arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје

12. јун 2018.

Половином 6. стољећа продиру са истока племена Авара с којима стижу и бројна славенска племена. Тада су Јужни Славени углавном населили просторе Балканског полуотока и Паноније. Од славенских племена, која су сеобом народа прешла Карпате, једино су Срби и Хрвати очували своја имена. Називи Словенаца и Словака најближи су опћем појму Славена. Том приликом, изгледа да су се Хрвати и Срби „мимоишли” јер су Хрвати прешли на западну страну, док су Срби са запада, из Полабља-Лужице, прешли на источну страну Балкана. Византијски цар Константин Порфирогенет у записима из 10. стољећа наводи ријеку Цетину као границу између хрватских племена на западу и српских на истоку. Аварска држава пада под ударима моћне

radiosamsvoj.jpg

Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа над Србима у Бракусовој Драги 16. јуна 1944. године

12. јун 2018.

Бракусова Драга jе заселак коjи се налази између Залужнице и Врховина, недалеко од Оточца у Лици. Усташе су 16. jуна 1944. године, окупили становништво Бракусове Драге и утjерали их у кућу Бранка Бракуса Ђиде због како су рекли пописивања. Митраљески рафали косили су све по кући, да би jе усташе послиjе запалиле. Мjесто гдjе су сахрањени посмртни остаци жртава ниjе обиљежено до данас, а злочин су извршиле усташе из сусjедних села. Неколико људи jе игром случаjа успjело преживjети оваj масакр међу коjима и Стево Геце Бракус чиjе jе свjедочанство обjављено у књизи Ђуре Затезала „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005., на стр. 284-286.(У

Milan_Bastasic_jedini_prezivjeli_od_77_srpskih_djecaka_3.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Увод

11. јун 2018.

Историјско искуство породице, па и цијелог једног народа, јесте ризница која се не пуни сама од себе. Рад чланова породице, али и институција једног народа на допуњавању те ризнице представља дуг према прецима, али, у исто вријеме, и одговоран однос према потомству. Много је чинилаца који опструирају грађење историјског искуства, али оно се, унаточ низу субјективних и објективних околности, испреплетености сукобљених интереса у миљеу различитих друштвених система одвија, макар и обичним усменим предањем, са кољена на кољено. Билогорске породице чиниле су до 1941. године најбројнију западну енклаву српског православног народа, смјештену точно на дијагонали Будимпешта–Рим. Као најистуренији православни клин, забијен још почетком XV вијека у неприкосновено прозелитистичко католичко окружење, окренут

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.

11. јун 2018.

Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Прва до сада издана књига о континуитету страдања српског народа Билогоре и Грубишног Поља Аутентична свједочанства о геноциду – Списак жртава 26/27. априла 1941. – Списак јасеновачких жртава 1941-1945. са ширег подручја Грубишног Поља – Исељавање Срба у међуратном периоду – Разговор с књигом „Вила билогорска’ – Фотодокументација ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! Прво издање књиге је распродано. Књига је доступна у формату Ацробат ПДФ: Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – садржај Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 10. јун. Годишњица страдања Срба ’41 и ’92

10. јун 2018.

На данашњи дан усташе су почеле звjерска убиjања Срба на стратишту Гаравице код Бихаћа. До средине августа 1941. године на Гаравицама jе побиjено преко 12 000 Срба. Истог дана 1992. године убиjено jе 32 Срба у селу Чемерно код Илиjаша. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. јуна 2015. године. Луке – Баре – Гаравице, краj Личког Петровог Села, у близини Бихаћа. 10. jуна, 28. jуна, 24. jула и 29. jула, па до средине аугуста 1941. године, усташе поклале или на друге начине измасакрирале 12.000 српског живља из села: Ваганца, Комадина, Кесића, Бањаца, Грубића, Вигњевића, Дошена, Цвиjановића, Домазета, Личког Петровог Села, и других

Изношење Часног крста на мjесто логора

НИН: Без имена и спомен-обележја

2. јун 2018.

