АУСТРОУГАРСКА ОБАВЈЕШТАЈНА СЛУЖБА ПРОЈЕКТОВАЛА АТЕНТАТ

БЕОГРАД, 4. ЈУЛА /СРНА/ – Аустроугарска обавjештаjна служба проjектовала jе атентат на престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. године у Сараjеву да би Аустриjа добила повод за агресиjу на Србиjу, оциjенили су аутори монографиjе “Гаврило Принцип-енигма српско-аустриjских шпиjунских битака”, на промоциjи у Београду.

Један од двоjице аутора, професор Факултета безбjедности у Београду
Милан Миjалковски рекао jе да се монографиjа разликуjе од других књига о
тоj теми по томе што jе резултат безбjедносне анализе српских и
аустроугарских обавjештаjних извора.

Он напомиње да jе улога обавjештаjних служби остала као велика
непознаница, не само аустриjских и српских, него и других земаља –
Њемачке, Русиjе, Турске и Француске, али и таjних друштава.

Анализа jе показала, наводи Миjалковски, да jе аустроугарска
обавjештаjна служба располагала подацима да ће атентат бити извршен и да
jе имала довољан броj чињеница коjе су jоj давале могућност да многе
атентаторе сприjечи да се уопште нађу тамо.

Он jе истакао да се на основу тих чињеница долази до закључка да jе
“аустроугарска обавештаjна служба на перфидан начин проjектовала
атентат”.

“Знала jе, а ниjе га спречила. Многи питаjу зашто? Зато што jоj jе био
потребан jак повод, нарочито воjном врху да крену у агресиjу на Србиjу,
лажно самоуверени да ће у кратком року да окупираjу Србиjу, а да онда
своjе главне воjне ефективе пребаце на руски и западни фронт”, рекао jе
Миjалковски.

Аутори монографиjе о Принципу навели су да су главну улогу у атентату
одиграли младобосанци, коjи су сматрали да ће убиствима наjвећих
аустриjских званичника подстаћи народ на устанак, као и да сви подаци
указуjу да jе Владимир Гаћиновић био налогодавац атентата.

Гаћиновић jе, наводе аутори, 1912. године остварио контакт са Гаврилом
Принципом и оциjенио га погодним за атентат, али jе у посљедњем тренутку
покушао да утиче на Принципа да одустане од атентата.

“У Бечу jе на Видовдан одржан састанак револуционара, коjи су донели
одлуку да се одричу атентата као начина борбе, а Данило Илић, главни
организатор групе у Сараjеву, добио jе налог да се одустане”, каже
Миjалковски.

Миjалковски и други коаутор монографиjе, професор Душко Томић, у раду су
се служили судском документациjом из процеса младобосанцима, а вршили
су и компарациjу са разним другим изворима.

Главна мотивациjа им jе била да се, како су истакли, супротставе
покушаjима драстичне ревизиjе атентата са тенденциjом да “за све што се
дешавало окриве Србиjу и српски народ, а амнестираjу оне коjи су главни
узрок за избиjање Првог светског рата”.

Извор: