Душан Басташић, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Душан Басташић » Страна 11

Горан Давидовић: Опростите нам децо и молите Бога за нас…

22. април 2025.

Били су само деца. Српска деца. 22. април, Дан сећања… не могу написати званични назив, срамота ме је, јер назив је склепао неко ко не мисли добро Србима. Никад се не сме рећи на шта тачно сећање, ко је убијан, зашто, и од кога… То је релативизација злочина геноцида над Србима у НД Хрватској 1941-45. Опростите нам децо. Молите Бога за нас… А све нас треба да буде срамота што нисмо изградили културу сећања, и што дозвољавамо да нас идиоти праве будалама, да скрнаве ово мало сећања на српске жртве. Тако их поново убијају а нас спремају за неке нове овце за клање. Нисам желео али пошто неки изазивају да

Сведочанство о Јасеновцу

22. април 2025.

Издавачко предузеће „Свјетлост” из Сарајева у своје задатке одмах после Другог светског рата уврстило је и подстицање бораца и осталих учесника НОП-а да, у облику који им најбоље одговара, опишу шта су сами доживели или видели. На тај позив реаговао је Драго Х. Чолаковић из Бијељине, који је у књизи „Јасеновац”, издатој 1948. године, детаљно описао стварање логора Јасеновац сведочећи о страхотама кроз које су већ на самом почетку прошли логораши. За његово писање „Свјетлост” каже да има „печат уверљивости и снагу документа”. Логораши су свакодневно убијани на различите начине, радећи тешке послове по блату и киши, снегу и мразу, мокри, гладни, прљави, вашљиви, малтретирани на сваком кораку. Убијани су

Спаљивање српске дјеце у селу Брижина 20. априла 1942. године

18. април 2025.

Најмасовнији злочин над српском дјецом у селу Брижина код Бугојна усташе су починиле 20. априла 1942. године. У штали Недељка Пилиповића тог дана живо је спаљено 86 мјештана српске националности, међу којима 46 дјеце млађе од 16 година — од чега 28 дјеце млађе од пет година. Повод за овај тешки злочин било је убиство усташког стожерника и организатора покоља српског народа у бугојанском срезу, Николе Јуришића, ког је неколико дана раније ликвидирала партизанска патрола. У знак освете, хрватске и муслиманске усташе предвођене Матком Матанићем Јозом из села Љубнић, упадају у осамљено планинско село Брижина и спаљују српску нејач затворену у штали. У пламену и најтежим мукама живот су изгубила

Слободан Антонић: Да имамо своје име за Геноцид почињен над Србима од стране НДХ, не бисмо 22. април звали речју која се уопште не односи на нас

17. април 2025.

Лењи смо и завидни. Све чекамо да неко други нешто уради. А кад други крене да ради, учињеном послу налазимо сто мана – све бојећи се да ће туђе заслуге некако да умање наш значај. Напомена: Преносимо део текста из прилога Слободана Антонића: Јасеновац у Београду објављен 19. маја 2020. на порталу СТАЊЕ СТВАРИ . Узмимо, рецимо, иницијативу да се геноцид над Србима у 2. св. рату, по угледу на јеврејски Холокауст и ромски Порајмос, назове Покољ. Потребу за таквим, једноставним и карактеристичним, именовањем сувишно је образлагати: да имамо своје име, не бисмо 22. април звали речју која се уопште не односи на нас. Али, управо они који се институционално

Земунски логор није се налазио у окупираној Србији, већ на територији НДХ

16. април 2025.

Као Земунцу, добро ми је позната земунска историја, посебно она 20. века, између осталог и непобитна чињеница да се од априла 1941. Земун налазио изван састава окупиране Србије, па самим тим ни земунски логор није био на територији Србије. Логор Старо сајмиште, 1945. година (Фото- документација „Политике”) То потврђује и енциклопедијска јединица ’концентрацијски логори’ Хрватске енциклопедије, коју издаје Лексикографски завод ’Мирослав Крлежа’ у Загребу. У Политици од 22. априла 2023. пренесена је агенцијска вест под насловом „Данас се у Србији обележава Дан сећања на жртве Холокауста”, у којој је између осталог записано: „Национални Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава нацизма и фашизма у Другом светском рату биће

ЛИКВИДАЦИЈА НАРОДНИХ НЕПРИЈАТЕЉА: Жинет Тодоровић, матуранткиња стручне учитељске школе у Београду

15. април 2025.

Жинет Тодоровић (1925-1945) матурант стручне учитељске школе у Београду. Рођена је у Ансију (Француска) у породици заступника продаје аутомобила и аутоделова Штајер и камиона Берлијет. Ухапшена је пре Првог маја 1945. у краља Милана 10. заједно са другим омладинцима који су опозиционо били оријетисани и растурали летке. Наводно је код ње пронадјен летак Драже Михаиловића. Ухапшена је и ислеђивана у истражном затвору ОЗН-е на Обилићевом венцу. Остали су већином пуштени или осуђени на затворске казне. Њен отац је позван тек након три недеље да му кажу да је скочила са трећег спрата зграде ОЗН-е. Према исказу позанице које је преузела тело обе ноге су јој биле наводно пребијене а породици

Бурсаћ Владимир: Предрасуда о страдању Срба по расном основу у НДХ је замена теза

14. април 2025.

Противник те тврдње стално потеже, а многи људи мислећи да раде за свој народ, понављају нешто што никада није доказано нити утврђено, суштински бранећи противника. Противник на тај начин конзервира стање у нашем друштву. Као национална институција са одговорношћу да разуме и другима објасни шта се догодило током Другог светског рата на просторима окупиране Југославије, Музеј жртава геноцида из Београда има обавезу да у своме раду као и у саопштавању резултата истраживања, употребљава научну методологију. Научна заједница мора бити оруђе, канал и прозор кроз који ће се објављивати резултати истраживања, сведочења, докази о ономе што се заиста догодило. Научна заједница поседује монопол над научном методологијом, и то је чињеница коју

Бојан Вегара: Прича настала првих дана априла 1992. године

14. април 2025.

Почеле су барикаде и читаво јутро смо испред телевизора. Тата је звао неког на телефон и док је разговарао отјерао нас је на спрат. Убрзо је дошао горе код нас и рекао нам да је све у реду и да можемо у приземље. Баба је сједила испред телевизора и говорила ђеду, да је за све крива Њемачка. Ђед је није слушао нити је обраћао пажњу на њу. Гледао је у телевизор и ослушкивао вијести. Одједном баба устаде и рече. -Фино сам ја вама говорила да треба све ово продат и селит у Србију. Има више од двије године како је онај Берлински зид пао и ја вама тада рекох да

Ратко Дмитровић гост Куће Милановића у Бањој Луци

9. април 2025.

Промоција књиге Крст на крижу, двотомног дјела аутора Ратка Дмитровића о мање познатој и потпуно непознатој историји односа Срба и Хрвата. Гостовање Ратка Дмитровића реализује се у сарадњи Куће Милановића и удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Позивамо Вас да 10. априла са почетком у 19. часова присуствујете овом свакако занимљивом догађају. Рекли су о двотомном дјелу Крст на крижу: Академик Василије Крестић: „Зло је ушло у хрватско друштво, хрватску политику и то Дмитровић разобличава не зато што жели некога да осуди, него зато што жели да објасни у чему је проблем, одакле зло долази и циљ му је да нас освести, отрезни, делује лековито на нас да знамо

ВЕЛИКО СТРАДАЊЕ СРЕМА У НДХ

9. април 2025.

Архив Војводине је недавно објавио обимни пописник жртава Срема у периоду 1941–1945 са готово 42.000 имена. Тај списак није коначан, али је до сада најпотпунији и јасно указује на размере геноцида који је НДХ спровела између Саве и Дунава, каже саговорник „Печата“. Пише: Владимир Димитријевић Стево Лапчевић, политиколог и историчар, запослен је у Музеју Срема у Сремској Митровици, где се бави истраживањем међуратне политичке историје тог града и Срема, са циљем да се осветли страдање сремских Срба током Другог светског рата. Током 2022. организовао је велику изложбу „Народ жртва злочина“ поводом 80 година од акције усташа Виктора Томића у Срему, када је у августу и септембру 1942. убијено и у

Обиљежавање „Хрватског протјеривања Срба Западне Славоније“

9. април 2025.

Обавјештавамо Вас да ће се дана 01. маја 2025. године одржати обиљежавање „Хрватског протјеривања Срба Западне Славоније“ у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске. Програмом је планирано: Предсједник удружења Крста Жарковић

АПЕЛ поводом 80 година од победе над фашизмом

9. април 2025.

На дан 9. маја 2025. године, навршава се 80 година од славне победе савезника над наци-фашизмом као највећим злом у историји цивилизације. Србија и српски народ дали су тој победи огроман допринос и поред руског и пољског народа, поднели највеће људске жртве за слободу Европе и света. Тим поводом независна, нестраначка, непрофитна удружења – Београдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије, Удружење Фонд дијаспора за матицу, СУБНОР Србије и Удружење „Ветерани војно-обавештајне службе Србије“ упућују следећи АПЕЛ Позивамо сва патриотска удружења, организације и појединце да ову годину посветимо одавању најдубљег поштовања стотинама хиљада српских жртава борбе за слободу, херојима и борцима народно-ослободилачке борбе, као и милионским цивилном

Душан Басташић: Не заборављамо, па и дјецу своју учимо шта је то било Јадовно

8. април 2025.

РТС Радио БГ 2 – гост емисије „Говори да бих те видио“ био је Душан Басташић. Одвојите пола сата времена, послушајте укратко о Јадовну некад и сад. Уредник емисије: Рајко Милошевић Извор: РТС Радио Београд 2

Злочин без казне

8. април 2025.

Злочин се десио у прољеће 1992. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске дјеце. Дјеца су побијена ради трговине органима, каже Стево Грабовац, добитник НИН-ове награде за роман „Послије забаве“ коме је овај стравичан злочин послужило као предложак Пише: Жарко Марковић „Злочин који се описује у роману десио се 1992, у околини (Босанског) Брода. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске дјеце, иако има индиција да постоји још неколико масовних гробница на другим локацијама. Дјеца су побијена ради трговине органима. Тако су показала прва истраживања након проналаска масовне гробнице. Дакле, сам злочин, иако се десио у рату, нема конкретне везе са ратом, ријеч је о простој заради… Испадне да је неким људима исто

Ђурђица Драгаш: ЗОРА БЕЗ ДАНА

7. април 2025.

Заћутале птице, скамениле травке. Замирисало јутро,на јабуку процветалу,на косу девојачкуу крошње уплетену. Шумом се јутро расуло,Снено и милно,тихо као смрт. Спустила се зора са врхова Велебита.Заиграла к’о невеста плавичаста.Зло је камом посекло,вео јој чизмом згазило. Заћутале птице,скамениле травке.Заледило се небо у оку Јовановом. Свануло јутро да дан не постане.Разапето,ножем расечено.Сузама крвавим проклето. Јутро што никад проћи неће.Вечности поклоњено,на длану мом записано. Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш