Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 192

ГРАДОНАЧЕЛНИЦА СУПЕТРА УСКРАТИЛА ДОНАЦИЈУ ЗБОГ НАПАДА НА СРБЕ

10. јун 2019.

Градоначелница града Супетра на острву Брачу, Ивана Марковић оштро је осудила напад на националној основи у овом граду у којем су страдала четири младића и једна дјевојка српске националности и одлучила да ускрати донацију „Tорцида купу“. „Сваки чин насиља, икада, игдје и према било коме је неприхватљив, а поготово да се овако нешто деси јер неко припада другој националности или прича другим језиком. Супетар је одувијек био и биће толерантан и отворен за све који желе доћи и посјетити наш град, радити и живјети. Оно што ме тјеши је да нико од нападача није био из Супетра“, наводи се у саопштењу Марковићеве. С обзиром на то да су нападачи били

Милан Ружић: Филипу Давиду, одговор

10. јун 2019.

Писац, барем га тако ословљавају, Филип Давид, изјавио је да Косово није Србија, нити ће икада бити и како ово сви у Србији знају, али је тако нешто тешко рећи. Међутим, не видим да је њему било тешко да изјави нешто овако скандалозно, пре свега нетачно, а после свега злонамерно и идиотско. Извор: Н1 Наравно, знајући природу таквих псеудоуметника, ово не може бити ништа друго до препорука за неке нове изворе финансирања или наметање себе као фаворита неком другом жирију за неке нове књижевне награде. Нашао је за сходно да спомене и како Србија сада пропушта прилику за историјски договор са Албанцима. Али Филип Давид заборавља да се са окупаторима,

Злочини над Србима Ливањског поља, 28. јула – 3. августа 1941.

10. јун 2019.

Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени. Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у ливањској болници. Истог дана у

Пише нам Радусин Томо, пензионер из Новог Сада

10. јун 2019.

„Благо гробу, и у тами што се сјаји, гдје кандило припаљују нараштаји.“ Све честитке за рад Удружења и његовог предсједника. Гледао сам инсерт вашег ходочашћа 30. јуна ове године, и по први пут (тако мислим), одласка групне посјете, уласка у цркву и полагања часног крста код масовне гробнице. У Меморијалном центру „Николе Тесле“ био сам са фамилијом два пута. Сметала ме је ограда, између цркве и њених покојних вјерника. Ипак је то првенствено огњиште Милутина Тесле, од којег је одпао Никола. Због тога, било ми је још драже, када сам видио све вас тамо. Да неко, бар колико толико, исправи отужну слику о комплексу, а да не кажем, о накарадном

Обележена годишњица страдања народа и свештенства из Црне Горе и Боке 1945. у Камничкој Бистрици код Љубљане

9. јун 2019.

Верни народ из Камника и Љубљане и свештенство из Љубљане, Постојне и Новог места обележили су у суботу, 8. јуна 2019, 74. годишњицу страдања народа и свештенства из Црне Горе и Боке у Камничкој Бистрици, близу градића Камник, у непосредној близини Љубљане. У гробницама на том подручју лежи најмање 3.500, по неким оценама до 6.000 људи из Црне Горе и Боке – бораца Југословенске војске у отаџбини, жене, деце и стараца, које су Титови џелати из црногорских партизанских јединица без суда убили после завршетка Другог светског рата, маја и јуна 1945. На месту највеће гробнице у Камничкој Бистрици је 2015, после дугогодишњег залагања Удружења „Открићемо истину – Душан Никлановић“ из

Одржан 10. јубиларни Сабор Билогораца у Београду

9. јун 2019.

У организацији Завичајног удружења Билогора Београд у недјељу, 2. јуна у Белом Потоку одржан је Сабор Билогораца. Био је то десети по реду, јубиларни скуп бивших житеља Западне Славоније, чији је родни крај смјештен у троуглу који чине градови Вировитица, Бјеловар и Дарувар. Први овакав скуп одржан је у Смедеревској Паланци, 10. јула 2010. Ранко Раделић нам је рекао да идеја о потреби да се бар једном годишње окупе сународници и обнове сјећања на отети завичај, настала је још 2008, када се у Гроцкој 15. марта састала група од 13 иницијатора за оснивање Завичајног удружења Билогора. – Покренули смо широку активност на евидентирању културне баштине Билогораца, истраживању њихове историје, етнологије

Зaштo сaм глaсaлa прoтив зaкључкa o пoдизaњу спoмeникa жртвaмa Хoлoкaустa

8. јун 2019.

Tрeбa ли мe, и мoje кoлeгe из Лиjeвoгa блoкa кojи смo jeдини глaсaли прoтив у зaгрeбaчкoj Скупштини, бити срaм зaтo штo сaм у пoсвeту спoмeникa хтjeлa уписaти жртвe Хoлoкaустa рeжимa НДХ? Пише: Рада Борић Oвaj тjeдaн су зaступници у Грaдскoj скупштини грaдa Зaгрeбa изглaсaли зaкључaк, тj. дoниjeли oдлуку o ‘пoдизaњу спoмeникa жртвaмa Хoлoкaустa’. ‘Грaд Зaгрeб ћe пoдићи Спoмeник жртвaмa Хoлoкaустa (у дaљњeм тeксту: Спoмeник), прeмa идejнoм урбaнистичкo-aрхитeктoнскoм-oбликoвнoм рjeшeњу Урeђeњa jaвнe пoвршинe и oбликoвaњa спoмeн oбиљeжja жртвaмa Хoлoкaустa у Брaнимирoвoj улици у Зaгрeбу, aутoрa aкaдeмскoг кипaрa Дaлибoрa Стoшићa и дипл.инг.aрх. Kрeшимирa Рoгинe, кao првoнaгрaђeнoм рaду нa jaвнoм oпћeм нaтjeчajу.’ Грaд Зaгрeб je зajeднo с Удружeњeм хрвaтских aрхитeкaтa (УХA) joш пoлoвицoм 2017. прoвeo ‘Нaтjeчaj

Израелски студенти ће учити о Јасеновцу

7. јун 2019.

На Филолошки факултет у Београду биће уведене студије хебрејског језика и културе Од 1. октобра ове године млади у Србији моћи ће да студирају хебрејски језик и културу на Филолошком факултету у Београду. Хебрејски језик предаваће професор Гидеон Грајф, историчар и истраживач Холокауста из Израела, који је постао и редовни професор Универзитета у Београду. Истовремено, проф. Грајф ће на ОНО колеџу у Израелу, у оквиру свог предмета о Холокаусту, почети да предаје културу сећања о Јасеновцу по својој књизи „Јасеновац – Аушвиц Балкана”. Део наставе посветиће и мултикултуралном предмету „Српски Јевреји и Србија као колевка модерног ционизма”, с посебним освртом на српске Јевреје – рабина Алкалаја, Теодора Херцла, Давида Албалу,

У Долима одржан помен пивским мученицима: Нацисти убијали и дјецу у колијевкама

7. јун 2019.

Међу многим мученицима се највише говори о двије дјевојке, Јаглики Аџић и Софији Кандић. Са њима помињемо и двогодишњег дјечака Благоја Власовића који је бачен низ стијене кањона ријеке Пиве и остао у крошњи бора Помен Пивским мученицима Јутрос се проломило црквено звоно кроз Пивске Долове, мјесто гдје и данас страдална Пива своју рану само молитвом вида. У само једном дану – 7. јуна 1943. године на данашњи празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у походу припадника злогласне „Принц Еуген“ дивизије, потпомогнутих усташама-муслиманима из гатачког среза и околине Пиве у Долима су убијена 522 житеља овог села, махом нејачи, стараца и жена, међу којима је било и 109 дјеце

Подићи споменик убијеној дјеци Козаре

4. јун 2019.

Удружење логораша Другог свјетског рата из Бањалуке залаже се да на подручју Козаре буде подигнуто централно спомен-обиљежје у знак сјећања на 11.700 убијене српске дјеце са Козаре у Другом свјетском рату, изјавила је предсједник овог Удружења Добрила Кукољ. Добрила Кукољ (Фото:focus.ba) – Удружење апелује да власти Републике Српске и ресорно министарство покрену иницијативу да на платоу Козаре буде подигнут централни споменик убијеној дјеци са Козаре – рекла је Кукољева Срни. Она је поручила да се више никоме никада у свијету не смију поновити зло и стравични злочини које су усташе починиле за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ у Другом свјетском рату над Србима, Јеврејима и Ромима. – Не смије се

ЊЕМАЧКИ НАЦИСТИ И УСТАШЕ ДОГОВОРИЛИ ПРОГОН СРБА 4. ЈУНА 1941.

4. јун 2019.

Након договора њемачких и хрватских нациста /усташа/, почео је прогон Срба из Славоније, из бјеловарског краја, Мославине, Загреба, Подравине и са Баније… Приредио: Ненад ТАДИЋ Нацистичка Њемачка и власти усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/, на састанку у Загребу 4. јуна 1941. године, договориле су исељавање /односно протјеривање/ у Србију око 200.000 Срба. Протјеривање српског становништва са подручја данашње Хрватске /без БиХ, која је такође била дио НДХ/ био је један од сегмената коначног рјешења „српског питања“, а друга два начина биле су ликвидације људи и масовна покрштавања. Према демографским књигама и налазима историчара Владимира Жерјавића, Срби су у НДХ чинили мало више од четвртине становништва – према службеним подацима из

Логор Слана – Паг 1941.- Пакао у каменој пустињи (6) – ПОТРЕСНО СВЈЕДОЧЕЊЕ ОЧЕВИДАЦА

4. јун 2019.

У почетку, у два дијела логора било око 800 Жидова, Срба, Хрвата. У Метајни у двије, три куће било смјештено 150 до 200 жена У логору ногометно игралиште за око 120 усташа Kонцентрациони логор Слана дијелио се на два дијела – сјеверни и јужни. Између једног и другог дијела налазила се мала узвисина што је на врху била испланирана и која је усташкој посади служила као ногометно игралиште. На положајима који доминирају сјеверним и јужним дијелом логора, биле су постављене стражаре и пушкарнице – ђеломично импровизиране из камена као сухозиди. Kршевита котлина у којој се налазио сјеверни дио логора има површину од око 200×150 метара, док је јужни дио

Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме!

27. мај 2019.

Владо Булут, коме су у јаму бачени жена, две кћери и четири сина, кришом је и раније долазио на јаму. У камеру Здравка Шотре, који је тада снимао документарни филм о страдању херцеговачких Срба, Владо Булут је говорио: Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме! То ми се вазда причињавало. Како су џакови костију извађених са дна јаме ишле од руку до руку Пребиловчана, Влади Булуту се кроз сузе отело: Ево рођаче, прими, ево, ђеца наша. Ђеца наша! Педесет година у јами. Ова реченица Шотру је инспирисала за назив филма „Ево наше деце”. Трифку Екмечићу препукло је срце у грудима док је на јами чекао

Jadovno in Brooklyn

26. мај 2019.

Пошто сам се по ко зна који пут увјерио да васколико српство примјећује и поштује своје, тек када га уважавају туђини, свој говор у Њујорку нећу ни преводити. I am here to greet you as a representative of the “Jadovno 1941.” organization from Banja Luka, Republic of Srpska. For over a decade, we have been fighting to remember and preserve knowledge of the first extermination camp of the Independent State of Croatia during WW2. What we are doing here today is a new and significant step to forward this goal, and I am very pleased and proud to be here with you. No one spoke about this particular death camp

Василије Ђ. Крестић: О суштинским питањима српског духовног јединства

23. мај 2019.

Да бисмо могли да дефинишемо шта чини српски културни простор и на које области се он протеже морали бисмо да имамо бар приближно јединствена национална мерила и усаглашеније вредносне критерје. Међутим, за разлику од развијених и напреднијих западноевропских народа, због многих историјских, друштвено-политичких и економских разлога ми немамо јединствена национална мерила, наши вредносни критрији у темељима су поремећени и далеко су од сваке усаглашености. Ми смо до трагичних размера духовно разбијени, национално-политички и идеолошки нејединствени и поцепани. Једним делом смо Срби, другим Југословени, трећим Црногорци, четвртим Војвођани. Потом смо четници и партизани, комунисти и антикомунисти, републиканци и монархисти, аутономаши и антиаутономаши, интернационалисти и космополити, глобалисти и антиглобалисти, евроатлантисти и евроскептици,