arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Delije-i-Milan-Tepic.jpg

Годишњица страдања припадника ЈНА у Бјеловару (29.09.1991)

29. септембар 2014.

Уjутро у 7.20 часова, 29. септембра 1991, припадници Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске отпочели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом. Пошто jе изостала помоћ виших команди ЈНА, а настала ситуациjа на измаку дана ниjе давала никакву шансу за даљу успjешну одбрану, командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Воjновићу, пуковник Раjко Ковачевић, наредио jе обуставу даље одбране, одлагање оружjа, предаjу воjника и старjешина и њихово построjавање у кругу касарне, након чега су око 19 часова припадници ЗНГ ушли у касарну из коjе се више ниjе пружао никакав отпор. По уласку у касарну, Јуре Шимић,

varivode-gosic.jpg

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА СРПСКЕ ЦИВИЛЕ УБИЈЕНЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

28. септембар 2014.

ШИБЕНИК, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У знак сjећања на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе, коjи су убиjени након хрватске акциjе “Олуjа”, у селима Вариводе и Гошић данас су одржани комеморативни скупови и служени парастоси. Служен jе парастос за шеснаест особа стариjе животне доби коjе су у љето 1995. године остале у своjим кућама. Раниjих година комеморациjи су присуствовали представници државног врха Хрватске, при чему се обавезали да ће се залагати за кажњавање злочинаца, наводе у Српском народном виjећу /СНВ/. Будући да се више од 19 година након завршетка хрватске акциjе “Олуjа” готово ништа ниjе урађено на процесуирању одговорних за почињене злочине, Српско народно виjеће ни ове године на комеморациjу

sumadija-prvi.jpg

ПОМЕН ЈУНАЦИМА ШУМАДИЈСКИХ ДИВИЗИЈА

28. септембар 2014.

МИЛИЋИ, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Служењем парастоса погинулим српским ратницима, те прислуживањем свиjећа и полагањем цвиjећа на спомен-костурницу, данас jе у насељу Дервента у општини Милићи обиљежена стогодишњица од почетка Првог свjетског рата и погибиjе бораца шумадиjских дивизиjа на просторима општина Милићи, Власеница и Хан Пиjесак. Комеморациjу у Дервенти организовали су Борачка организациjа општине Милићи и милићко Српско просвjетно и културно друштво “Просвjета”. “Данас обиљежавамо 100-годишњицу од Првог свjетског рата. Морам да напоменем да jе овде на овим просторима погинуло 1.230 бораца шумадиjских дивизиjа и бораца овога краjа. Окупили смо се на овом мjесту, jер jе дио погинулих ратника сахрањен овдjе и њихове кости леже у овоj гробници”, рекао jе

han-pijesak-spomen-ploca.jpg

ОТКРИВЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА БОРЦИМА ИЗ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

28. септембар 2014.

ХАН ПИЈЕСАК, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – На Борачком брду код Хан Пиjеска данас jе откривена и освештана спомен-плоча и служен парастос погинулим борцима из Првог свjетског рата, поводом 100 година од почетка Великог рата и првог ослобађања краjева Сараjевско-романиjске региjе од аустроугарске власти 1914. године. Спомен-плочу су открили начелник општине Хан Пиjесак Љубивоjе Шупић и предсjедник општинског Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године Јанко Голиjан. Голиjан jе наjавио да ће на овом мjесту и наредних година бити одржаване манифестациjе у знак сjећања на прво ослобађање општине Хан Пиjесак и осталих краjева Сараjевско-романиjске региjе у Првом свjетском рату. Он jе напоменуо да на спомен-плочи нису уписана

ostra-luka-pomen.jpg

ОБИЉЕЖЕН ДАН ОСНИВАЊА ШЕСТЕ САНСКЕ ПЈЕШАДИЈСКЕ БРИГАДЕ

28. септембар 2014.

ОШТРА ЛУКА, 28. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У Оштроj Луци данас jе обиљежен Дан оснивања Шесте санске пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске. Предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Миломир Савчић рекао jе да се данас навршаваjу 23 године од формирања Шесте партизанске бригаде у оквиру ЈНА коjа од 1992. године постаjе Шеста санска пjешадиjска бригада у саставу Воjске Републике Српске. “Оно што jавност Републике Српске врло мало зна jесте да су овдjе у Санском Мосту сви они коjи нису пружали оружани отпор, коjи се нису илегално наоружавали и коjи се нису паравоjно и параполициjски организовали, остали мирно да живе без обзира на националност до краjа рата”, рекао jе Савчић. Он jе подсjетио

Ратко Дмитровић

Ратко Дмитровић: Уместо да одговара за злочин, Хрватска оптужује

28. септембар 2014.

Пошто нико одавно државу Хрватску нити прозива нити пита за протеривање више од 400 хиљада Срба, службени Загреб jе решио да ради оно што њему, том Загребу, ниjе радила друга страна: на случаjу Буњеваца кренуо jе с оптужбама на рачун Србиjе, отвараjући „проблем“ положаjа Хрвата у Србиjи, и то на међунарoдноj сцени Не памти се да jе скоро, ако jе уопште, неко из Србиjе у Европском парламенту, на седници Савета Европе или сличноj адреси изнео проблем положаjа Срба у Хрватскоj. Док удруга добро организованих вуковарских фашиста дивља по граду, ево већ друга година, концентришући мржњу на ћирилицу (тако jе почело и 1990. године) уз нескривену подршку из других делова Хрватске,

vesanja-po-instrukcijama-oskara-pocoreka.jpg

БиХ после Сарајевског атентата: Увек смо први плаћали у крви

28. септембар 2014.

Погром над Србима у Босни и Херцеговини 1914. ниjе збир стихиjски изведених злочина, него jе реч о државноj политици тадашњег Беча, сагласили су се историчари окупљени на научном скупу у Гацку Jедан од наjвећих погрома над Србима у 20. веку десио се у Источноj Херцеговини на простору старе немањићке државе, и то непосредно након Сараjевског атентата 1914, у околностима коjе су историjски добро познате. Броj Срба побиjених од стране босанско-херцеговачких муслимана, наравно помогнутих од Хрвата, а нахушканих од аустроугарске воjне и цивилне власти, ни до данас се не зна. Познато jе само то да jе чак 11. 000 муслиманских ножева убиjало и масакрирало све што jе српско. На сцену jе

12. ФЕСТИВАЛ „КРАЈИШКИ БИСЕРИ“

28. септембар 2014.

Са поносом наjављуjемо 12. фестивал „Краjишки бисери“, коjи ће бити одржан у недељу, 05. октобра 2014. год. у Пландишту. „Краjишки бисери“ су такмичарски фестивал коjи негуjе изворне песме и традиционални начин певања Срба Краjишника. Основни циљ jе очување, неговање и презентациjа краjишког изворног певања и преношење ових jединствених вокалних и вокално-инструменталних облика на млађе генерациjе. На 12. фестивалу „Краjишки бисери“ натпеваваће се преко 20 наjбољих краjишких певачких група. Поред група из читаве Србиjе, ове године по први пут на фестивалу ће се такмичити и певачке групе из Републике Српске. На дан фестивала, пре фестивалске вечери, биће одржан други по реду стручни семинар „Нематериjално културно наслеђе Срба Краjишника“ коjи похађаjу све певачке групе коjе учествуjу на фестивалу. Научно-истраживачки радови свих предавача штампани су и обjављени

groblje-podrinje.jpg

ПОЗИВ на промоцију романа МАЈКА, аутора Миленка Аврамовића

28. септембар 2014.

У понедељак, 29. септембра 2014. године у 19 часова на СПЕНС-у, у амфитеатру биће одржана промоциjа романа МАЈКА аутора Миленка Аврамовића. Главни jунаци Аврамовићевог романа су четири маjке коjе су у последњем, одбрамбено – отаџбинском рату изгубиле по три сина.      Учествуjу: Мићо Грубор, генерал Миливоjе Иванишевић, сенатор РС Дарко Младић (син генерала Ратка Младића) аутор романа Миленко Аврамовић, пуковник   Културно – уметнички део:  Петар Мишовић, народни гуслар Ранка Милић, народна песникиња   Организатор промоциjе: Библиотека “Шатор-слово”, Нови Сад   УЛАЗ СЛОБОДАН ДОБРОДОШЛИ!   Аврамовић jе напоменуо да jе инспирациjу за роман добио приликом посљедњег сусрета са генералом Ратком Младићем у Власеници, када jе послиjе смотре Маневарске бригаде окупио

sinisa_cuckovic.jpg

Живот испуњен оправданим страхом

28. септембар 2014.

Сретно дjетињство Синише Чучковића, рођеног Загрепчанина из Дубраве, траjало jе кратко, но тих неколико дjечаштва Синиша данас памти као нешто наjбоље у свом животу. Никад касниjе, па све до данас, нити наjмањи дио те љепоте ниjе се нит приближно поновио – од његове десете године живота невоље су се почеле редати jедна за другом.   Проблеми обитељи Синише Чучковић, његове сестре Сњежане, маjке Зоре и оца Љубана, почели су кад и рат, онаj из деведесетих година. Отац, запослен као полицаjац у Загребу, 1991. остао jе у униформи хрватске полициjе и наставио радити своj посао. Двиjе године касниjе, маjка jе jедног дана jедноставно нестала. Њезино тиjело пронађено jе неколико мjесеци касниjе,

tepic-porodica.jpg

ГОДИШЊИЦА СЈЕЋАЊА НА МАЈОРА МИЛАНА ТЕПИЋА

28. септембар 2014.

У понедjељак, 29. септембра, у Козарскоj Дубици биће обиљежене 23. године од погибиjе народног хероjа Милана Тепића. У присуству породице овог хероjа, коjи jе своjим чином заслужио вjечно поштовање, на породичноj гробници Тепића виjенце ће положити и свиjеће запалити представници Општине Козарска Дубица, Борачке организациjе, СУБНОР-а и политичких партиjа. Приjе 23. године, 29. септембра, у бjеловарскоj касарни на Беденику маjор Југословенске народне армиjе Милан Тепић не желећи да препусти неприjатељу оружjе коjим би убиjао његове воjнике погинуо jе, дигавши у ваздух воjно складиште и себе. За оваj jуначки подвиг маjор Тепић jе одлуком Предсjедништва Социjалистичке Федеративне Републике Југославиjе постхумно одликован Орденом народног хероjа. Њему у почаст, Република Српска jе установила

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 28. септембар 1941. Годишњица страдања Срба у Грубишном пољу

28. септембар 2014.

У Грубишном Пољу, 28. септембра 1941. на локалитетима Tрaндлeрoвa дjeтeлинa и Kишoв jaрaк усташе су извршиле стравичан злочин. На Tрaндлeрoвоj дjeтeлини je убиjeнo 26 oсoбa, а у Кишовом jарку живoт су скoнчaлe 33 нeвинe жртвe.     Везане виjести: Видео: Грубишно поље – 28. IX 2012. – парастос и комеморациjа Обраћање предсjедника УГ Јадовно 1941. у Грубишном Пољу, 28. септембра 2012. Масовни злочин на Трандлеровоj дjетелини Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.  

strbac.jpg

НИЈЕ КРАЈ ПРАВНЕ БОРБЕ

27. септембар 2014.

БЕОГРАД, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Одлука америчког савезног суда у Чикагу да ниjе надлежан за случаj тужбе групе Срба из Хрватске против америчке воjне консултантске фирме “МПРИ”, коjа jе припремала и обучавала хрватске снаге за акциjу “Олуjа”, не значи краj правне борбе, коjа ће бити, ако треба, настављена и пред хрватским судовима, рекао jе Срни директор “Веритаса” Саво Штрбац. Он jе додао да, у сваком случаjу, адвокати Срба из Краjине, из Хрватске, коjи су заступали оваj случаj у САД могу да поднесу жалбу америчком Врховном суду на ову одлуку судиjе из Чикага и да траже додатна обjашњења, као и увид у читаву одлуку. “Наши адвокати имаjу право жалбе и вjеруjем

solun-vojske.jpg

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА ЗЕМАЉА ПОБЈЕДНИЦА

27. септембар 2014.

БАЊАЛУКА, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић присуствовао jе данас у Солуну обиљежавању 96 година од пробоjа Солунског фронта, у оквиру коjег су на гробљу Зеjтинлик положени виjенци на споменик погинулим борцима земаља побjедница Првог свjетског рата.   Српски народ jе у Првом свjетском рату изгубио 1.300.000 бораца и цивила, а виjенци су, осим на споменик српским борцима, положени и на споменик енглеским, француским, италиjанским и руским воjницима. “Важно jе да се сjећамо свих страдалих у ратовима на овим просторима из два разлога. Први разлог jе што су страдали били носиоци и власници слободе, а други – да не гриjешимо више и

mostar-la-or.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА МЈЕШТАНА ОРТИЈЕША И ЛАКШЕВИНЕ

27. септембар 2014.

Служењем парастоса у Лакшевинама и Ортиjешу код Мостара данас jе обиљежено 70 година од страдања мjештана ових мостарских насеља у Другом свjетском рату. Парастоси су служени код споменика страдалим мjештанима у насељу Лакшевине и на мjесном гробљу у Ортиjешу. Годишњица страдања становника Лакшевина и Ортиjеша обиљежена jе у организациjи Епархиjе захумско-херцеговачке и приморске, Српске православне црквене општине Благаj и Удружења за кориштење и одржавање гробља Ортиjеш. Мjештани Ортиjеша испричали су да су у сваком рату преживљавали голготу. У Првом свjетском рату побиjено jе пет њихових предака, а у Другом 31, док jе у Лакшевинама четрдесетих година прошлог виjека страдало 14 особа. Стариjи мjештани овога насеља посвjедочили су о злочину коjи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА