Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 30

Дjечиjи логор у Јастребарском

23. август 2018.

Дjечиjи логор у Јастребарском jе био jедан од неколико логора за српске дjецу у Независноj држави Хрватскоj за вриjеме Другог свjетског рата. Први транспорт дjеце са загребачког колодвора стигао jе 11. јула 1942. године и та дjеца су смjештена у бараке италиjанске коњице. Када су усташе сазнале да се у те бараке желе смjестити српски дjеца, покушали су исте порушити. Само jедна од барака jе била уређена за становање, док су друге двиjе биле штале. Када jе транспорт са дjецом стигао у Јастребарско, установило се да су дjеца у очаjном стању заражена свим могућим болестима, што jе и раниjе константовано приликом дезинфекциjе у Загребу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 11.

Етноцид у НДХ – Од забране Ћирилице до Гермогена

23. август 2018.

Етноцид представља атак на основу идентитета нациjе. Циљ jе присилна асимилациjа народа и наметање њему стране религиjе, jезика и културе. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. новембра. 2016. године. Сукоби коjи су се одвиjали на простору НДХ током Другог светског рата су по жестини и испољеноj бестиjалности превазишли све крваве епизоде из историjе балкaнских народа. Тада устоличени усташки режим jе одговоран за промену структуре становништва западно од Дрине и стварање траjног неповерења међу народима. Управо ово неповерење и колективни страх од понављања геноцида представљаjу значаjне узроке ратова 1991-1995. Дани страдања за време НДХ заувек ће остати у колективноj свести српског народа, коjи се суочио

Ура Срби, напред у отаџбину!

22. август 2018.

Да коjим случаjем ниjе пушио лулу, ратовање деда Милутина би остало заувек неиспричано Таман Брезна, село под Сувобором, после балканских ратова, огодини у миру, а већ jе ваљало опет притезати опанке. Све чешће су се чуле пушке – Брезнанци су их вадили из буџака, извлачили испод кућних рогова, саносили са тавана, чистили, испробавали. У порти брезнанске цркве поп jе читао опело живим другопозивцима и трећепозивцима, молио се за покоj њихових душа, ако би им кости остале на далеким боjиштима. Потом су очеви и стариjа браћа пртили торбе са сиром, сланином, погачом и плоскама шљивовице, са по два-три пара гаћа, кошуља и чарапа, заповедали шта да се уради у кући и

Душан Басташић: Да нам се не понове Јадовно и Јасеновац

22. август 2018.

Изградња и дизање свиjести о страдалничкоj историjи нашег народа на вjетрометини на коjоj живимо, само jе jедан мали, али веома важан, сегмент борбе за биолошки опстанак на овим просторима и за сигурниjу сутрашњицу наших потомака. Они остали, кључни сегменти те борбе, свакако су задатак институциjа Српске и Србиjе. Откровење Јованово: “И видjех звjер гдjе излази из мора, коjа имаше десет рогова и седам глава…” (13.01). Аутор цртежа: Л.Г. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. фебруара. 2016. године. Они коjи су тог jулског jутра 1991. пристизали у Цркву Светог Блажа на недjељну мису с невjерицом су погледавали према шлеперу паркираном недалеко одатле и на

ЗВЕРСКО НАРЕЂЕЊЕ АУСТРОУГАРСКОГ ГЕНЕРАЛА – Убијали, вешали, набадали на бајонете и живе спаљивали жене, старце и децу по Србији

17. август 2018.

У наступању, а нарочито у повлачењу, аустроугарска воjска jе за 12 дана окупациjе, од 12. до 24. августа 1914. године, починила нечувена зверства, искаљуjући своjу мржњу и бес убиjањем недужних људи – неjачи, понаjвише деце, жена и стараца. Пред упад у Србиjу, командант 9. корпуса генерал Филеп, у заповести своjим трупама наредио jе: Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа. 2017. године. „Аустриjска воjска водиће рат у неприjатељскоj земљи, чиjе jе становништво испуњено фанатичном мржњом према Аустриjанцима и да према таквом становништву никаква хуманост и благост нису ни наjмање умесни, него штавише штетни. Наређуjем да се за време ратних операциjа поступа према

Церска битка

15. август 2018.

Церска битка jе знаменита битка вођена од 16. до 20. августа 1914. на широком простору планине Цера у коjоj jе храбра српска воjска извоjевала против аустроугарских трупа прву савезничку победу у Првом светском рату. У историографиjи помиње се и као Јадарска битка, jер су се главне операциjе одвиjале у сливу реке Јадар. Српске су се снаге бориле под командом генерала Степановића. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. августа. 2017. године. Церскоj бици претходиле су борбе српских предстражних одреда на Дрини и Сави, коjи су пуна четири дана, од 12. до 15. августа, храбро одолевали надирању знатно броjниjих и jачих аустроугарских трупа. Знаjући

СВЈЕДОЧАНСТВА: Душан Бастаја – Бегово Брдо / Војнић

15. август 2018.

“Моја несрећа је почела 3. априла 1942. у Беговом Брду, тамо гдје сам, како ми је моја покојна Босиљка говорила, треснуо главом о земљу. Стасао сам у седамнаесту. Сједили смо у својој дрвенари. Сјећам се, мама је рекла: “Дјецо, данас је Велики петак. Идем замијесити погачу и уштипке!” Ми одраслији смо направили козаљке. Играмо се. Ћаћа је непрекидно творизао и лупао вратима. Тимарио је краве. Одједном бритка пуцњава. Усташе у селу. Нешто ми, у мени рече: Сакриј се, Душане! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. августа. 2017. године. Бацим се у живицу и гледам шта ће бити. Моји су остали у кући.

Календар геноцида: 15. август 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

15. август 2018.

На данашњи дан приjе 73 године у селима Раковац и Ириновац на Кордуну, усташе су поклале и спалиле 166 Срба Грабовац и Ириновац, села код Раковице. 15. августа 1942. у кућама усташе поклале и спалиле 166 српских сељака од коjих само у кући Илиjе Ковачевића 20. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. августа. 2017. године. Село Ириновац, Слуњ. У подруму куће Дане Ракића, 15. августа 1941. усташе поклале све чланове породице: Родић, Боснић, Баjић, Рокнић, Варићак, Станишић и друге. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

77 ГОДИНА ОД КРВАВЕ НОЋИ НА ПАГУ И ВЕЛЕБИТУ

13. август 2018.

У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидациjу преосталих логораша. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. септембра. 2015. године. На Пагу jе на Форнажи побиjено наjмање 791, а на Велебиту око 1.500 жртава. “Згрожене монструозношћу злочина и броjем побиjених заточеника, италиjанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и воjну власт на том подручjу и наредиле затварање логора смрти”, каже предсjедник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић. Додатни разлог за забринутост Италиjана био jе масовни устанак Срба у Лици против усташке тираниjе.

77. година од крвавог усташког пира на Пагу и Велебиту

11. август 2018.

English Прије 77 година, ноћу 14. на 15. август, уочи католичког празника Велике госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту око 1.500 жртава. “Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти“, каже предсједник Удружења “Јадовно 1941.“ Душан Ј. Басташић. Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније. “Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате са

Други повратак из мртвих ујамљеног 1941.

10. август 2018.

У издању Музеjа жртaва геноцида у Београду обjављена је исповест Николе Костура. Хиљаде изjава и сведочанстава Срба о злоделима у НДХ jош чаме у архивима. И Италиjани се гнушали усташа Никола Костур из Цивљана у Северноj Далмациjи родио се по други пут кад jе у jуну 1941. испузао из jаме Тучић код Грачаца, где су га с петорицом рођака бациле усташе. За собом jе оставио стотине лешева Срба из суседних села коjе су у jами убиjале доjучерашње комшиjе и кумови од 10. априла 1941, кад jе проглашена Независна Држава Хрватска. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. октобра. 2015. године. Потресна исповест Николе

Робија Дејана Лаганина

9. август 2018.

У потрази за подацима о усташком геноциду над српским народом у Ливну и околини у прољеће 1941. године, на Илин дан, 2. августа 1990, стигао сам у село Губин на краjњем сjеверо-западу Ливањског поља. Ту jе тада живjела седамдесетогодишња Сава Марчета – Козомара – Петровић, jедна од четрнаесторо преживjелих из jаме Равни долац на Динари, жена коjа jе, како jе већ описано, иако у поодмаклоj трудноћи, издржала пад у jаму са висине од близу педесет метара, преживjела у њоj мjесец и по дана и потом, три мjесеца пошто jе извађена из jаме, родила близанце… Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. августа 2017.

И они су наши

8. август 2018.

У Православном мисионару – подлиску Гласника Српске православне цркве, 1965. године објављена је прича о страдалничком мјесту Трибањ Шибуљини. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. марта. 2016. године. Отац Лаврентије Трифуновић пише о тој трагедији која се и 60-тих година кроз своје посљедице осјећа на сваком кораку. Преносимо његов текст. Тамо где се кршевити Велебит спушта у море, на педесетом километру северно од Задра, лежи усамљено најмање и које је највише страдало православно село далматинске епархије – Трибањ. Лепо кристално море, које га запљускује, и свеж планински поветарац који се спушта са Велебита, те ублажава летње врућине, чини ово место једним од најлепших

Данас, након 77 година, сјећа ли се ико покланих Срба из мјеста Трибањ Шибуљина?

2. август 2018.

Ових дана, око празника Светог Илије, навршава се седамдесет и седам година од покоља Срба далматинског мјеста Трибањ Шибуљина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. августа. 2017. године. Њиховог страдања се данас мало ко сјећа и помиње. У самом селу данас готово да и нема Срба. Оно што усташе нису побили у Другом рату, раселило се у међуратном периоду а дио становништва иселио се током протеклог рата. Почетком јуна 2010. године, када сам први пут дошао у Шибуљину, нашао сам тројицу рођака и потомака жртава. Позвао сам их да дођу на Јадовно, на парастос и комеморацију жртвама. Рекоше ми да не смију

Ко се данас сјећа побијених Срба из Цетинграда?

2. август 2018.

Прво су истргли из наручjа диjете учитељице Мандић, старо 2 године. Усташа му jе пререзао пред маjком и нама присутнима ножем врат и леш му бацио у jаму. Одмах иза тога остале усташе су се бациле као биjесне звиjери на другу дjецу, те њихове маjке и баке, затим на нас мушкарце. Миле Мишковић из села Радовица код Цетинграда, Слуњ, свjедочи: “… Године 1941. имао сам 40 година живота. Моjе село Радовица налази се у близини Цетинграда. Имало jе 200 српских и 150 хрватких домаћинстава. Одмах послиjе пропасти Југославиjе и проглашења Независне Државе Хрватске поjавиле су се усташе коjе jе предводио жупник Перо Медвjед. Већ на сам Ђурђевдан, 6. маjа 1941.