arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Милош Ковић: Митрополит Амфилохије, човјек предања

12. новембар 2020.

Живот и жртва за ближње у име вечних вредности и Царства Небеског, обнова отачке вере и светосавско-лазаревског предања – то су завештања митрополита Амфилохија. Митрополит Амфилохије (Фото: Митрополија црногорско-приморска) У историји српске културе митрополит Амфилохије (1938-2020) заузима сасвим особено место. Готово пола века био је једна од најистакнутијих личности нашег јавног живота. У тако дугом времену сведочио је постојање и снагу једног древног, занемареног предања. Загонетка српске историје, коју је митрополит Амфилохије целог живота одгонетао, постављена је у 18. веку. Тада се српска култура, укорењена у свом балканском, православном наслеђу, нашла под одсудним утицајем римокатоличко-протестантског, потом и просветитељског, секуларног Запада. Крајем 19. и у првој половини 20. века, српске елите

Немања Девић: Расколом цркве у Америци угушена је моћ српске политичке емиграције

12. новембар 2020.

У оквиру циклуса предавања Српска дијаспора у Европи и свијету послије 1945. године предавање је одржао историчар др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју. Његова тема била је Српска емиграција у Сјеверној Америци у периоду од 1950. до 1980. године. Девић је подсјетио да су националне снаге у прољеће 1945. године доживјеле пораз у грађанском рату у Србији и Југославији. СПАС ПРОНАШЛИ У АМEРИЧКОЈ БАЗИ У ИТАЛИЈИ – Остаци поражених снага нашли су се на сјеверозападу земље у мају 1945. године. Они који нису имали среће од стране савезника су предати Титу у заробљеништво, што је окончано њиховом ликвидацијом. Ипак, један дио је успио да се пребаци код

Поносна сам што припадам овом победничком народу

11. новембар 2020.

Данас обележавамо Дан примирја у Првом светском рату. Дан када је Немачка 1918. потписала капитулацију, у Србији се поново слави од 2012. године. Аутор: Ђурђица Драгаш Сада је и званично државни празник док се у Краљевини Југославији само обележавао као дан кад је склопљено примирје и тиме отворен пут коначном крају рата и потписивању Версајског мира крајем јуна 1919.године. Неки историчари сматрају да, у држави која је ујединила победнике и оне који су били с друге стране, није било пожељно славити победнички пут српске војске па тако ни овај дан. После Другог светског рата, Дан примирја избрисан је из календара важних догађаја и празника. Величале су се неке друге победе,

Планирали да отрују 6 милиона Немаца: Јеврејски тајни „осветници“ били права ноћна мора за нацисте!

11. новембар 2020.

Након Другог светског рата хиљадама нацистичких лидера је било дозвољено да слободно одшетају. За преживеле Јевреје ово игнорисање једноставно није могло да прође. (Фото: Снимак екрана/Youtube/American Heroes Channel) Након Другог светског рата хиљадама нацистичких лидера је било дозвољено да слободно одшетају. За преживеле Јевреје који су годинама гледали истребљење свог народа, ово игнорисање једноставно није могло да прође. Уместо да осуде оставе правном систему, група осветника решила је да ствари узме у своје руке. Како се Други светски рат ближио крају, десетине хиљада преживелих је ослобођено из логора смрти који су постојали широм Хитлерове нацистичке државе. Ипак, ни највећи песимисти нису могли да предвиде сву величину ужаса која је откривена

Бојанић: Дан примирја, Дан победе или Дан капитулације Аустро-угарске монархије и Немачке царевине

11. новембар 2020.

Не могу а да се не сетим срамног чина који се десио пре две године на стогодишњицу од примирја у Великом рату, у ствари, тачније и прецизније капитулације Аустро-угарске монархије и Немачке царевине!!! Тако морам да почнем ово моје излагање. Прво да се присетимо шта се то десило пре две године… Прође и тај јубилеј стогодишњице 2018. али, тај сраман чин мора да се забележи и не сме да се заборави… када је Косово* било међу земљама победницама у Првом светском рату… е, стварно велика срамота за ту и такву Европу. Али то и није много чудно, баш ти исти наши савезници Французи и Енглези су захтевали да им се

Умро Душан Кривокућа – свједок стравичног злочина на Кордуну на православни Божић 1942. године

11. новембар 2020.

Заувијек нас је напустио Душан Кривокућа (92 године) који је био свједок стравичног злочина на Кордуну на српски Божић 1942. године. Усташе су на Бадњак и Божић, 6. и 7. јануара 1942. поклали и убили на друге начине 217 дjеце, жена и стараца – Срба и Рома из Скакавца, Поповић Брда, Липја, Kлипиног Брда, Мањеровића, Тушиловића, Доње и Горње Требиње, Слуњских Мораваца и Удбиње. Људи су похватани и одведени у храстовим шумама покупске долине. Тамо су њихова тијела бачена у већ припремљене и ископане четири јаме. Душан Кривокућа је као 13-годишњи дјечак, сакривен на удаљености 300 метара, видио злочин. Међу страдалима су била 134 Србина, 70 Рома и један Рус,

Милош Ковић: Протеривање неподобних са Филозофског факултета

10. новембар 2020.

У кратком чланку под насловом „Историчари против историчара“, објављеном у Данасу 4. 11. 2020, изнесено је много неистина. Ту је тачно готово само то да су судске тужбе „за повреду угледа и части“ против мене (нисам доцент него ванредни професор) поднели Дубравка Стојановић, Радош Љушић, Никола Самарџић и Влада Станковић. Није, међутим, истина да они од мене траже по 450.000 динара, затим некаквих 1.000.000 динара, као и плаћање судских трошкова. Њих четворо траже по 1.000.000 динара, што укупно износи 4.000.000, и исплату трошкова суда. Разлика, очигледно, није безначајна. Поднели су чак осам тужби против мене, свако по једну кривичну и једну парничну. Када се томе дода да су текстови осам

Сјећање на страдање: Музеј РС учествовао у конференцији поводом изложбе о Јасеновцу у Москви

10. новембар 2020.

Музеј Републике Српске учествовао је на конференцији за новинаре уочи отварања мултимедијалне изложбе „Јасеновац – највећи усташки логор смрти“ у Московском Кремљу у Измајлову 13. новембра. Аутор изложбе је виши кустос историчар Миленко Ђорђевић. Изложба ће бити представљена у оквиру Међународног пројекта „Трагедија. Превазилажење. Подвиг. 1418 корака до Побједе“ у Измајловском Кремљу у Москви. Конференција је одржана онлајн, у организацији новинске агенције ТАСС. Учесници на конференцији из Музеја Републике Српске били су Миладин Савић, директор Музеја Републике Српске, Миленко Ђорђевић и виши кустос историчар Музеја Републике Српске. Испред руског центра „Руски Мир“ учествовала је  Натаља Милаковић, директор. На конференцији су учествовали и Могилевски Константин Иљич – предсједник Управног Одбора Руског историјског друштва, члан

Зашто баш сад први роман о Јасеновцу – злочину који је неупоредив /видео/

9. новембар 2020.

Недавно објављени роман „Остаци света“ Игора Маројевића први је „српски роману о Јасеновцу као доминантној теми“, у коме „аутор приповеда о трагичној судбини човека од Шпанског грађанског рата до НАТО бомбардовања Југославије“. Осим о Јасеновцу, у „Остацима света“ Маројевић приповеда и о злочинима обе стране у Шпанском грађанском рату, затим о Блајбургу, Сребреници, а све то се дешава за време НАТО агресије на Југославију. Готово сва поменута непочинства су приказана из угла и жртви, и џелата. Јасеновац: Место где се смрт навали на плећа Јасеновац је другачији од свих стратишта у роману, јер тамо није било прилике за конфликт, каже Маројевић за „Орбиту културе“ и додаје да је у Јасеновцу

Представљање књиге: ПЕЛАГОНИЈСКИ ВИТЕЗ Миливој Војче Трбић, четнички командант

8. новембар 2020.

Већина је чула за Војчетовог оца славног војводу Василија Трбића, али не и за Војчета јунака. Овoм књигoм Миливој Војче Трбић излази из тмине и помрачине. Ево шта каже аутор књиге Бранко Димески: ,,Намера да објавим ову књигу јесте нада да она може отворити нови свет својим читаоцима. Да у заједничком подухвату сачувамо једну велику истину и сећење на Четнички покрет у јужној Србији (делу данашње Македоније  и њихове подвиге за време Другог светског рата. Скрећући пажњу на ову узбудљиву тему,  настојао сам да је сведем у један свеобухватан поглед на моћну, иако временом рашчлањену, прошлост и истину о деловању четничког покрета у Јужној Србији, Македонији. Кумулативни карактер историјских доказа

Промоција књиге „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ проф. др Гидеона Грајфа

7. новембар 2020.

Српска заједница Перта је под окриљем Савета српских заједница Западне Аустралије, а посебно огромним залагањем Наташе и Ненада Млађеновића, те чланова одбора Косте Мијатовића, Илије Илића и Нене Самац, у среду, 28. октобра 2020. године имала посебну привилегију да присуствује  промоцији монументалне монографије, обимно документованог и богато илустрованог дела „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“  израелског историчара и истраживача Института за холокауст проф. др Гидеона Грајфа. Након помена ове књиге у августу месецу и најаве о широј презентацији, књига је представљена у Државној библиотеци Западне Аустралије најширем аудиторијуму – свим заинтересованим заједницама и грађанима Перта. Промоцији су присуствовали представници српских заједница, православних црквених општина, јеврејске заједнице – представник Јеврејског института

Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије © Sputnik/ Владимир Федоренко

Милош Ковић: Митрополит Амфилохије посејао семе слободе у свим српским земљама

1. новембар 2020.

„Велика је бол и туга данас али утјеха је да знамо да одлази неко ко је дао пуну мјеру доброте и пожртвованости за све нас казао“- је историчар проф. др Милош Ковић који је дошао да испрати блаженопочившег Митрополита Амфилохија у наручје Господње. Бићемо поносни. Моћи ћемо нашим потомцима да кажемо: ”Разговарао сам са њим. Изгледао је тако и тако… његове очи су биле такве…његове руке… његов глас је звучао тако. Он је присутан у нашем јавном животу скоро пола вијека а тек ће вријеме показати његову величину“ – каже проф. др Милош Ковић. „Радујем се што сам га лично познавао и много научио од њега и што могу својим

САЊА ДРАГИЋЕВИЋ БАБИЋ: Знате ли ви гдје су Пребиловци

1. новембар 2020.

Не делим невине жртве по националности, али имам право да ове отргнем од заборава. Чувам од корова. Да не зарасте. Знате ли ви где су Пребиловци? Тачније, знате ли судбину породица, које је њихова националност, избрисала са кућних адреса? Затворила им капије. Зарасла путеве до сведочанства, да су икада постојали. Данас, док стојим у том селу, и гледам куће са крововима и без њих, све спаљене у рату, неке обновљење после њега, питам вас знате ли где су? Шести август, доделио је том селу у Херцеговини, судбину, какву је доживело, у Другом светском рату, још једино село Лидице у Чешкој. На тај датум, потпуно су уништене 52 фамилије. Угашено је

Дејан Микавица: Беспризорно историописање неодговорних појединаца у кругу око Музеја жртава геноцида у Београду

31. октобар 2020.

Геноцидна политика хрватске државе и погром Срба у Ендехазији добија у последње време најгору могућу интерпретацију у квази научном, злонамерном и беспризорном историописању несавесних и крајње неодговорних појединаца у кругу око Музеја геноцида у Београду, у сред Србије! Форензичка истраживања српских жртава извршена после Другог светског рата и резултати до којих су дошли истраживачи окупљени у комисији око Србољуба Живановића преко Терзићевих резултата саопштених у Војној енциклопедији, пребројаних хумки и сабраних жртава хрватских зличина до најновијих научно образложених доказа изложених у делу Гидеона Грајфа нису били сметња Душану Никодијевићу да стане својом књигом (Јасеновац – између броја и жртви, Музеј жртава геноцида, Београд 2019) у одбрану хрватске историографије која упорно

Ђорђе Бојанић

Бојанић: Имамо ми своје празнике, традицију и обичаје

31. октобар 2020.

То нису наши обичаји, НОЋ ВЕШТИЦА или Halloween НЕ ПРИПАДА НАМ… имамо ми своје празнике, традицију и обичаје. Зашто нам је дражи Halloween од Св. Луке или Св. Петра Цетињског (код појединаца)?  Или је додворавање или незнање… боље ово друго. Не скрнавите празник, данас 31. октобра је Свети Лука и Свети Петар Цетињски. Не шијте костиме за децу, не облачите их и не маскирајте у оно што њима не припада, не шаљите их да звоне по туђим кућама и становима, деца не знају шта представља Ноћ вештица и ко га прославља… свакако њима је то занимљиво, и не могу да схвате. Ви као родитељи морате их научити, имамо ми доста

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА