Никола Кобац: Писмо Предсједнику Републике Српске
И ми Срби из Хрватске смо за дом спремни – ако нам га врате
Поштовани Предсједниче Републике Српске, цијењени Милораде,
Са дужном пажњом примих вијест да ће у наредна три дана Републику Босну и Херцеговину посјетити госпођа Китаровић – предсједница Републике Хрватске. Провозаће се Предсједница кроз Сарајево, затим Мостар и на крају, у повратку (да ли у повратку?) посјетиће и Бања Луку.
Ви ћете је примити, са њом разговарати и можда одвести (домаћински је, ред је) на Бањалучки ћевап.
Прије најављене посјете, морам Вас подсјетити г. Предсједниче да је то Предсједница оне државе која је пред нешто више од 20 година протјерала у свега неколико дана "свега" 250.000 (двеста педесет хиљада) својих грађана српске националности и православне вјероисповијести.
Да је то наставак оне државе која је проглашена прије 74 године као "пука потреба хрватског народа". Држава у којој је "никао" комплекс логора Јадовно - Госпић - Паг, затим Сисак, Јастребарско, Јасеновац...
Она држава која је уз благослов католичког клера пунила јаме и кланце српским душама на просторима које је оцртала као границе Независне Државе Хрватске. Да је г-ђа Колинда предсједница оне државе која је мјесто на коме је била православна црква у Глини, мјесто незапамћеног злочина у историји цивилизације, прогласила Хрватским домом.
Знам да све ово знате, знам да сте свјесни да наша Комшиница – Предсједница у себи и на себи носи "лик и дјело" Првог (да ли Првог?) предсједника Неовисне Хрватске, Фрање Туђмана.
Да је то њено полазно и завршно политичко одредиште, да је у неким детаљима надмашила учитеља, да је храбрија од њега (није била у партизанима) за запјевати "бјеж'те псине преко Дрине... или повикати "За дом спремни".
Али опет будите опрезни!
Ово моје "отворено писмо" није имало намјеру ни Вас ни Колинду подсјетити на прошлост.
Једноставно ми Срби из Хрватске је немамо – отели су нам је. Немамо ни садашњост јер јој нису дали да одрасте.
Дакле, моја је намјера али и велика молба да Ви Предсједницу подсјетите да је Република Српска удомила, збринула и прихватила више од 30.000 грађана Хрватске.
Да је, захваљујући Босни и Херцеговини, Република Српска највећем броју Хрвата са ових простора вратила имовину коју је додијелила тих ратних и поратних година Србима из Хрватске. А Србе оставила на милост и немилост будућности.
Будућности која не долази.
Да њихова имовина у Хрватској остаде на кориштење (па и у власништву) Хрватима из Републике Српске који данас имају и хрватску повијест, и српску историју, и своју будућност и свој ентеријер и своје двориште.
Поштовани Предсједниче Републике Српске,
Ја знам да немам мјеста у делегацији, а нема ни делегације Срба из Хрватске, која је требала послије Вас разговарати са "својом" Предсједницом.
Делегације која је требала приупитати Предсједницу "њихове домовине" што да чине. Да ли да непродана имања поклоне избјеглицама из Сирије, Ирака, Либије и да тако ураде две добре ствари.
Везане вијести:
"(х)историја осушене збиље" - о стратегији "ножа и крижа"