Иако jе комплекс логора Јадовно-Госпић-Паг био увод за Јасеновац, jер jе тамо убиjено више од 40.000 људи, у уџбеницима историjе он не постоjи. Ни у хрватским, ни у другим уџбеницима, где би се очекивало да буде Два пута љубазна хрватска граничарка пита куда идете, и два пута љубазни српски возач комбиjа одговара – у Јадовно. Када и трећи пут униформисана плавуша ставља до знања да не зна где jе то, он одговара – идемо на Велебит. Осећам да jоj дугуjем, не само њоj, наравно, одговор на питање – Где jе Јадовно? Шта jе Јадовно? Засеок Јадовно налази се у атару села Трновац, у околини Госпића, подно планине Велебит, у jугозападном

Boris_Begovic.jpg

Борис Беговић: Истина

2. јун 2018.

На свим локацијама комплекса „Јадовно“, укључујући и логор „Слана“, пригодна спомен-обележја да постави Република Хрватска и да се побрине да она ту и остану Напомена уредништва портала Јадовно 1941. : Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 26. јуна 2012. године. Пре три дана, у недељу, 24. јуна 2012. одржана је комеморација жртвама комплекса усташких логора „Јадовно“. Почев од 2009. године редовно се одржавају те комеморације, а пре тога мало је ко помињао те логоре и њихове жртве. Мало је људи, чини ми се, уопште и знало за њих. И данас се ретко помиње стравична подружница „Јадовна“ – логор „Слана“ на острву Пагу. Због туризма, ваљда? Ове године,

Василије Ђ. Крестић

Узроци геноцида и страдања Срба

30. мај 2018.

Геноцид који је погодио Србе у 20. веку последица је нерешених питања државе између нас и Хрвата. После успешно завршених балканских ратова, Београд, Србија као држава и Срби наметнули су се као истински руководећи чиниоци у окупљању Јужних Словена. Након Првог светског рата уједињење је изведено под вођством Срба, са средиштем у Београду. Та победа српског схватања у решавању јужнословенског питања у многим круговима Хрвата, посебно оним национално искључивим, који нису нестали са сцене ни после Првог ни после Другог светског рата, примљена је болно, као тежак пораз, који заслужује још тежу освету. Не само стварање, већ и начин стварања заједничке државе 1918. поменутим круговима Хрватске служили су као непресушни

pavao_levkovic.jpg

Свједочење Златка Вајлера

29. мај 2018.

Док сам набирао ова свједочења о логору Слана, свакоме бићу за којег сам дознао да је из Слане остао жив, порадовао сам се с великом свечаношћу у души. Као да ипак није све тако црно у јами коју сам откривао све дубљом на тијелу мојег ђедовског отока, захвалан некој непознатој природи која као да је ипак нешто добро и сама направила на путу којим се морала исказати у обрани човјека. Суздржано сам зазвонио на вратима београдског стана Златка Вајлера да не би грубо узнемирио, за мене ускрслог! Кад се појавио на вратима, схватих: само овакав и једино овакав, крепак и чврст могао се одржати и бјежати! Захвалан сам му за

Кости мученика

Огледало судбине Српске православне цркве

26. мај 2018.

Аутор: Радован Пилиповић До jесени 1941. године свих 9 епархиjа Српске цркве коjе су се задесиле на териториjи Независне Државе Хрватске остале су без своjих канонско постављених архиjереjа. Уочи рата се преставио у Господу Епископ пакрачки Мирон Николић, а са териториjе НДХ су протерани епископи: зворничко-тузлански Нектариjе Круљ, захумско-херцеговачки Николаj Јокановић (упокоjио се 1943. године). Од последица нечувене тортуре подлегао jе повредама нанетим од усташа, на териториjи Недићеве Србиjе, прогнани Митрополит загребачки Доситеj Васић. Усташе су извршиле сурова убиства над Митрополитом дабробосанским Петром Зимоњићем, епископом горњокарловачким Савом Трлаjићем и епископом бањалучким Платоном Јовановићем. Епископ далматински Иринеj Ђорђевић се наjдуже задржао захваљуjући италиjанскоj окупационоj власти, али jе 8. новембра 1941. године

drava-brod.jpg

Последње збогом поручника Берића

22. мај 2018.

Александра Берић, унука чувеног jунака Априлског рата, команданта боjног брода “Драва”, о дединоj храбрости Мили моjи, Велики бал jе отпочео и ми од данас идемо путем коjи нам jе судбина одредила. Куда и докле – не знамо, али jедно jе сигурно, робови нећемо бити и ако треба да се гине, часно ћемо положити наше животе за добро Краља, Отаџбине и Слободе, а на понос наших Очева, Жена и Синова! Нека нам Бог да снаге и моћи да часно извршимо своjе задатке, а Вама храбрости и љубави, да нас са вером дочекате кад се вратимо у загрљаj Ваш, у загрљаj оних за чиjу слободу смо кренули овим трновитим али часним путем!

Концентрациони логор Госпић - зграда Суда

Логор смрти Госпић

21. мај 2018.

У великоj староj краjишкоj масивноj грађевини у Госпићу коjа jе некада за време Воjне Краjине служила сасвим другим циљевима, смештена jе у прво време окупациjе усташка надзорна служба и усташки затвор, боље рећи логор. У тоj огромноj грађевини са безброjним одељењима и огромним засвођеним ходницима у приземљу и на спрату биле су усташке канцелариjе, усташка мучилишта и затвори за групе заточеника, као и самице за поjединце. Личке усташе познате jош из предратног усташког покрета приступиле су одмах уништењу, убиjању и мрцварењу свих Срба, Јевреjа и Цигана у околини Госпића, у самом Госпићу, па и по Лици уопште. И у уништавању дошли су на jедан само њима своjствен и оригиналан начин.

pobednici-iz-jasenovca.jpg

Јасеновац – најчувенија хрватска „победа“ у 20. веку

20. мај 2018.

Ко се Бога не боjи и људи не стиди, таj може величати наjгоре злочине као победе. Пре неку годину (београдски Курир, 11. децембар 2006, 5), могли смо од Стипе Месића сазнати да су “у Другом свjетском рату Хрвати два пута побиjедили и ми немамо разлога ником се испричавати… Ми смо два пута побиjедили, а сви други само jедном. Ми смо побиjедили 10. травња (10. априла 1941. године, на челу с Антом Павелићем – ИП), кад су нам силе осовине признале Хрватску, и побиjедили смо послиjе рата (уз Јосипа Броза – ИП), jер смо се нашли… опет с побjедницима”. И погрешио jе, дакако, будући да су Хрвати извоjевали много више победа,

Glinski_paroh_Nikola_Ercegovac.jpg

Двaнaeст мjeсeци нeдужaн у тaмници

19. мај 2018.

73 гoдинa oд смрти прoтe Никoлe Eрцeгoвцa, jeднoг oд нajпoпулaрниjих свeштеника СПЦ-a нa Бaниjи, Koрдуну и Лици (2/3): Kрaљeвскo држaвнo oдвjeтништвo у Зaгрeбу je 1909. пoдиглo oптужницу прoтив 53 ‘вeлeиздajникa’. Eрцeгoвaц je биo jeдaн oд пeт oптужeних прaвoслaвних свeштeникa Пише: Ђорђе Личина Никoлa Eрцeгoвaц je, пoд oптужбoм зa вeлeиздajу, у зaтвoру прoвeo пуних 12 мjeсeци. O тим тeшким дaнимa у зaгрeбaчкoм кaзaмaту нaписao je: ‘Oдвeдoшe мe у Зaгрeб у тaмницу судбeнoг стoлa. Kaд мe дoвeдoшe, тaмничaр мe oнaкo хрвaтским брaтским рaспoлoжeњeм уjeдao… Oдвeдoшe мe у 2. кaт тaмницe у вeћ спрeмљeну сaмицу зa мeнe. Oд 7. oктoбрa 12 сaти нoћу прoвoдих у тoj сoбици сaм. Нe дaду сe oписaти мукe

odmazda-nijemaca.jpg

Одмазде окупатора

18. мај 2018.

Већ од првих дана окупациjе немачке власти су започеле са хапшењем људи коjи су требали да превентивно послуже као таоци за стрељања у случаjу оружаних напада на немачке воjнике. Немци су одмах организовали три концетрациона логора: на Бањици код Београда, Црвеном Крсту код Ниша и краj Саве код Шапца. У почетку у логоре су одвођени српски Јевреjи и Роми, похватани jугословенски воjни бегунци после Априлског рата, познати политички противници фашистичког режима, многи угледни jавни радници коjи су одбили сарадњу са новим властима и др. Касниjе, када jе избио устанак, у логоре су као таоце доводили чланове породица устаника и то свих узраста.У циљу гушења сваког облика побуне окупационе власти су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Коментар: Списак

Смишљеним застрашивањем Срба, ови невладини и друга им братија покушавају да обесмисле

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА