arrow up

Логор Флосенбург нећу да заборавим

Када ми jе амерички воjник понудио парче белог хлеба коjе jе умочио у конзерву с медом, схватио сам да сам преживео! Од колико њих сам jедини jа жив остао… Присећа се тренутака ослобођења Љубиша Летић, крепки осамдесетшестогодишњак, бивши заточеник броj 30.313 у концентрационом логору Флосенбург у Немачкоj. Једини jе он од 3.500 Срба заточених у овом логору коjи jе жив дочекао краj Другог светског рата. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. марта  2016. године. Чика Љубиша спрема се да у суботу по шести пут обиђе Флосенбург и поклони се сенима оних коjи су кости оставили у jедноj од десет масовних гробница у

Pokolj_Srba_1941.jpg

Лагати се мора, иначе оде глава

Покољ Срба 1941. После масовних и индивидуалних покоља усташе су правиле километарски дуге листе покланих људи са рубриком „диагноза” лекара. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. новембра  2015. године. Посећуjући логорску болницу, заjедно са гостима, усташе би говориле: То су тешки болесници, али ће се добро опоравити. Добиваjу масла, меда, меса, а млиjека колико год хоће. -Бога ми изврсно – примjећуjе гост и задовољно одлази. Чим он замакне за ограду, Сатлер и Саво скидаjу плахте, слажу их и мећу опет у сандуке. -Тако се то мора, иначе оде глава. Па зар Лубурић збиља мисли да jе увиjек тако? Како, та он добро

jasenovac-youtube.jpg

Усташки пир над српском децом

Добрила Кукољ (83) кроз сећања поново jе прошла страхоте усташких логора на сисачком Дечjем гробљу, где jе пакао за српску децу траjао од августа 1942. до jануара 1943. Добрили се живот заувек променио у jулу 1942. године, када су Немци и усташе заробили 12 чланова њене породице. Преживела jе неколико дечjих логора, од чега су jоj у наjстрашниjем сећању остали Јасеновац и Сисак. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. новембра  2015. године. Добрила Кукољ (83) поново jе пролази страхоте усташких логора на сисачком Дечjем гробљу, када се служи спомен на жртве логора за српску децу. – Улазак у логор био jе раван

Ustase_u_zlocinackom_pohodu.jpg

Односили су све што им падне шака

Усташе у злочиначком походу У првоj бараци, окренутоj према западу, била jе злогласна болница II – Б, „Људоловка”. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра  2015. године. Пошто би стjерали људе на кланицу и „очистили” село, поjавили би се по кућама усташки „економи” и „складиштари” и тада би започела права пљачка. Упадали би у куће и претраживали шкриње и ормаре тражећи драгоцjености за себе, као „личну” зараду. Стариjим би се женама, коjе су jош остале код куће, грозили да ће им поклати одведену дjецу, ако неће рећи гдjе jе скривен новац. Истом тада вадили су и односили одиjела, хаљине и остало што

Logor_je_imao_i_kozaru.jpg

Ни вриска ни писка

Логор jе имао и кожару Сате и сате убиjа се и мало и велико, ћутке, иза угла, глуво и немо, да нико не осети, не успеjу ни да викну. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. новембра  2015. године. У ветеринарскоj амбуланти болничар jе био наш стари друг, сељак Вранчић из Чазме, коjега сам jош приjе познавао, а долазио jе некоћ и моjоj кући. Он jе требао бити стриjељан, али jе остављен као jедини ветеринарски болничар све до коначне ликвидациjе Јасеновачког логора, кад jе и он био ликвидиран. Друг др Иво Дражанчић, као jаблан високи Дубровчанин, обављао jе ветеринарску дужност живећи заjедно с

Zatocenici_u_Lancari.jpg

Поља пуста, куће спаљене

Заточеници у Ланчари Комора за усмрћивање отровним гасом и крематориjум налазили су се у Градини, у кући Пуђе Милана, коjа jе имала неколико кратких, добро камуфлираних димњака Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. новембра  2015. године. Ничипоренко jе био увjерен да ће остати у животу jер су усташе полудjеле за духанским кутиjама и урезаним орнаментима у облику „У” с њиховим именима, поглавниковим ликом итд. Његова jе радионица радила дан и ноћ. Он jе израђивао и читаве сервисе, а jедан jе такав сервис Усташка радна служба свечано предала поглавнику. Његови су се радови показивали у Загребу, с намjером да се види како заточеници

Smrtnost_zatocenika_Ciglane_bila_je_velika.jpg

Све за поглавника

Смртност заточеника Циглане била jе велика Главни циљ логора било jе масовно убиjање људи. Убиjање jе само требало да се, по могућности, што боље маскира. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. новембра  2015. године. Јасеновачки концентрациони логор био jе организиран по плану, коjи су разрадили нацисти за све логоре у поробљеноj Европи jош приjе рата. Читава су организациjа тога логора, начин и техника истребљивања сасвим исти као и у другим њемачким логорима смрти у Пољскоj, Украjини, Србиjи, Западноj Европи и у самоj Њемачкоj. Начин и план предали су на извршење усташама, коjе jе контролирао мjесни Гестапо у самом селу Јасеновцу и СД (Sicher

Danijel_Ozmo_Opljackano_seno_ubijenih_seljaka.jpg

Срамота је тежа од смрти

Даниjел Озмо: Опљачкано сено убиjених сељака Исто толико волим српски народ као и хрватски. Нисам никад правио разлике. Мати ми je с млеком уливала љубав према српском и руском народу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. новембра  2015. године. Др je Шпицер питао: -Има ли болесних, ми смо доктори, дошли смо да болесне прегледамо и лиjекове дамо. Јесу ли вам дjеца здрава? Шутjели су и гледали на нас као на изазиваче, коjи их напаствуjу. -Да, ово je диjете болесно! Зашто не кажеш, женска главо? – опет ће др Шпицер запитати и хтjеде диjете узети за руку, да му види пулс. Жена нагло

Усташе на путу за покољ и палеж "бунтовних" села

Под маљ, брадву и нож

Усташе су опколиле српско село Црквени Бок, узеле кола и натовариле их житом, хаљинама, потерале стоку, упрегле коње и потерале сав народ у Јасеновац Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра  2015. године. Стигла jе колона кола и усташе наредише да их товаре све редом, и живе и мртве. Тако натоварена кола изгледала су ужасно. Испод голих мртваца живи су људи стењали и упињали се да се ослободе. Били су бацани без реда, и мртваци и живи. Мртви су сjедили или лежали на живима, а неки су живи сjедили на мртвима и на живима испод себе. Кола су била брзо напуњена, и

Sib-Partizansko_groblje.jpg

Убијте нас, не мучите нас жеђу

Сиб – Партизанско гробље Помрло све, а остало се при концу смируjе. Нико више воде и не тражи, jер се само вара, воде не даjу, хоће да поцркамо, сведочиоjе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. новембра  2015. године. Перо Вукић причао jе о вожњи влаком од Земуна до Јасеновца: – Влак стаде. Чусмо у другом вагону jаук, вриска и лупање о вагон. Почесмо и ми лупати. Кадли неко на нашем jезику, али некако по босански, викне: „Не лупаjте, животиње, jер ако отворимо, све ћемо вас поклати!” Мало се народ к’о утиша, али опет поче да лупа и виче: „Воде, воде!”

Pogled_na_logor_sa_Gradine.jpg

Кући идеш, трпи

Поглед на логор са Градине Народа много, око шест хиљада, а мало вагона. Стрпаше нас, сви смо стаjали, упрли jедан у другог, дисали, кашљали jедан другом у лице, причао jе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра  2015. године. Људи су заниjемили, зиjевали су као риба кад jу бациш на сухо, jабучне су им кости на лицу искочиле, а испод њих рупа утонула дубоко у образ, па опет доња вилица рељефно се исприjечила, брада стрши оштро, сљепоочице упале, чело стрши, изнад дубоких рупа, из коjих се црне очне jабучице. Људи су приjе умирали, али не тако страшно мршави, осим у

Kuca_Pere_Vukica.jpg

Воз ужаса

Кућа Пере Вукића „Кућа сабласти“ Свуда иста слика: мртви већ при отварању врата испадаjу из вагона, а живи дижу суве, кошчате бледе руке, зеваjу, мичу устима, избуљивши очи Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. новембра  2015. године. Осjетих да ми се отрага неко приближуjе. Погледам Паjу, он ми клима на тог и као да вели: „Шути, не разговараj!” Окренух се и спазих Матковића и Љубу Милоша. -Је ли, докторе, шта би требало наjбрже, да се ови људи брзо опораве, мислим, коjа храна, да се придигну? Спазих, како jе Паjо притрчао ближе к нама, тобоже да превиjа, а у ствари да интервенира, ако

Zeljeznicke_sine.png

Све ће их побити

Пет дана нас по овоj жеги возе у пломбираним вагонима, без воде и без хране,jедва jе изговорио човек Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 18. новембра  2015. године. Нисмо имали времена за разговор, а у ствари смо већ муњевито сковали план за биjег, мислећи да идемо на боjиште, али смо се грдно преварили. Пред бараком се већ поредало десет лиjечника у биjелим мантилима. – Брже, ви тамо, брже – довикуjе фра Сотона Маjсторовић-Филиповић. Он зове све, мене уопће „не види”, jер ме мрзи, и тражи згоду да ме ликвидира. Знам добро, што смишља фра Сотона. Прођосмо кроз логор. Пред излазом из стражарнице усташки

Sokoli_staresine.jpg

СТРАДАЊЕ ЧЛАНОВА САВЕЗА СОКОЛА У ЈАСЕНОВЦУ

Између два светска рата у Јасеновцу jе основано Соколско друштво. Године 1934. старешина jе био др. Спасоjе Мадираца, заменик Никола Миладиновић, таjник Марко Фрањић, начелник Ђорђе Чолак, заменик Милан Сињак, начелница Љубица Вучинић, заменица Анкица Клобучар, благаjник Милан Старчевић. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. јула  2015. године. Чланови Управе били су Станко Стасиов, Илиjа Ђилас, Милан Павлица, Терезиjа Ивчић и Воjислав Микић. Ревизори су били Озрен Бачић, инг. Иван Витаљић, Душан Боснић, Милош Крњаjић и Славко Метлаш. У Суду части били су Перо Вучинић, Нада Мадираца, Мирослава Каjзер, Милан Миљеновић и Воjин Согонић. (1) Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе

Krstanovic_Zdravko.jpg

Здравко Крстановић: Теслин Смиљан без Срба

Масовно истребљење започела Павелићева НДХ, а окончано jе деведесетих. Мемориjални центар Николе Тесле служи за то да се сакриjе истина о судбини Теслиних рођака и сународника Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. септембра  2015. године. Завичај светлоносца Николе Тесле, хрватске усташе, под вођством Анте Павелића, претворилe су у пакао. Независна Држава Хрватска проглашена jе 10. априла 1941, a већ наредног дана прорадила jе њена машинериjа смрти и ужаса. Теслино родно место Смиљан нашло се у кругу комплекса логора смрти Јадовно у коме су (према подацима Ђуре Затезала) од 11. априла 1941. до 21. августа 1941. усташе свирепо усмртиле 40.123 особе, од тек

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.