У Невесињу ће данас бити обиљежене 143 године од почетка устанака у Херцеговини – „Невесињске пушке“. Програм обиљежавања почеће у 9.00 часова служењем Свете архијерејске литургије у Цркви Вазнесења Господњег у Невесињу. У 11.30 часова у Крековима бити служен парастос и положени вијенци код споменика погинулим устаницима, док је за 12.00 часова предвиђено обраћање званичника и умјетнички програм. Свечаности обиљежавања присуствоваће делегација Народне скупштине Републике Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, министар породице, омладине и спорта Јасмина Давидовић, те изасланик члана Предсједништва БиХ из Републике Српске Велимир Сакан. Прва „Невесињска пушка“ био је устанак подигнут на подручју општине Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и да

Бечка полиција извешће на улице бројне снаге због вечерашње утакмице Мундијала Хрватска-Енглеска, а посебна пажња биће посвећена кварту Отакринг, у којем је након побједе Хрвата над Русима у четвртфиналу Свјетског првенства било много усташких испада и узвикивања нацистичких слогана. Ових дана, међу полицајцима је спроведена брза едукација у вези са усташким симболима тако да њихово истицање не би прошло непримијећено, као што је био случај након утакмице са Русијом. У бечкој полицији упозоравају да ће опоменути оне који буду истицали усташке симболе, те да ће сваки неред бити строго кажњаван. Медији подсјећају да оваквих проблема није било од Европског првенства 2008. године, када су хрватски навијачи правили инциденте. Међу полицијским

Фудбалери Хрватске су се пласирали међу четири најбоље екипе на свијету, пошто су савладали Русију послије бољег извођења пенала (4:3). Један од јунака те, као и оне претходне побједе, против Данаца, био је голман Данијел Субашић, чији је отац Јово православац, а мајка Боја католкиња. И ту почиње заплет на Мундијалу који је узбуркао страсти као ријетко када је о фудбалу ријеч. И не само фудбал. Срби су проглашавали Субашића за „нашег човјека“, док су, као по аутоматизму хрватски портали брже боље доказивали да је он заправо њихов. И то нас враћа у период прије распада Југославије, када су у хрватским градовима живјели и Срби и Хрвати. Такав закључак износе и новинари „Јутарњег листа“, који су се позабавили

Витолд Пилецки Пољски воjни капетан Витолд Пилецки добровољно се jавио да уђе у логор, како би сазнао да ли има истине у гласинама о њемачким злочинима У раним данима Другог свjетског рата већина сиjвета ниjе била свjесна шта се догађа у нацистичком кампу Аушвиц, а jедан jе човjек одлучио да сам провjери шта се дешава иза бодљикаве жице. Пољски воjни капетан Витолд Пилецки добровољно се jавио да уђе у логор, како би сазнао има ли истине у гласинама о њемачким злочинима. 19. септембра 1940. године њемачки воjници су урадили управо оно чему се Пилецки надао – ухватили су га на улицама Варшаве и депортовали у злогласни логор. Наредне двиjе године