arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
lika-ustanak.jpg

Др Драго Његован: Српски устанак у Дрвару и Србу 27. јула 1941. године против геноцида Независне Државе Хрватске

26. јул 2019.

Увод Двадесетседмоjулски устанак у Дрвару 1941. године, поводом чиjе смо се седамдесте годишњице окупили на овом научном скупу, можемо посматрати у три гео-политичка контекста: 1) европском, 2) jугословенском и 3) контексту проглашења Независне Државе Хрватске и њеног геноцидног поступања према Србима.[1] Неби требало да има спора о томе да су ови контексти повезани. У склопу европског контекста, устанак у Дрвару се може посматрати као jедан у низу регионалних покрета отпора против сила Осовине, специjално мотивисан новом ситуациjом на европском ратишту, проистеклом из напада нацистичке Немачке на Совjетски Савез, коjи се схвата пре свега као немачко-руски рат. У склопу jугословенског контекста, устанак у Дрвару се посматра као jедан у низу устанака

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: Крвави јули у Петрињи, Глини, Топуском…

24. јул 2019.

Усташе су у Банском Грабовцу код Петриње 24, 25. и 26. jула 1941. године масакрирале 1.200 Срба. Поклане Србе усташе су затрпале заjедно са побиjеним псима, наводе у Удружењу “Јадовно”. У православноj цркву у Топуском у jулу 1941. године мучено jе и убиjено неколико мушкараца, жена и дjеце, међу коjима су били Милутин Кордић и његов малољетни син. Никола Кордић, коjи jе тада имао 78 година, ниjе могао ходати, па су га усташе довезле запрежним колима у цркву и убиле. Убиjен jе Душан Злокас /14/, а жене и дjевоjке су силоване. У селу Драготина код Глине у jулу 1941. усташе су поклале седам жена и jедно диjете и запалиле их.

Ilija_Zegarac.jpg

Овдје (не) почива Илија Жегарац

20. јул 2019.

Слабашна побуна пресуђених у Кордунашком процесу, jедва да jе чињеница политичке прошлости Срба и Хрвата, међутим аргументи коjе су користили у изражавању своjег незадовољства, крупан су траг интелектуалне хисториjе пречанских Срба. Пише: Жељко Кресоjевић Готово свако љето Слободан Жегарац дође у Воjнић, своjе родно мjесто. Обично преспава код Букава у комшилуку, сврати обавезно код мог оца, његовог друга. Сjете се дjетињства, несташлука, младости… Те његове ране године jедино jе лиjепо што га веже за варошицу и краj у коjем jе рођен. Корача лагано улицом коjа води према воjничком “крижу”. Боже, каквог ли апсурда. Улица данас носи име Андриjе Хебранга !? Заустави се на “крижу”, поздрави се, подивани са малоброjним познатима.

pravoslavlje_logo.gif

Прилог објављен 1991. године: Свети посао потомака

19. јул 2019.

Достоjна сахрана усташких жртава након пола века 1991. година, броj 573, страна 5> „Ко у jаму ниjе силазио и у њоjзи примио нафору, обгрлио сени своjе деце целивао брата без удова и познао маjку по осмеху, таj се ниjе из нишчих дигао ни поjмио нашу литургиjу“… Милан Комненић (Јаловница) Протекле jесени, пред педесету горишњицу од страдања у Независноj Држави Хрватскоj, српски народ jе почео да са херцеговачких jама скида бетонске оклопе, коjе jе почетком шездесетих година поставила титовска власт, у намери да прикриjе хрватске злочине. Тако су се после пет децениjа стекли услови за хришћанску и цивилизовану сахрану жртава коjе страдаше у неописивим мукама само зато што су били православни

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 07. јул 1941. Годишњица страдања Срба из Лике

7. јул 2019.

Православно гробље у селу Јањчићи, Плашки. Краjем маjа и 7. jула 1941. године усташе убиле 82 Срба и jедну жену Српкињу, Саву Јањчић. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.  Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска.   

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 15. јун. Годишњица страдања Срба ’42, ’44 и ’92

19. јун 2019.

На данашњи дан Срби су страдали у четири наврата. Укупан броj погинулих jе 65. Горње Примишље, Слуњ. Кућа Дане Чачића, усташе поклале и спалиле 2. jуна 1942. године 13 жена Српкиња с њиховом дjецом. Дулиба, Перушић. У кући Муњас Петра усташе поклале и спалиле 15. jуна 1944. године 21 Србина: 15 мушких и 6 женских. На локалитету Буна jе 15. jуна 1992. године погинуло 18 српских бораца и цивила. Тог 15. jуна 1992. године почео jе егзодус српског народа у Мостару и околини. За три дана те 1992. године на Буни нестало 28 Срба, од тог броjа jош шест воjника и три цивила воде се као нестали. Истог дана када jе страдало

ФОТО: 11. мај 2019. – Служен парастос страдалим Србима у логору Земун 1942- 1944.

3. јун 2019.

У организацији Удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке и Удружења Козарчана у Београду 11. маја 2019. на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом оранизовано је молитвено сабрање и комеморативни скуп у сјећање на Србе  Козаре, Поткозарја, Баније и Кордуна убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године. ПОГЛЕДАЈТЕ ГАЛЕРИЈУ ФОТОГРАФИЈА ФОТО: Никола Зајц Везане вијести: У логору Земун највише је убијено Срба Линта: Неопходно да скупштина усвоји декларацију о геноциду НДХ Молитвени скуп Србима Козаре и Поткозарја убијеним у логору Земун Одржан први парастос посвећен страдалим Србима Козаре и Поткозарја у логору Земун 1942- 1944 Гледали су Београд преко своје смрти – ЗЕМУНСКИ ЛОГОР ЗА СРБЕ Сандра

ognjena_marija_livanjska.jpg

Шушановићи

3. јун 2019.

Пошто се Цвиjо Паjчин одметнуо у планину почетком маjа 1941. године и заратио противу усташке власти, усташе су нерадо залазиле у Саjковић и друга српска села. И кад би кренули, биле су то поjачане jединице, углавном моторизоване и до зуба наоружане. Знали су добро како су задужили овог поносног и тврдоглавог Динарца, да он прескупо држи главу и да jе неће дати без замjене и крви до кољена. То што он један не зарезује усташку власт и није их толико бринуло колико чињеница да је он из дана у дан израстао међу српским живљем — и не само међу српским — у легенду и симбол непокора и слободарства. О овом

prebilovci-kosti.jpg

Илија Шакота, заборављени је српски херој

30. мај 2019.

Из jаме Бивоље брдо, у децембру 1990. године, извађене су кости великог броjа невино пострадалих Срба, коjи су у њу живи гурнути у току љета 1941. Уз кости су пронађени и дjелови одjеће и обуће као и лични предмети мученика, али и зарђали остаци jедне пушке са мунициjом. Пушка jе припадала усташи- jамару Мехи Делићу. Мехо jе са другим усташама, у Видовданскоj ноћи, под свjетлом батериjа и камионских фарова, у понор jаме дубок 40 метара, гурао своjе српске комшиjе. На реду су били Срби из села Козица код Стоца, њих око 120, на превару и часну комшиjску реч похватани, затворени и мучени у Дуванскоj станици у Домановићима. Нису сви очаjавали. У току

podmilacje.jpg

Глигорићи убијени од усташа

29. мај 2019.

Дjеда Љупка (41 година) су усташе одвеле од куће средином љета 1941. године. Кућа у коjоj jе његова жена уз помоћ наjстариjе кћерке Драгице (заручене за попа Вуjића) водила кафану, се налазила у мjесту Језеру, поред православне цркве посвећенe Cветом Великомученику Цару Лазару. У кући jе поред Љупкове чељади живjела и његова стара маjка Мара. Након одвођења, Љупко jе прво био затворен у жидовском храму (темплу) у Јаjцу. Одатле jе премjештен у православну цркву у Јаjцу гдjе jе са преко 160 Срба био затворен око 20 дана. У судском спису налазимо податке да jе Љупко „умро” 18.09.1941.г. у Подмилачjу. Као мjесто његове погибиjе Подмилачjе jе наведено и у изjави партизанског

nekadasnji-spomenik.jpg

Пуцали су им у потиљак

28. мај 2019.

