Усташе у злочиначком походу У првоj бараци, окренутоj према западу, била jе злогласна болница II – Б, „Људоловка”. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра  2015. године. Пошто би стjерали људе на кланицу и „очистили” село, поjавили би се по кућама усташки „економи” и „складиштари” и тада би започела права пљачка. Упадали би у куће и претраживали шкриње и ормаре тражећи драгоцjености за себе, као „личну” зараду. Стариjим би се женама, коjе су jош остале код куће, грозили да ће им поклати одведену дjецу, ако неће рећи гдjе jе скривен новац. Истом тада вадили су и односили одиjела, хаљине и остало што

Логор jе имао и кожару Сате и сате убиjа се и мало и велико, ћутке, иза угла, глуво и немо, да нико не осети, не успеjу ни да викну. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. новембра  2015. године. У ветеринарскоj амбуланти болничар jе био наш стари друг, сељак Вранчић из Чазме, коjега сам jош приjе познавао, а долазио jе некоћ и моjоj кући. Он jе требао бити стриjељан, али jе остављен као jедини ветеринарски болничар све до коначне ликвидациjе Јасеновачког логора, кад jе и он био ликвидиран. Друг др Иво Дражанчић, као jаблан високи Дубровчанин, обављао jе ветеринарску дужност живећи заjедно с

Заточеници у Ланчари Комора за усмрћивање отровним гасом и крематориjум налазили су се у Градини, у кући Пуђе Милана, коjа jе имала неколико кратких, добро камуфлираних димњака Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. новембра  2015. године. Ничипоренко jе био увjерен да ће остати у животу jер су усташе полудjеле за духанским кутиjама и урезаним орнаментима у облику „У” с њиховим именима, поглавниковим ликом итд. Његова jе радионица радила дан и ноћ. Он jе израђивао и читаве сервисе, а jедан jе такав сервис Усташка радна служба свечано предала поглавнику. Његови су се радови показивали у Загребу, с намjером да се види како заточеници

Смртност заточеника Циглане била jе велика Главни циљ логора било jе масовно убиjање људи. Убиjање jе само требало да се, по могућности, што боље маскира. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. новембра  2015. године. Јасеновачки концентрациони логор био jе организиран по плану, коjи су разрадили нацисти за све логоре у поробљеноj Европи jош приjе рата. Читава су организациjа тога логора, начин и техника истребљивања сасвим исти као и у другим њемачким логорима смрти у Пољскоj, Украjини, Србиjи, Западноj Европи и у самоj Њемачкоj. Начин и план предали су на извршење усташама, коjе jе контролирао мjесни Гестапо у самом селу Јасеновцу и СД (Sicher

Даниjел Озмо: Опљачкано сено убиjених сељака Исто толико волим српски народ као и хрватски. Нисам никад правио разлике. Мати ми je с млеком уливала љубав према српском и руском народу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. новембра  2015. године. Др je Шпицер питао: -Има ли болесних, ми смо доктори, дошли смо да болесне прегледамо и лиjекове дамо. Јесу ли вам дjеца здрава? Шутjели су и гледали на нас као на изазиваче, коjи их напаствуjу. -Да, ово je диjете болесно! Зашто не кажеш, женска главо? – опет ће др Шпицер запитати и хтjеде диjете узети за руку, да му види пулс. Жена нагло

Усташе су опколиле српско село Црквени Бок, узеле кола и натовариле их житом, хаљинама, потерале стоку, упрегле коње и потерале сав народ у Јасеновац Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра  2015. године. Стигла jе колона кола и усташе наредише да их товаре све редом, и живе и мртве. Тако натоварена кола изгледала су ужасно. Испод голих мртваца живи су људи стењали и упињали се да се ослободе. Били су бацани без реда, и мртваци и живи. Мртви су сjедили или лежали на живима, а неки су живи сjедили на мртвима и на живима испод себе. Кола су била брзо напуњена, и

Сиб – Партизанско гробље Помрло све, а остало се при концу смируjе. Нико више воде и не тражи, jер се само вара, воде не даjу, хоће да поцркамо, сведочиоjе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. новембра  2015. године. Перо Вукић причао jе о вожњи влаком од Земуна до Јасеновца: – Влак стаде. Чусмо у другом вагону jаук, вриска и лупање о вагон. Почесмо и ми лупати. Кадли неко на нашем jезику, али некако по босански, викне: „Не лупаjте, животиње, jер ако отворимо, све ћемо вас поклати!” Мало се народ к’о утиша, али опет поче да лупа и виче: „Воде, воде!”

Поглед на логор са Градине Народа много, око шест хиљада, а мало вагона. Стрпаше нас, сви смо стаjали, упрли jедан у другог, дисали, кашљали jедан другом у лице, причао jе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра  2015. године. Људи су заниjемили, зиjевали су као риба кад jу бациш на сухо, jабучне су им кости на лицу искочиле, а испод њих рупа утонула дубоко у образ, па опет доња вилица рељефно се исприjечила, брада стрши оштро, сљепоочице упале, чело стрши, изнад дубоких рупа, из коjих се црне очне jабучице. Људи су приjе умирали, али не тако страшно мршави, осим у

Кућа Пере Вукића „Кућа сабласти“ Свуда иста слика: мртви већ при отварању врата испадаjу из вагона, а живи дижу суве, кошчате бледе руке, зеваjу, мичу устима, избуљивши очи Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. новембра  2015. године. Осjетих да ми се отрага неко приближуjе. Погледам Паjу, он ми клима на тог и као да вели: „Шути, не разговараj!” Окренух се и спазих Матковића и Љубу Милоша. -Је ли, докторе, шта би требало наjбрже, да се ови људи брзо опораве, мислим, коjа храна, да се придигну? Спазих, како jе Паjо притрчао ближе к нама, тобоже да превиjа, а у ствари да интервенира, ако

Пет дана нас по овоj жеги возе у пломбираним вагонима, без воде и без хране,jедва jе изговорио човек Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 18. новембра  2015. године. Нисмо имали времена за разговор, а у ствари смо већ муњевито сковали план за биjег, мислећи да идемо на боjиште, али смо се грдно преварили. Пред бараком се већ поредало десет лиjечника у биjелим мантилима. – Брже, ви тамо, брже – довикуjе фра Сотона Маjсторовић-Филиповић. Он зове све, мене уопће „не види”, jер ме мрзи, и тражи згоду да ме ликвидира. Знам добро, што смишља фра Сотона. Прођосмо кроз логор. Пред излазом из стражарнице усташки

Наше муке ће остати вечно и лутати светом као оркан, коjи се никад смирити неће, док се злочинци не казне Прва миса фра Томислава Филиповића-Маjсторовића (фра Сотоне), касниjег наjокрутниjег кољача. Десно jе фра Звонко Липовац, такође усташки кољач Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра  2015. године. Дуге минуте шутње су пролазиле. Ужасне минуте. Сакрио сам лице рукама и почело ми jе нешто шаптати. „Сваке секунде, сваке десетине секунде jаукне смртно рањено диjете, маjка, и она маjка што под срцем носи чедо своjе. Сваке секунде врисне смртно рањен младић, старац. Сваке секунде прсну десетине лубања, сиjеваjу сjекире, ножеви, брадве. Сваке секунде прскаjу мозгови

„Стаза смрти” – преко Саве je Градина, a десно кућа Пере Вукића Не употребљаваjу ватрено оружjе да се не би чуло. У томе су фашисти нашли већу предност за скривање страховитих масовних злочина Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. новембра 2015. године. Усташе су говориле сељацима: – Идете на запис у канцелариjу, дезинфицирати се, окупати, na онда у село. Енo, видите тамо преко, a оданде ћемо вас раселити no Славониjи. Преко Саве je царевала гробна тишина и заиста су се видjеле куће. Нетко je ударао шаком no дашчаноj прегради. Прелазите! Што приjе овамо! Пожурите! Знамо што то значи. Осjетисмо непосредну опасност. Одмах

Не можемо се отети ужасном осећаjу нашег страшног пораза у Јасеновцу. Сатерани иза жице, гледамо покољ свог народа и не можемо му помоћи Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. новембра 2015. године. Изнад мог бокса „бубњање”. Као у Африци и ми се овдjе споразумиjевамо „бубњарским” знаковима. Зову ме опет хитно у „Људоловку”. Већ сам се згурио, jедва ходам, али кад би усташе знале, колико jе у мени изливене жучи од мржње, жива би ме пекле. Чини ми се да ме jош само та мржња одржава у животу и да ме покреће. „Да ми jе само дочекати и видjети обjешене разбоjнике!” Јами, болан,