admin, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Бојанић: БАШ НА ВАСКРС, КРВАВИ БЕОГРАДСКИ ВАСКРС… “ПРИЈАТЕЉСКО“ РАЗАРАЊЕ СРБИЈЕ

28. април 2019.

Бомбардовања Београда априла 1944. била су изузетно разорна, разорниjа од немачких ваздушних напада на Београд 6. априла 1941. године, на самом почетку Другог свjетског рата у Југославиjи. Пре 75. год на Васкрс, 16.04.1944. године „Савезничка авијација“ је починила стравичан злочин. Највеће жртве током априлског бомбардовања Београда забележене су 16 и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Васкрса. Страдало је око 4.000 Срба, а према проценама амбасаде САД 2.271. По немачким изворима погинуло је 1.160 Београђана. У та два паклена дана срушене су Теразије, оштећени сви мостови на Сави и Дунаву, главну Железничку станицу, железнике станице у Топчидеру и Раковици, , палату „Албанија“, Пошту број 2, Технички факултет,

Богородица Љевишка није обновљена ни после 15 година од погрома

28. април 2019.

Саборна црква Богородица Љевишка у Призрену, вршњакиња париске катедрале Нотр Дам, један од најлепших и највреднијих споменика српске средњовековне уметности и културе, запаљена током мартовског погрома на Косову и Метохији, ни после 15 година није обновљена, иако је под заштитом Унеска. Некада главна црква у Призрену, с највећим живописом међу српским црквама и манастирима, Богородица Љевишка је у погрому 2004. године тешко оштећена, заједно с још 35 православних цркава и храмова, а ватрена стихија у призренском храму прогутала је олтар, живопис међу којима су најстарије фреске из треће деценије 13. века, псалтире… Њена унутрашњост и фреске од непроцењиве уметничке вредности и лепоте данас су само делимично очишћене од гарежи. Међу

Срби у Хрватској морају се надати бољем

27. април 2019.

Људи неће подржати твој успех, рађа се у људима љубомора и сујета, тада се провлаче лажи и неистине, желећи тако омаловажити твој успјех и плодове твог рада. То сам често проживљавао у својих 28 година пастирске службе и данас проживљавам и то од најближих сарадника… Протојереј-ставрофор Предраг Азап, парох винковачки, поручио је уочи највећег хришћанског празника Васкрса да нас нада у боље сутра мора мијењати и да се Срби у Хрватској, ако се држе православља и ако су вјерници, морају надати бољем. “Кроз вријеме је, описујући себе, човјек ту своју посебност сажео у изреку – нада задња умире. Тако је са Србима и у Хрватској”, рекао у интервјуу за Срну

Срби у најгорем положају од свих српских заједница на Балкану

27. април 2019.

Одбор за заштиту Срба у Федерацији БиХ /ФБиХ/ саопштио је данас да српски народ у том ентитету највећи хришћански празник – Васкрс дочекује у најгорем положају од свих српских заједница на Балкану и позвао Србе, гдје год да живе, да доброчинствима помогну своје сународнике и врате живот у некадашња српска села у ФБиХ. Из овог одбора наводе да српску дјецу у ФБиХ тјерају да уче да су им очеви били агресори и да је њихов народ злочиначки, за запошљавање Срба у органима ФБиХ и кантонима нема мјеста, док у српска повратничка села не долази хитна помоћ. “Србима се отима земља, сијеку им шуме, нападају цркве, руше гробља. Српска села су

У Јерусалиму грмјело: Ој, Косово Косово! (ВИДЕО)

27. април 2019.

Бројни снимци настали испред Цркве светог гроба на Велики петак осванули су на друштвеним мрежама. Велики број вјерника из Србије је и ове године посјетио Свету земљу у сусрет великом хришћанском празнику Ускрсу. Бројни снимци настали испред Цркве светог гроба на Велики петак осванули су на друштвеним мрежама. Веће група српских ходочасника дошла је да целива Христов гроб и изазвала је велику пажњу присутних, пишу Новости. Малтене свако од њих је носио крст. Окупљени су у чуду гледали вјернике из Србије док громогласно одјекује песма „Ој Косово, Косово“, што можете видјети на следећем видеу: ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Извор: ИН4С

Сјећање на 90 жена, дјеце и стараца које су усташе живе спалиле

27. април 2019.

У Горњем Осову крај Рогатице као да се и данас чује плач, врисак дјеце и мирис паљевине иако је прошло 76 година од стравичног злочина, који су починили припадници усташке Црне легије под командом Јуре Францетића. Двадесетседмог априла 1942. године у једном дану су живе запалили и уморили, у Ристановића штали, 90 жена, дјеце и стараца. „Од 90 уморених прича се да је било 50 дјеце. Моја сестра је имала 10 година. Брат Радоје имао је пет година, а брат Момчило три године,“ каже Милован Бојат, потомак страдалих жртава. „Ово је свето мјесто, мјесто ходочашћа гдје треба омладина да долази, да разумије шта значи какав је то злочин, само што

Ратко Булатовић, јунак и страдалик из 1999. – Повратник са последње капије

27. април 2019.

Све је то патетична статистика”, гракнуће ухрањена гомила перача крви са ветробрана НАТО-ових летећих убица. Она иста бесловесна маса френетичних натофила чија ће добродошлица Солани, Анри-Левију и осталим србофобним заговорницима одстрела Србије остати уписана попут олимпијских рекорда у дисциплини подаништва злочинцима и издаји отаџбине Те ноћи, 29/30. април, наши традиционални пријатељи ракетирали су Генералштаб у центру Београда. Он, дежурни у Градском штабу цивилне заштите, похитао је са екипом да спасава рањене. Пажљиво израчунавши време, убице су се вратиле дванаест минута касније и бомбардовале исто место. Он је остао без обе ноге и тла под њима. Нису му давали много шанси, али је преживео. Од њега и данас можемо учити како

Берлински конгрес: Беч кројио мапу Балкана и судбину Срба

27. април 2019.

Како је констатовао истакнути дипломата Књажевине Црне Горе, војвода Гавро Вуковић: „Аустрија без рата, без крви, без икаквијех жртава прими на себе улогу да рјешава судбину балканских народа!“ Сан Стефански мировни уговор је Русија билатерално склопила са Османским царством 3. марта 1878. године. Територијална рјешења овог мировног уговора нису се допадала Аустро-Угарској и Великој Британији, те су оне издашно заговарале њихову измјену. Њима никако није било по вољи да Русија оствари превласт у овом дијелу Европе, нити словенски фактор генерално. Енглеској је источни Медитеран увијек био важан простор и било јој је императивно да Руско царство тамо не оствари превагу. Давно се говорило да је Русија џин у боци, а

ТУГОВАНКА РАДОЈКЕ КАПОР: Жао ми је што моја четири брата нису погинула у рату него су убијена од комунистичке руке!

27. април 2019.

Витална старица Радојка Капор Маринковић је у својој десетој деценији живота 20. априла 2019. године у Удружењу књижевника представила своју прву књигу Тугованка. Вођена снажним мотивом да сачува истину о своја четири брата Младена, Шћепана, Радослава и Милорада – Миша страдала од братоубилачке комунистиче руке, написала је књигу у којој је описала сурову судбину породице Капор из родног села Мириловићи код Билеће. Други свјетски рат је дочекала са 14 година. Ратне дане провела је у збјегу, била је јатак четницима и због тога скапавала двије године у затворима у Билећи, Мостару, Бугојну и Зеници. Предсједник Завичајног клуба Билећана у Београду новинар Миодраг Дунђеровић је истакао да се поједини дијелови Радојкине књиге

Тешко до тачног броја јасеновачких жртава

27. април 2019.

Осврнуо бих се на неколико ствари изнетих у тексту Славице Гароње Радованац насловљеном „Колико је било жртава у Јасеновцу” (објављеном 17. априла). Професорка Гароња Радованац скренула је пажњу на изнети број јасеновачких жртава током промоције књиге „Јасеновац” Иве Голдштајна (а који је наведен и у самој књизи) и изразила бојазан да ће та бројка бити прихваћена и од српске јавности, а затим изнела и своја размишљања на основу чега би тај број требало да је већи и како се он може и израчунати. Проблем са утврђивањем броја јасеновачких жртава постоји од тренутка ослобађања логора, па до данас, и један је од највећих проблема који су постојали, како у некадашњој Југославији,

Kорушка тражи од Kурца: Зауставите усташки скуп

26. април 2019.

Kорушки жупан послао писмо аустријском канцелару због окупљања усташких присталица у Блајбургу. Корушки жупан Петер Kајсер послао је канцелару Себастиану Kурцу писмо у којем апелује да се заштити “међународна репутација Аустрије”, коју би догађаји на Лојбашком пољу код Блајбурга 18. маја могли нарушити, те да савезна тела примене закон о јавном окупљању и спрече инциденте који се очекују, пише данас “Вечерњи лист”. Покрајинска влада Kорушке јуче је прихватила резолуцију града Блајбурга у којој се тражи примена мера и правног оквира како “локално становништво не би било угрожено” због нереда који се очекују на комеморацији припадницима усташких снага погинулим на крају Другог светског рата. Наиме, већ су заказана четири протестна скупа

ИЖИВЉАВАЊЕ ПРЕД ВАСКРС: Хрватска полиција зауставила српске аутобусе на граници, прете путницима (ФОТО/ВИДЕО)

26. април 2019.

Број туристичких аутобуса који чекају на улаз у Хрватску је за више од два сата премашио 20, а путници кажу да им делује да хрватска полиција нема намеру да почне да пушта аутобусе да уђу у земљу На граничном прелазу Батровци – Бајаково хрватска полиција већ два сата не пушта више од 20 српских аутобуса да пређу границу. Полиција је забранила путницима да стоје поред аутобуса и прети им казном од 5.000 куна, што је око 670 евра. Број туристичких аутобуса који чекају на улаз у Хрватску је за више од два сата премашио 20, а путници кажу да им делује да хрватска полиција нема намеру да почне да пушта

Служен парастос за 61 српског борца и цивила из Козје Луке

26. април 2019.

Код споменика у фочанској мјесној заједници Козја Лука јуче је служен парастос за 61 српског борца и цивила који су погинули у рату од 1992. до 1995. године. Предсједник Борачке организације Фоча Срђан Станковић рекао је да су са подручја Козје Луке погинула 54 борца Војске Републике Српске и седам српских цивила. “Борци су углавном били из Миљевинског батаљона и Фочанске бригаде, а има ту и мјештана који су погинули у другим бригадама, а родом су из ове мјесне заједнице, која броји око 15 села”, навео је Станковић. Козја Лука је површином једна од највећих фочанских мјесних заједница са измијешаним српским и бошњачким селима, која су у рату сва погорјела.

Линта: Упутити протест Холандији због изручења Бараћа Хрватској

26. април 2019.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта затражио је од Министарства правде Србије да упути најоштрији протест Холандији, која је одлучила да свог држављанина Милорада Бараћа /53/ изручи Хрватској због наводног ратног злочина у Госпићу 1991. године. Линта је предложио да се од Хрватске затражи да омогући обнову овог судског поступка у Србији. Указавши да је Жупанијски суд у Госпићу у монтираном судском процесу осудио Бараћа на 15 година затвора у одсуству, Линта је истакао да тај човјек и његова породица пролазе кроз праву голготу, саопштено је из Савеза Срба из региона. “Трагична је чињеница да је Милорад Бараћ доживио мождани удар када су му холандске власти одредиле притвор и

Басташић: Термин “Покољ” камен спотицања

26. април 2019.

Дио стручне и научне заједнице у Републици Српској одбацио је иницијативу Удружења “Јадовно 1941.” да геноцид који је Независна држава Хрватска (НДХ) починила над Србима у Другом свјетском рату буде именован као “Покољ”, што је, како каже, предсједник овог удружења Душан Басташић погрешно и утемељено на замјени теза. Геноцид као злочин над Србима до сада уопште није ни именован, па се тако не може ни преименовати – поручио је Басташић, подсјетивши да је геноцид над Јеврејима познат као “холокауст”, над Ромима као “порајмос” и да једино геноцид над Србима још нема своје име. Додаје да је у њиховој иницијативи јасно наведено да се научна и стручна јавност до сада није