешкоj Републици, у близини границе са Немачком, у малом месту Јиндриховице (Соколов) удаљеном око 25 километара од чувене бање Карлове Вари. У Јиндриховицама се, за време Првог светског рата, од 1914. до 1918. године, налазио наjвећи концентрациони логор на териториjи Аустроугарске кроз коjи jе прошло око 40.000 заробљеника.

Робиjали су Италиjани, Руси, Литванци, Румуни, а наjвише jе било заробљених Срба, како воjника, тако и цивилног народа, коjи jе аустроугарска воjска купила у походу по Србиjи и железницом доводила у логор. Заробљеника jе било из свих краjева Србиjе, а наjвише из Шумадиjе и Ваљевског краjа.

Логораши су били принуђени да у тешким условима раде, градили су резервоар за воду у логору, радили у каменолому, правили путеве и мостове, градили хемиjску фабрику у Соколовцу, граду удаљеном око 30 км у коjи су одлазили и враћали се пешице сваког дана.

Логор jе био посебан, jер нико од логораша ниjе био убиjен, али су услови у логору били тешки, хладноћа и зараза су харали, дневно jе умирало око 40 људи. Сваког дана у 15 часова тужна поворка са умрлима jе ишла до оближње заjедничке гробнице, у коjоj су полагана тела умрлих свих узраста од деце до стараца.

Наjстариjа жртва логора jе био србски православни свештеник од 92. године, а наjмлађа његов унук од 8 година.

Спомен-костурница Јиндриховице и србско воjничко гробље

Спомен-костурница Јиндриховице (Маузолеj) (чеш. Jindřichovice) и србско воjничко гробље, jе место мучења и страдања србских заробљеника за време Првог светског рата, за време Аустроугарске. Налази се у данашњоj Чешкоj Републици близу границе са Немачком, у малом месту Јиндриховице удаљеном око 25 километара од чувене бање Карлове Вари и у близини некадашњег логора Јиндриховице. Србко воjничко гробље у Јиндриховицама jе, после Зеjтинлика у Солуну, наjвеће србско воjничко гробље.

По завршетку рата, Томаш Герик Масарик, тадашњи председник Чехословачке, коjи jе био велики приjатељ краља Александра, поклонио jе jугословенскоj држави териториjу где су страдали логораши да би саградили спомен-костурницу. У Маузолеjу (спомен-костурници), коjи jе подигнут 1931. године, смештени су посмртни остаци 7100 српских заробљеника и 189 руских воjника.

Срамотна спомен плоча на србском стратишту из Првог светског рата далеко од  отаџбине у Чешкоj републици. Ови часни људи су отишли у рат као Срби да бране Краљевину Србиjу и да ослобађаjу остале Србе,а после смрти постали су Југословени! Да ли неко веруjе да су ови србски мученици себе сматрали Југословенима? Велика срамота!

Земни остаци србских и руских ратника коjи су умрли у овом логору налазе се у капели у исто толико дрвених ковчежића коjи су нумерисани броjевима. Њих jе сакупио и сместио у крипти костурнице свештеник и потом чувар овог светог места Миливоj Црвчанин, коjи jе, заjедно са тадашњим чешким конзулом у Краљевини Југославиjи Владимиром Хребиком учествовао „трудом и средствима“ у подизању овог мемориjалног здања, како пише на мермерноj плочи коjа jе постављена о десетогодишњици владавине краља Александра Карађорђевића.

Спомен костурница jе подигнута по проjекту архитекте професора инжењера Владимира Брандта, док jе спомен капела у унутрашњости костурнице дело архитекте Јосефа Косталка. Оваj споменик србском страдању у аустроугарском логору налази се у парку, на брегу изнад места Јиндриховице, коjи jе данас запуштен, а и костурница ниjе у наjбољем стању, пошто прокишњава.

Маузолеj направљен у спомен православним србским жртвама! Да ли се православцима праве цркве или маузолеjи у знак спомена, да ли су нашипреци правили цркве као задужбине или маузолеjе у аманет потомцима? Велика срамота!

На око 5 км од Маузолеjа у jедноj шуми се налази и воjничко гробље са око 1600 србских гробова, коjе jе пре више од jедне децениjе сасвим случаjно открио наш земљак Деjан Ранђеловић из Тимочке краjине, коjи са породицом живи у Карловим Варима. Ранђеловић обjашњава : “– Берући печурке у тоj шуми, наишао сам на камен, сав зарастао у траву, на коме jе, на србском jезику, jасно писало:Овде почива Глишовић из Чачка!” 

 Извор: СРБСКО ЦАРСТВО

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. септембра 2012. године.