Душан Басташић, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна» Архива за Душан Басташић» Страна 7

Осамдесет и једна година од усташких злочина у Рашкој гори и Раштанима

29. децембар 2025.

На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звјерски начин убиле 117 српских цивила, међу којима је био и велики број дјеце. Прије осам деценија, око 5.00 часова ујутро Хрвати из Деветог усташког здруга, који су били углавном из околних мјеста, на сопствени празник мира и љубави, похрлили су да сатру српско православно становништво – од дјеце у колијевци до немоћних стараца У истраживањима потомака жртава из Рашке Горе, дошло се до прецизних података поименично за 74 жртве побијене 25. децембра 1944. године. Са жртвама из мјеста Раштани, на тај датум укупно је било 117 жртава. У осталим догађајима

Јадовничка трибина „Ко не научи, њему се понови“ у Новом Саду

29. децембар 2025.

У организацији „Православног удружења Свети Сава“ из Новог Сада и удружења „Јадовно 1941“ из Бања Луке, у Новом Саду је 26. децембра одржана трибина „Ко не научи, њему се понови“ на којој је говорио Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941“ из Бање Луке . Пише: Ђурђица Драгаш Тема трибине било је неговање култура сећања, а главна порука да страдање које је српски народ доживео у Независној Држави Хрватској мора да буде део колективног памћења. То се, како је оцењено, може постићи само заједничким деловањем свих сегмената друштва. Посебно место у том „ланцу“ заузимају Српска православна црква, научне институције које се баве историографијом и музејском делатношћу као и образовни систем кроз

Немања Зивлак: Попадија

25. децембар 2025.

Дара, стамена и поносита Личанка, није имала страха ни пред вуком, нити пред хајдуком. ЕНГЛИСХ Почетком Другог свјетског рата доњолапачки парох био је јереј Никола Ј. Богуновић. Рођен је 03. јануара 1908. године у Зрмањи код Грачаца. Скроман, миран, тих и богоугодан свештеник који је живио са попадијом Даром и синчићима Павлом (Пајом) и Ђорђем (Ђокицом). Рат као и сваки доноси велико зло јер је сам по себи једно велико зло. Почетком маја 1941. године, сушто зло ће закуцати на врата оца Николе, зло у црним униформама. Већ након мјесец дана њега ће одвести прво у Госпић а потом на Велебит гдје је бачен у неку од велебитских јама са

Саша Лончина: Дјеца мученици нису само бројеви, они су заступници наши пред Господом

25. децембар 2025.

Ово је слово о народу којег је преостало у траговима, али који ће вјечно остати до последњег да свједочи. Кад се стишају удари, моја култура је још снажнија. Мој модус операнди постане животни изричај, ако је тако језички уредније. Овим културно уздижем себе и претке своје и потомке своје, ако ми их дарује Господ. И овим одајем вјечни помен и вјечно сјећање на Њих којих сам недостојан! И не, на овом мјесту није сахрањено “само” стотину дјеце. На овом мјесту сахрањен је читав један народ по бројности. Они који умањују или лицитирају бројевима злонамјерни су, ма из којег круга долазе, а има их и у круговима од којих би прије

Академик Василије Крестић иизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице &qуот;Добрица Ерић&qуот; из Београда.

Крестић: Демографија рекла да у Европи нема народа који је пострадао као Срби

24. децембар 2025.

Академик Српске академије наука и уметности Василије Крестић изјавио је да је број од 700.000 убијених у концентрационом логору Јасеновац онај испод кога српска историографија, надлежне институције и државе не смију ићи, јер је свако друго тумачење срамотно трговање жртвама. Крестић је упозорио да се жртвама не смије лицитирати, те и истакао да увијек стоји иза цифара које су оставили непријатељи – њемачки генерали јер, како каже, „нису имали разлога да обмањују било кога“. – У њиховим извјештајима се налазе те огромне цифре. Према томе, сматрам да без испитивања и ископавања које би требало обавити, морамо прихватити у начелу тај број – рекао је он. Крестић каже да не разумије

СТАРО САЈМИШТЕ: ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ ЛОГОРАШКЕ НАЦИЈЕ ( ПРИРЕДИО ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ )

23. децембар 2025.

СУРА ГРОБНИЦА: УСПОМЕНЕ ДРАГОМИРА СТЕВАНОВИЋА Др Драгомир Стевановић био је лекар, предратни члан Демократске странке и кандидат за посланика на последњим скупштинским изборима у Краљевини Југославији. За време Другог светског рата стао је на страну Југословенске војске под командом ђенерала Михаиловића. Ухапсили су га Немци током 1942. године и остатак рата провео је по разним нацистичким затворима и логорима. Најдуже је био на Сајмишту. По Стевановићу, Мађарски павиљон, у коме су вршене егзекуције, личио је на катакомбу:“Због тога је Гестапо одлучио да га употреби за кланицу политичких криваца, ту је доводио људе и убијао. У самом павиљону је лежао и алат који се састојао од обичне мотке и камена до

Освећен крст на месту страдања жртава Погрома у Бачкој

23. децембар 2025.

У понедељак, 22. децембра 2025. године, на обали Дунава код Гардиноваца, освећен је крст на месту где су, на Божић 1942. године, мученички пострадали житељи Вилова, Гардиноваца и Лока. Чином освећења крста началствовао је протојереј-ставрофор Бранко Ћурчин, уз саслужење протојереја-ставрофора Радивоја Панића, пароха при Храму Светога Саве у Београду, протојереја-ставрофора Владана Симића, секретара Епархије бачке, протојереја-ставрофора Ивана Вачика, пароха у Гардиновцима, протонамесника Пере Анђелића, архијерејског намесника жабаљског, и презвитера Јована Вачика, пароха у Товаришеву. После чина освећења, прота Бранко се обратио присутнима и тим поводом изразио благодарност Господу што је на месту страдања светих мученика бачких освећен часни крст. „Данас смо се сабрали на овом светом месту да се сетимо

Покољ српске дјеце и жена у селима код Стоца у децембру 1943. године

23. децембар 2025.

Село Битуња горња, налази се 6 км источно од Стоца. Село је тешко пострадало 22. децембра 1943, од хрватских и муслиманских усташа у њемачким униформама. Злочинци су 22. децембра 1943. упали у Битуњу и прикупили сво српско становништво, које су затекли у селу. Њих 17, искључиво дјеце и жена затворили су у једну од српских кућа и запуцали у њих. Потом су кућу запалили. Од метака и ватре страдало је њих 16, а преживјела је петогодишња дјевојчица Нада Перишић. Истог дана једна жена од Перишића је извршила самоубиство дављењем у чатрњи да не би пала злочинцима у руке. Из овог села, знају се имена 18 жртава геноцида НДХ. Све су

Бојан Вегара: РЕЦИ ЋАЋИ ДА ТРАЖИ КАМИОН

22. децембар 2025.

ДЕСИЛО СЕ 21. ДЕЦЕМБРА 1995. ГОДИНЕ Ујутру, кад сам устао да идем у школу, мама ми рече. -Кад дођеш данас из школе иди код бабе и ђеда, види како су и донеси јаја и млијека! Климно сам јој главом и отишао у школу. У школи сам био до великог одмора и вратио се кући, чим је мами прошла пауза за доручак, да ме не би затекла кући. Од краја новембра у школу идем само да старцима замажем очи. Селимо и никако ми не паше тишина на часу. Донесе ми неке црне мисли о поновном избјеглиштву. А таква бједа ме онерасположи. Знам како је то и никако не желим поново да

Сјећање на Горана Милошевића – херојство које вријеме није избрисало

22. децембар 2025.

Припаднику Војске Републике Српске Горану Милошевићу, који је погинуо 1994.године, у Јагодини је прошлог викенда одржан помен, коме су присуствовали његови ратни другови из Републике Српске и чланови јагодинског удружења ,,Ослободиоци“. Горан Милошевић из Јагодине, припадник Јуришног батаљона Треће сарајевске бригаде, погинуо је 7. априла 1994. године у рејону Златна Глава, на правцу Рогатица–Горажде. Указом тадашњег предсједника Републике Српске Радована Караџића, Милошевић је 28. јуна постхумно одликован Сребрном медаљом за храброст. Захваљујући вишегодишњем ангажману и напорима припадника Удружења Треће сарајевске бригаде, породица погинулог борца је пронађена, а одликовање им је уручено 21. децембра. Истог дана, на градском гробљу у Јагодини служен је парастос и одржан помен Горану Милошевићу, у организацији

Командант Црне Легије, пуковник Јуре Францетић у Старом Броду, на обали Дрине 1942.

Александар Стевановић: Секира за зликовца Францетића

22. децембар 2025.

Петар Трбојевић је из старог карабина пуцао на Францетића и погодио га у оквир аутомата. Онда је са секиром у рукама на Францетића полетео Миле Трбојевић. Ове године се пуно говорило о Благоју Јововићу који је коначно почео да добија место које заслужује у српској историји. Ту ипак није крај приче о српским осветницима. Један од водећих Павелићевих злочинаца и главни његов миљеник био је Јурај Францетић, звани Јуре и Јука. Францетић је био командант по злу чувене Црне легије која је углавном била састављена од муслимана из Источне Босне. Под Францетићевом командом, припадници Црне легије извршили су безбројне монструозне злочине над српским народом, нарочито у Источној Босни. Хрвати су

Јово Бајић: КУПРЕШКИ СРБИ 1993. ГОДИНЕ ДОЖИВЕЛИ ЈОШ ЈЕДНУ ПРЕВАРУ, ЈОШ ЈЕДАН БОЛ (ВИДЕО)

22. децембар 2025.

ФИЛМ МИЛОРАДА БАЈИЋА, СНИМЉЕН У КУПРЕСУ 14. НОВЕМБРА РАТНЕ 1993. ГОДИНЕ ПОСЛЕ РАЗМЕНЕ ТЕЛА ХРВАТСКИХ ВОЈНИКА И УБИЈЕНИХ СРБА Утврђено је да је хрватска власт тадашње Херцег-Босне, уместо тела убијених купрешких Срба, у девет врећа послала делове костура људи који су умрли знатно пре 1992. године. Један костур распоређен у четири вреће. Четрдесетоминутни документарни филм Милорада Бајића, снимљен у Купресу 14. новембра 1993. године, на најбољи начин одсликава суштину верског рата који се од 1992. до 1995. године водио у Босни и Херцеговини, па и на Купрешкој висоравни. Он, пре свега, говори о моралу зараћених страна које су учествовале у том сукобу и страдању и трагедији купрешких Срба. Тога дана

Ђурђица Драгаш: КА МЕЋАВИ

22. децембар 2025.

Родила ме бела тама,донела ме снежна ноћ.Студеним ме млеком мећава подојила,међ’ боровима колевку свила. Расла сам к’о жито младо,зелено,усталасало,росом окупано. Стасала к’о класје зрело,једро,јако,сунцем окаљено. Посекла ме рука мрачна.Над понором душу пустих.Нека лети,млада,снажна.Нек’ се врати кући нашој,затвореној,угашеној. Нек’ отвори прозор к шуми,нека пусти јато птица.Нек’ полети ка мећави,бела,снежна,јамом небу обећана! Од истог аутора: КОЛУМНИСТИ – ПРИЈАТЕЉИ: Ђурђица Драгаш

Оливера Шекуларац: Преклали сте ми Божић, бор, јелку, двориште, угасили ковачку ватру и кућно огњиште

21. децембар 2025.

Долазе Нове године, нове јелке и борови, далеко у равници крај Северног хладног мора. Долазе празници, а нема тог Божића у којем нису моји баба и деда. О тим њиховим Божићима знам из бабиних прича које не бледе. И не, ово није тугованка, нит бег, нит сећања, нит неко заборављено сукно на дну шкриње изгорело док оделом постало није. У мојим Божићима су увек Смиљана и Никола и њихова деца за празничном вечером, заједнички изговереним Оченашем и бадњаком из њихове шуме, освештаним у цркви Покрова Пресвете Богородице у коју је деда редовно ходио. Али тог Божића ’44. године рекао им је за том истом трпезом, на којој је увек била

Зорка Попов: Пркос на Кордуну

21. децембар 2025.

Наше душе, ма где били, тог дана освануће тужне, сузне и затворене, баш као што је осванула и недеља 21. децембра 1941. године у нашем Пркосу. Село Пркос, северни део Кордуна, десна обала реке Купе – недеља, 21. децембар 1941. Мало село, „непознато” на географској карти, али је стварно, и стално, неизбрисиво из историјских карата и карата наших душа већ 80 година. Обгрљено маглом, снегом и затвореним небом, као да је и природа слутила погром и умирање, тужна што не може да учини чудо, село Пркос је опкољено. Похапшено је 478 недужних становника, 477 Срба и једна Хрватица – јер је била удата за Србина. Више од половине, 244, била