Када се нађем у завичају близу топонима, на стазицама дјетињства, бивам преокупиран тим злочином геноцида и заборављам управљати возилом, јер ми се слике клања и крви навлаче као мрене на очи.

Да му срце изненада није отказало послушност, генерал потпуковник Миле Новаковић (1950-2015) и даље би у својој кући поред Дунава дочекивао разни свијет – од војника, дипломата, политичара и новинара до истражитеља ратних злочина, адвоката, безбедњака и других знатижељника који су га походили у потрази за објашњењем или охрабрењем.

Свaкoг 6. мaja дoђeм нa Вeљун, пoлoжим цвиjeћe и зaпaлим свиjeћe зa дeду и прaдeду, кaжe Гoрдaнa Tрбojeвић Teтцхнeр

Како је у Брозовој Социјалистичкој Југославији настајала самостална хрватска држава. Епилог суђења био је крвав. Петорица су осуђена на смрт, а седморо на вишегодишњи принудни рад

И ми Срби из Хрватске смо за дом спремни – ако нам га врате

Трагични догађаји у српској историји су, нажалост, чести. Губици људства и територије су наше болно искуство.

Прочитао сам скоро све што је Туђман написао или јавно изговорио.

Ова тема ми се наметну (не)очекивано. Роди је вријеме и догађај. Није ме могла обићи а ни ја је не могах прескочити.

Ево зашто! Ако се појам „пацијент“ преведе као онај који трпи, пати, ту сам проша’ школу патње за стотину живота као вишегодишњи пацијент са 40 операција на костима, двије на срцу и неколико клиничких смрти.

Загрепчанка Татјана Вујичић Влачић покренула је акцију те помогла обнову покраденог споменика за 525 српских жртава усташког злочина из 1941. године

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Сутра се навршавају 74 године од када су усташе убиле 243 српска цивила из личког села Суваја, општина Доњи Лапац, наводе из Удружења "Јадовно".

Јеси ли се накукала изнад оне страшне јаме, о јамо проклета!

Срби су на данашњи дан страдали у више наврата.

Прва промоција књиге биће у Плашком 19. јуна у 19 часова у Дому културе.

Срби су на данашњи дан страдали у више наврата.

Срби су на данашњи дан страдали у више наврата.

Јарак Метаљка, у Петровој гори  oд  9.  до 14. маја 1942. усташе и домобрани поклали 57 жена и дјеце.

Срби су на данашњи дан страдали у више наврата.

Јуре Катић, градоначелник Слуња, непримјерено је на комеморацији у Вељуну покушао оправдати усташки масакр над 525 невиних српских цивила назвавши га инцидентом

У ПОВОДУ 74. обљетнице масовног покоља српског становништва Кордуна у Независној Држави Хрватској, у сриједу су у Благају и у Вељуну антифашистичке удруге Загреба, Ријеке, Карловца и других градова, у организацији Српског народног вијећа (СНВ), на спомен обиљежја положиле цвијеће и запалиле свијеће.

У Вељуну, код Војнића, данас је служен парастос за 525 Срба из овог мјеста које су побиле усташе у периоду од 6. до 8. маја 1941. године.

Благајски Хрвати усташе су дању копали јаме у долини покрај школе близу католичке цркве и бездане јаме покрај ње у коју су такође бацали поклане Србе.

На данашњи дан српски народ страдао је у више наврата.

Српски народ страдао је на овај дан у више наврата током 20. вијека.

Горњи Кирин, Вргинмост, јарак Џаперовац, 19. априла 1942. године усташе поклале жене и њихову дјецу избјегле из њихових опљачканих и попаљених кућа.

Срби су на данашњи дан страдали у више наврата.

Усташе су у свом крвавом походу бацали људе у запаљене куће и штале.

На дан стварања државе ждерњаче српског народа, из књиге Геноцид на Кордуну, Петра Зинаића доносимо дјелимични списак жртава

Срби су на данашњи дан страдали у више мјеста на Кордуну.

У Шуми Латићка, код Батноге - Цетинград, 3. априла 1942. усташе  су побиле маљевима и ножевима 119 Срба, мушкараца, жена и дјеце.

Срби су на данашњи дан страдали у више наврата. Усташе нису имале милости нити према дјеци.

Село Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигица, Илије Обрадовића, Мане Орлића и Стојана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дјеце. Прије злочина мајке и њихове кћери мучене и силоване.

Њива Савић Јосифа у близини села Луке. 2/3. марта 1942. године поклале усташе и домобрани 75 српских сељака из села Бегово Брдо и других српских заселака.

Заклели смо се да ћемо српско све поништити, од килограма, па даље.

Слабашна побуна пресуђених у Кордунашком процесу, једва да је чињеница политичке прошлости Срба и Хрвата, међутим аргументи које су користили у изражавању својег незадовољства, крупан су траг интелектуалне хисторије пречанских Срба.

Срби су на данашњи дан страдали у више наврата 1942. и 1993. године.

Од 6. до 9. маја 1941, похватале су усташе на пре­вару 600 Срба мушкараца с подручја котара Слуња и Војнић, од којих су 520 поклале у Хрватском Благају

У два села поред Вргинмоста усташе су 21. јануара 1941. године звјерски убили 56 Срба.

Ратковић страна, код Чемернице, Вргинмост, 20. Јануара 1942, на св. Јована, Крсну славу, усташе  су ножевима усмртиле 74 Српкиње с њиховом дјецом, жене и дјевојке прије тога су  мучене и силоване

Млађи усташа видјевши да овај други има намјеру заклати моју мај­ку, рекао му је: “Пусти ту жену, куда ће ово дијете без ње”, нашто му је он одговорио: “Нека га, нека умре од глади.”

Свједочанства о злочинима у Петровој гори и њеним околним селима од децембра 1941. до краја маја 1942. године

Село Трстеница код Вргинмоста. 27. децембра 1941. године и 7. јануара на православни Божић 1942. усташе побиле 118 Срба: мушкараца, жена и дјеце

Усташе су на Бадњи дан и Божић 1942. године у три сусједна мјеста убили више од 528 недужних Срба и Рома.

Село Бовић, Вргинмост. Усташе су 28. децембра 1941. и 21. јануара 1942. у властитим кућама масакрирале и спалиле 26 Срба.

ЛАСИЊА, 21. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У Пркосу Ласињском, у Карловачкој жупанији, данас је одржана комеморација као знак сјећања на 1.446 жртава усташког терора, већином православне вјероисповијести које су убијене 21. децембра 1941. године.

Жртве су убијане најзвјерскијим методама - ножевима, спаљивањима, премлаћивањима и на друге монструозне начине.

Пајо је направио дрвени сандук, свезао га на мотор и сам довезао мајчине кости на родни Кордун. 

КАРЛОВАЦ /СРНА/ - Предсједник Одбора за помоћ Србима Космета Милорад Арлов разговарао је јуче у Карловцу са Његовим преосвештенством епископом горњокарловачким Герасимом о обнови Храма Вазнесења Господњег у мјесту Бовић у општини Вргинмост, који се обнавља искључиво средствима добротвора и за чији завршетак је потребно још средстава.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Блатуша, Вргинмост, 6. августа, 16. и 18. септембра 1941. године усташе су поклале и запалиле у кућама села 162 српска сељака.

Долина, 50 корака источно од католичке цркве у Цетинграду. 15. септембра 1942. године усташе ножевима убиле 138 Срба, мушкараца, жена и њихове дјеце.

Дрежник, 30. августа и 3. септембра 1942. године усташе масакрирале неколико десетака Срба из села Грабовац, Липовача.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

Тада нисам ни слутио да је тога дана почело умирање цијелог једног народа. То умирање траје већ 19 година.

Прво су истргли из наручја дијете учитељице Мандић, старо 2 године. Усташа му је пререзао пред мајком и нама присутнима ножем врат и леш му бацио у јаму. Одмах иза тога остале усташе су се бациле као бијесне звијери на другу дјецу, те њихове мајке и баке, затим на нас мушкарце.

На данашњи дан, страдали су Срби у Глини, Ивановић јарку, Маљевцу, на Бајића јамама код Костајнице, Криваку код Св. Рока, Гњатовићима, Ловинцу и Грачацу.

Ову ликвидацију, у којој је убијено више од 380 Срба из Глине, Вргинмоста, Војнића, Крњака и околних кордунашких мјеста, организовао је усташки повјереник за општину Крњак Драгутин Муић.

Још је са стране био жив један мали дјечак од три године. Нису га стријељали с нама. Он је сједио на међи и плакао. Звао је своју мајку. Усташе питају један другога: “Има ли тко метак?”

Поновно хапшење Срба било је 28. јула исте године. Након мучења у затвору у Топуском отпремили су их на Велебит и тамо побили.

Српски народ на данашњи дан је страдао у неколико наврата.

БАЊАЛУКА, 21. ЈУЛА /СРНА/ - У шуми Машвина, на Кордуну, усташе су на данашњи дан 1942. године поклале у збјеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, подсјећа Удружење "Јадовно 1941.".

Село Војишница, Војнић, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић усташе 14. маја 1942. године поклале 189 српских сељака од којих 93 дјетета у старости до 14 година.

У календару геноцида УГ Јадовно 1941. деветог маја сјећамо се жртава на Петровој гори. Интервал од деветог до четрнаестог маја у историји страдања српског народа у НДХ остаће забиљежен као доба офанзиве хрватских снага  и стезања обруча  на Петровој гори око 700 партизана и хиљада српских избјеглица из котарева: Слуња, Војнића и Вргинмоста. У јарку Метаљка, oд  9.  до 14. маја 1942. усташе и домобрани поклали су 57 жена и дјеце. Јарак „Метаљка“ или „под Метаљком“, како се назива у литератури, само је једно од многобројних стратишта на Петровој гори. У својој књизи „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“  Ђуро Затезало наводи свједочанства о овим злочинима. 

Јадна дјечица, мајко моја. Као пилићи кад им главу одсјечеш, па онако одскачу, низ путић се штрљкају. Гледаш ону жалост, како се не може умријети ни живјети.

На данашњи дан прије 72 године, усташе и домобрани на Кордуну поклали више од 250 Срба

Масакр у Благају су извршиле усташе над Србима из Вељуна и околине који је трајао од 6. до 8. маја 1941. године. Био је први масовни злочин геноцида над Србима на Кордуну. Био је то организован злочин планиран у самом врху усташке организације и почињен са геноцидном намером истребљења српског становништва на територији НДХ. 

Да ли пуком срећом, Божјим провиђењем или нечим другим МИЛЕНА КРЕСОЈЕВИЋ (тада удана Вукобратовиц, рођ. Кесер, 1919.) са својом двогодишњом кћерком ДРАГИЦОМ преживјет ће покољ у цркви Свете Петке на Коларићу. Често сам знао са њом проћи покрај рушевина ове древне цркве подигнуте још 1804. године. 

Na osnovu sjećanja naših predaka, ispričaćemo priču koja govori o našim porodicama u ono teško vrijeme rata i stradanja. Priču koja je na žalost, ostala samo pod našim krovovima.
Maglovita i nepotpuna. Ovo je samo pokušaj da se “složi” priča..

"Моја несрећа је почела 3. априла 1942. у Беговом Брду, тамо гдје сам, како ми је моја покојна Босиљка говорила, треснуо главом о земљу. Стасао сам у седамнаесту. Сједили смо у својој дрвенари. Сјећам се, мама је рекла: "Дјецо, данас је Велики петак. Идем замијесити погачу и уштипке!" Ми одраслији смо направили козаљке. Играмо се. Ћаћа је непрекидно творизао и лупао вратима. Тимарио је краве. Одједном бритка пуцњава. Усташе у селу. Нешто ми, у мени рече: Сакриј се, Душане

Koд прaвoслaвнe црквe у Гoрњoj Tрeбињи кoд Kaрлoвцa, oткривeнa je спoмeн плoчa нa спoмeн кoстурници, нeдaвнo пoдигнутoj у знaк сjeћaњa нa стрaдaњa 205 цивилних жртaвa устaшкoг злoчинa кojи сe дoгoдиo 6. и 7. jaнуaрa 1942. гoдинe, дaклe, приje 72 гoдинe. Нaкoн приjaшњeг мaсaкрa 21. дeцeмбрa 1941. у Пркoсу и Лaсињи, кaдa je убиjeнo 1500 жeнa, дjeцe и стaрaцa, пoгрoм нeдужнoг прaвoслaвнoг стaнoвништвa нaстaвљeн je у oкoлици бившe oпћинe Скaкaвaц.

Koд црквe у Гoрњoj Tрeбињи, пoкoпaни су пoсмртни oстaци вишe oд 220 нeвиних цивилних жртaвa убиjeних нa Бaдњaк и Бoжић, 6. и 7.jaнуaрa 1942. гoдинe, инaчe нeдaвнo eксхумирaни. Нeвини цивили пoкупљeни су из Скaкaвцa и тoг диjeлa пoкупскe дoлинe, убиjeни тe пoкoпaни у чeтири мaсoвнe грoбницe нa пoдручjу шумa Дoмaћaj луг и Липљaнскo млaђe.

У цркви Рођења Пресвете Богородице, у Садиловцу, на Кордуну, 27. јула 2013. године, у 10. часова  биће служен парастос за жртве  стравичног покоља у овом мјесту. Парастос ће служити парох коренички Никола Малобабић и парох плашчански Горан Славнић.

“Ко је осмислио мртво коло у Машвини, на планини кордунског брда (изнад Раковице, Слуњ), када су 21. јула 1942. године усташе поклале у збјеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, па закланих 10 дјевојчица и 10 дјечака, од 5 до 7 година, скинуле голе, дјевојчице положили на леђа у круг, спојили им руке, а раширили ногице и на њих положили голе заклане дјечаке” пита се болно и готово невјерујући др. Ђуро Затезало у својој књизи “ Радио сам свој сељачки и ковачки посао” Свједочанства о овом догађају показују да је геноцид над Србима у НДХ био манифестација исконског зла тешко разумљивог и никада до краја објашњивог.

У пројкету КАЛЕНДАР ГЕНОЦИДА у реализацији УГ ЈАДОВНО 1941. данашњи дан је посвећен сјећању на страшни злочин покоља Срба у селу Војишница код Војнића. 

Петрова гора, у предјелу Калови усташе су поклале 13. маја 1942. 28 жена и дјеце.  У знак сјећања на жртве покоља доносимо вам свједочења преживјелих о овом страшном злочину из књиге "Котар Војнић у народнослободилачком рату и социјалистичкој револуцији".

У овом малом кордунашком селу, Бегово Брдо, усташе су на најокрутнији начин убиле 137 српских сељака, највише дјеце у старости од 15 година. Највећи злочин починили су 3. априла 1942. године, када је овим крајем пролазила Павелићева тјелесна бојна под командом Анте Мошкова. Тада су измасакрирали 121 мушкарца, жена и дјеце. 

Мени се чини да је полиција више штитила уставни поредак него судионике, изјавио је Раде Косановић, службени представник СНВ-а Овогодишња, трећа по реду, комеморација за 483 цивила српске националности, убијених прије 70 година у Садиловцу, одржана у тамошњој православној цркви у суботу 28. јула, узбуркала је духове чим је најављена. 

У цркви Рођења Пресвете Богородице у кордунском селу Садиловац данас је обиљежена годишњица страдања 463 Срба који су побијени и запаљени у овом храму 31. јула 1942. године.

КАРЛОВАЦ, 28. ЈУЛА (СРНА) - У цркви Рођења Пресвете Богородице у кордунском селу Садиловац данас је обиљежена годишњица страдања 463 Срба који су побијени и запаљени у овом храму 31. јула 1942. године.

Историчар и књижевник Мр. Миле Дакић у својој збирка приповедака „Бол у прсима” подсећа нас на потресна страдања Срба у Хрватској. Из поменуте књиге овом пиликом одебрали смо приповетку „Света Петка и Срби у Пламену” Не да би вас „хранили” мржњом већ да се не заборами – на такав заборав немами право ни због пијетета према невиним жртвама.

Село Садиловац налази се на реци Корани, на Кордуну, на самој граници Кордуна, Лике и Босне...Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овој цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи је био то што су Срби Православци.