Никада се са сигурношћу неће сазнати колико jе жртава пало у Прологу, без сумње наjкрвавиjем стратишту у ливањском краjу на коjему су усташе тог крвавог љета 1941. године, како се то по уобичаjеном шаблону говори, умориле на разне начине око пет стотина људи, искључиво зрелих мушкараца — углавном глава породица. И нису само из Ливна и села са руба Ливањског поља већ и из других краjева. Постоjе, рецимо, поуздани подаци да су довођени и убиjани и Срби из неких далматинских села као и из других, Ливну сусjедних општина. Онако како су Ливањцима говорили да их воде у Србиjу па их потаjно одводили и клали у шуми Копривници између Купреса и

lobaja-jednog-od-nesrecnika.jpg

Нијесмо жељели освету

27. мај 2019.

У помами националистичких страсти и вјерске затуцаности, у лудилу мржње према свему што је српско, у безумном бијесу који су усташе испољавале над недужним српским народом, било је сигурно тешко чак и најтрезвенијим и најразумнијим Хрватима одупријети се и супротставити, стати у одбрану дојучерашњих комшија и пријатеља. Ако би се судило по оној Његошевој „страх животу каља образ често”, онда би се заиста и могло донекле схватити и уважити оправдање да се часни Хрвати из страха нијесу у већем броју супротставили злочинима својих сународника и отвореније стали у одбрану Срба. Такво опредјељење, међутим, пада у воду пред чињеницом да је то изостало чак и онда када су чудовишној Павелићевој држави

sokoli-jasenovacki.jpg

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ

27. мај 2019.

Милутин Крњаjић рођен jе 1877. у Јасеновцу. Ступио jе у аустриjску воjску и после завршеног гимнастичког курса у Бечком Новом Месту 1902. произведен за воjног учитеља борења, гимнастике, игара и спортова. Крњаjић jе напустио аустриjску воjску и концем 1905. прешао у Београд. Постављен jе 1906. за наставника гимнастике у I београдскоj гимназиjи. Био jе члан „Испитне комисиjе за полагање учитељских испита из игара и спортова”. Сем у гимназиjи радио jе у Београдском Душану Силном као председник и учитељ Борачког одсека. Од Душана Силног на Великом jавном часу у Београду 14 маjа 1906. одликован jе Дипломом и Златном медаљом I реда. Отворио jе 1909. Приватну школу за борење, гимнастику и игре. Погинуо jе у

jasenovac-da-li-pamtimo.jpg

Јасеновац – Мислимо увек на то и говоримо увек о томе (2)

27. мај 2019.

Арчибалд Раjс jе поручивао Србима да не смеjу заборавити злочине коjи су им се догодили, наглашаваjући: “Мислимо увек на то и говоримо увек о томе”. Да ли би старатељство уљудило Хрвате? Када се попису jасеновачких жртава дода Живановићев податак да jе у Јасеновцу страдало и око 110.000 деце до четрнаест година, те да jе “Хрватска била и остала jедина држава на свету, коjа jе имала логоре за истребљење мале деце и jедино су у Хрватскоj, жртве претходно стравично мучене, па тек онда убиjане”, постаjе jасниjе због чега jе, како пише београдска Политика(29. август 2012), амерички председник Френклин Делано Рузвелт (1882-1945), имаjући на уму баш такву “уљудбу” усташке Независне Државе Хрватске, предлагао

jasenovac-da-li-pamtimo.jpg

Јасеновац – Мислимо увек на то и говоримо увек о томе (1)

25. мај 2019.

Арчибалд Раjс jе поручивао Србима да не смеjу заборавити злочине коjи су им се догодили, наглашаваjући: “Мислимо увек на то и говоримо увек о томе”. Тек што jе моj текстић Јасеновац – наjчувениjа хрватска “победа” у 20. веку обjављен на саjту Србел, као лични став, више моjих приjатеља благо ми jе замерило због тога што сам о хрватским злочинима у Јасеновцу од августа 1941. до краjа априла 1945. године писаопремало, скоро стидљиво, штуро,недовољно, а jедно непознато лице телефоном ме jе питало да ли jе позивање на свега троjицу аутора довољна потврда за све оно што се прича о jасеновачким жртвама. Следећи редови, не само због тога што се неће бавити “технологиjом” хрватских злочина, не

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА