Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 22

Под туђим крстом: Слово владике Теофана (3)

6. април 2019.

Тек 1781. признао jе православну веру у Хрватскоj цар Јосиф II против воље хрватских „сталежа“ Хрвати се клањаjу мађарском краљу Калману МАЂАРСКИ парламент jе 1412. године признао православну веру, а хрватски сабор jе jош 1609. године закључио да се у Хрватскоj признаjе само римокатоличка вера. И тек 1781. признао jе православну веру у Хрватскоj цар Јосиф II против воље хрватских „сталежа“. Године 1741. прогурали су Хрвати на угарском сабору закон коjим се православна вера забрањуjе на подручjу Хрватске, али га царица ниjе прихватила, jер су jоj Срби били потребни за борбу са Пруском. Остао jе на снази пропис да се у Хрватскоj и Славониjи сви коjи нису католици искључе од службе

Под туђим крстом: Царска против калуђера (2)

5. април 2019.

Да далматински Срби нису тако упорно чували своjу православну веру, данас сигурно не би било Срба у целоj Далмациjи. Унијаћење Срба ниjе престаjало, али су само незнатни успеси постигнути у селима Кричке, Бољаци и варошици Врлици. И ту jе отпор униjаћењу био велики, па су Срби убили попа Петра Крчку зато што се сам поуниjатио. Да далматински Срби нису тако упорно чували своjу православну веру, данас сигурно не би било Срба у целоj Далмациjи. Они нису, као Срби у Жумберку и Крижевцима, подлегли привилегиjама и преимућствима коjе су им нуђење: да их власти материjално помаже, децу о државном трошку школуjу, да се запошљаваjу у jавне службе и др. Униjаћење Срба спроведено

Ватикан крсти крштене!

4. април 2019.

Квиринал расправља шта да се уради да би се Срби привели Римскоj цркви. Народ преклиње владику Краљевића да се нипошто не прода Аустриjи Униjатска црква у Кричкама Православни свештеници били су прогањани и злостављани, те су их по налогу бискупа, коjи нису прихватили униjу, оковали у гвожђе и бацили у тамнице, где jе наjвећи броj њих изгубио живот од глади и туге. То jе реченица из књиге Јохана Хаjнриха Швикера „Историjа униjаћења Срба у Хрватскоj“, за коjу Василиjе Ђ. Крестић, каже да би се морала наћи у кући сваког српског интелектуалца. У њоj се открива права истина о униjаћењу и католичењу Срба у Хрватскоj. На другом месту Швикер jе о дивизиjском генералу

Јадовно – стравична посљедица пуча од 27. марта 1941.

3. април 2019.

Latinica Одломци текстова преузети из књиге: МИОДРАГ ЈАНКОВИЋ – ВЕЉКО ЛАЛИЋ КНЕЗ ПАВЛЕ – ИСТИНА О 27. МАРТУ ЦАРСТВО НЕБЕСКО У ДОБА немачког ултиматума, Винстон Черчил је писао југословенском премијеру Драгиши Цветковићу упозоравајући га да ће уколико потпише Тројни пакт „починити злочин Бугарске“ и спустити се на улогу „ортака у покушају да се убије Грчка“. Југословени, Турци и Грци морају заједно да ударе, викао је Черчил који је свом амбасадору у Београду Роналду Кембелу отворено поручивао „да гњави, мучи и уједа“ кнеза Павла и његове министре. Врхунац је био када се британски државни секретар за Индију Леополд Ејмери преко Би-Би-Сија одједном обратио Србима; не више Југословенима. Позивајући се на

Календар геноцида: 28. март 1942. Годишњица страдања Срба у Лици

28. март 2019.

Село Дебело Брдо, Кореница. Усташе 28. марта 1942. године побиле и спалиле српске сељаке коjе су затекле у селу. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.

Опљачканим златом спасили кољаче Срба!

27. март 2019.

Зашто jе судбина блага коjе су усташе опљачкале током рата jош увек таjна. Отетим драгоценостима финансирано пребацивање злочинаца у Јужну Америку Католички свештеници и усташе ПРАВО и правда нису исто. Зато прича о злату коjе jе усташки режим НДХ опљачкао од Срба и Јевреjа у Другом светском рату неће бити тема ни на предстоjећем српско-хрватском процесу пред Међународним судом правде. Амерички судови одбили су тужбу своjих грађана, Срба, Јевреjа и Украjинаца, потомака жртава геноцида у НДХ. Они су тужили Ватиканску банку (званични назив jе Институт за верске послове) и фрањевачки монашки ред због „прања“ нацистичког блага. Оптужбе нису оповргнуте, али jе после интервенциjа Ватикана у Стеjт депарменту утврђено да банка

Масакр у селу Сијековцу

26. март 2019.

Најсуровији злочин на простору бивше СФРЈ догодио се у селу Сиjековац, код Босанског Брода, 26. марта 1992. године. Хрватска воjска масакрирала jе 250 Рома, од коjих 116 малишана. Наjмлађем су биле две, наjстариjем 15 година. Они су у конвоjу од четири аутобуса покушали да оду у Италиjу и постоjе докази да су пропуштени кроз српске линиjе. Нико ниjе знао шта се с путницима десило све до 2004. када су ексхумирана 23 дечjа тела у Сиjековцу. Свим жртвама били су извађени органи, а већина jе била обезглављена! У насељу Сиjековац тог 26. марта 1992. године припадници регуларне воjске Републике Хрватске заjедно са паравоjним хрватско-муслиманским jединицама из Хрватске и БиХ коjе су

Великомученици

25. март 2019.

Ако jе истина да jе човjек постао од животиње, савим jе извjесно да jе његов смисао за мучење и убиjање припадника своjе врсте jедна од првих великих разлика. Чини се да су у том виду „очовjечења“ наjдаље отишли усташе чиjа бездушност, немилосрдност, крволочност и окрутност нема премца. Све jе то у наjпотпуниjем облику дошло до изражаjа и у Ливну и околини, а као и другдjе, и овдjе су све чинили на миг и уз благослов црквених великодостоjника. Тако jе jулских дана 1941. године, лиштански жупник Божо Шимлеша обjавио вjерницима да су Срби стављени ван закона и заприjетио казном страшног суда свакоме ко не крене у „свету борбу противу изрода католичке

Зашто су све власти криле геноцид над Србима?

25. март 2019.

И краљевска влада и комунисти заташкавали податке о злочинима усташа у Другом светском рату. Истину знали и савезници и српски министри у лондонскоj влади, али су jе прећуткивали – да су Срби жртве наjвећег етничког чишћења. Хрватска поjачава своj адвокатски тим коjи ће покушати да докаже да jе Србиjа над њом извршила геноцид, упркос помирљивим порукама из Београда. Српски историчари кажу да ово ниjе први пут да Загреб дуготраjним парничењем покушава да сакриjе одговорност за наjсистематичниjе етничко чишћење у 20. веку, у коме су Срби потпуно избрисани са териториjа на коjима су вековима живели као аутохтоно становништво. – Срби jош нису свесни да су доживели геноцид, jер су скривали злочине

Календар геноцида: 23. март 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

23. март 2019.

Село Брезовац, 23. марта 1942. убиjено 39 жена и њихове дjеце. У кући изгорио Милан Поповић са 14 чланова своjе породице, а у штали усташе заклале 5 Срба мушкараца и запалиле, као и читаво насеље опљачкале и попалиле. Долина, 100 метара удаљена од школске зграде у Фурjану, код Слуња. 23. марта 1942. године усташе убиле 52 српска цивила од коjих 22 дjеце. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. ул. Церска 38,

Споменко Гостић – 27 година од погибије 15-годишњег јунака

20. март 2019.

Двадесетог марта ове године навршава се 27 година од како jе у одбрани родног села Јовића на Озрену погинуо Споменко Гостић, петнаестогодишњак коjи jе одбио понуду да се склони од ратних страхота и раме уз раме са комшиjама и приjатељима био борац ВРС. Мали хероj jе данас заборављен, до сеоског гробља гдjе jе сахрањен може се доћи само пjешице, шумским путем, а ни jедна институциjа ниjе се никада сjетила да ода дужну пошту дjечаку коjи jе живот уградио у темеље Републике Српске. Споменков саборац Бране Миливоjевић сjећа се да jе дjечаку умрла маjка почетком 1992. године, а већ у септембру исте године граната jе пред кућом убила баку са коjом jе живио. Ратни вихор га jе

Бикуша

18. март 2019.

Љета 1990. године, узалудно сам тражио jаму Бикушу изнад Челебића. Ниjе помогло ни то што ми jе водич био Душко Шуњка, човjек коjи на том терену познаjе свако коначиште дивљачи, сваки брлог дивљих свиња, све чеке, прелазе и приjечце. Узалудно смо се провлачили кроз густише и шипражjе, пели на узвишице и височиjе дрвеће — море расцвjеталог jасења jе у своjоj бjелини сакрило чак и биjели камени обелиск подигнут послиjе рата над овим стратиштем Послиjе ми, чини ми се, ниjе било ни жао што jе ниjесмо нашли, што ни Душко Шуњка коjи брдо Кланац и Ливаднице познаjе као своj длан ниjе погодио прави пут до ње. Можда jе тако и боље.

СВЕТОЗАР ЛИВАДА: Дабогда те представљао проф. др Милорад Пуповац

10. март 2019.

Прихваћамо нагонске властодршце без провjере тко су и какви су људи, какво им jе знање, образовање и морал. Дакле, не стоjи да нас убише преjаке риjечи него константа прокључалог менталитета скороjевића, коjег само повиjест може измиjенити …Oн jе био одлучуjући глас за промjену назива Сабора у назив „Хрватски државни сабор“ из доба НДХ… Иако сам поjео, како се каже, с овим господином „оку соли“ ствараjући српске институциjе, не знам како да се према њему поставим. Да л’ да га сажаљевам, презирем или осуђуjем. Човjек ниjе оно што о себи примишља, него оно што о њему (не)дjела показуjу. Зато ми се чини да jе наjбоље да фактима о њему проговорим. Као

Свештеници у логору „Даница“ код Копривнице 1941.

8. март 2019.

(Из биљежнице jедног преживjелог свештеника-логораша) Пред рат напуштена творница „Даница“, постала jе године 1941. – логор „Даница“. Као авет у подравскоj равници са своjим високим водоводом и творничким зградама дуж цесте и, паралелно са друге стране магазинима до коjих су стизали вагони, чиjа jе утроба гутала људе и одвозила у непознатим правцима – равно на стратиште. „Даница“, насмиjана дjевоjка како jе била раниjе приказана на кутиjама од крема за ципеле, ниjе више заштитни знак производа ове напуштене творнице; сада jе крваво усташко знамење – слово „У“ – замиjенило оваj дражесни осмиjак и цери се као авет из сваког кута овог здања – логораши га виде и тамо гдjе ниjе, из

Избјегличка прича

6. март 2019.

Зовем се Милан Почуча. Живим сам у Бачкоj Тополи од априла 1994.г. Ћерка и син, са своjим породицама, живе у Београду и Н. Саду. Узгред, супруг ћерке jе стасавао и школовао се као избjеглица, углавном сам, jер и родитељи (избjегли из Дрвара), у борби за голо преживљавање, нису били у могућности да му помогну. Шира породица, као уосталом код свих Личана, живи растурена по цjелом земаљском шару, као рачиjа дjеца. Мjесто и врjеме рођења, 1939. г. Дивосело, Опћина Госпић, Краљевина Југославиjа. Као и сам таj простор судбина чудна, jединствена и не баш уобичаjена. Височица Потичем из сеоско печалбарске породице. Трагична судбина Срба се на извjестан начин на наjсликовитиjи начин одразила на нас. Отац убиjен поч. II. св. рата. Обе баке