Последње сведочење (10): Нови светски неред

Према оцени Слободана Милошевића, грађански рат у Југославији је инициран када је опстанак Југославије био очигледно супротан стратешким интересима Сједињених Америчких Држава, католичке цркве, Немачке и других који су имали сличне интересе и претензије на овај простор. Он сматра да на овој територији нису вођени ратови, него само један рат - рат против Југославије.

 

- Тај рат - каже он - подстицан је и усмераван од стране највећих сила савременог света са ослонцем на унутрашње савезнике, националистичко-сепаратистичка језгра, уз доминантно присуство оних снага које су поражене у Другом светском рату. Тај рат је вођен свим средствима, медијским, политичким, економским, војним. Тај рат је најпре вођен деценијском медијском кампањом у којој је злоупотребљен монопол на глобалним средствима информисања, затим спољно-политичком интервенцијом усмереном на стварање независних држава од југословенских република, а затим најсвирепијом вишегодишњом економском кампањом и санкцијама против СР Југославије, које се једино могу квалификовати као геноцид, и коначно војном агресијом. И то 1995. године против Републике Српске и у "Олуји", као што смо видели уз учешће снага НАТО-а у највећем етничком чишћењу које је забележено, и 1999. против СР Југославије. 

Огромна конфузија

Ова велика медијска, политичка, економска и војна кампања на разбијању Југославије и интересној прекомпозицији Балкана, препуна је манипулација о наводним геноцидним Србима које треба да буду крунисане овом лажном оптужницом са великим претензијама да она обави историјски задатак. Наиме, јасно је да је основна садржина овог посла интервенција у историју, да се некаквим, како то треба да изгледа, судским процесом и наравно правним путем преведе лаж и манипулација у истину. Милошевић сматра да овај процес, који је започео рушењем Берлинског зида, још није завршен, да он још тече "уз огромну конфузију у сфери права, политике, историје, филозофије":

 

- Најављени нови светски поредак се све више исказује као светски неред, а ова прва постхладноратовска фаза завршена је неуспешно, чак и по оценама врхунских стручњака Запада. У тај негативни резултат свакако се укључује разарање Југославије - вели Милошевић, који се посебно осврће на тврдњу америчког председника Клинтона да су Срби одговорни за изазивање два светска рата, као пример безочног покушаја прекрајања историје:

 

- То онда значи да Немци нису одговорни ни за један, имају моћ фалсификовања стварности и садашњости и прошлости и прете да постану модел обликовања будућности. Та порука председника Америке као светског лидера - кад кажем светског лидера мислим на Америку, не на Клинтона - може се употребити као метафора за једну читаву деценијску кампању лажи. Мислим да може само да јој конкурише ово што смо чули од друге стране јутрос (мисли на хашке тужиоце, напомена Б.С) и оно што су они приложили. А она, та порука је поготово апсурдна и поготово нечасна када се зна да су се управо у та два рата за која су по Клинтону одговорни Срби, управо ти Срби уз огромне жртве борили раме уз раме са том истом Америком која је 50 година касније оценила да јој Југославија, и посебно Срби, стоје на путу остваривања нових интереса. Да се у те интересе не уклапа слободна и независна Југославија. Да је својим успешним развојем и слободарским духом рђав пример за друге и да је зато морају разбити и претворити у земљу трећег света, па и даље од тога - вратити у камено доба.

 

- Зато нема пречег посла за Србе и Србију, али и за све друге којима је стало до слободе, од борбе против лажи. И ја мислим да овај ваш нелегални суд потпуно супротно замисли његових креатора и упркос рестрикцијама у емитовању његовог тока, искривљавању информација већ постаје поприште рушења, деценијске сатанизације Срба и огледало срамоте за извршиоце злочина над Југославијом. Наизглед парадоксално, али у историјском смислу овде се супротно намерама његових креатора утврђује управо њихова кривица, а не моја. Моју утврђује порота коју чини мој народ, и сав истинољубив свет. Одговарајући на оптужбе за наводну агресију и злочине у Босни и Хрватској, Милошевић је казао да је та оптужба лажна јер ни у Хрватској ни у Босни није реч о агресији већ о грађанском рату, јер је тај рат у оба случаја за српски народ и у Хрватској и у Босни, био одбрамбени рат:

 

- Оптужница је апсурдна и у формалном и у материјалном смислу - додао је он - јер се оптужују Србија и ја као њен председник за грађански рат у Хрватској, за грађански рат у Босни, а да при том Србија није била у рату, нити је Савезна Република Југославија била у рату ни са Хрватском ни са Босном и Херцеговином. Управо, председници Хрватске и Босне, Туђман и Изетбеговић, председник Председништва Југославије у то време, Стјепан Месић, започели су рат против Југославије, а тиме против Срба, грађана Хрватске и грађана Босне и Херцеговине, најпре насилним, противуставним актом сецесије тих република, а одмах и оружаним насиљем против српског становништва, с тим што је насиље у Хрватској почело чак много пре него што је дошло до проглашавања независности. 
При том, да одмах кажем, није спорно да је Србија помагала и Србима у Босни и Србима у Хрватској да опстану и преживе. Апсурдно је то што је за вас логично да, на пример, Американци, Немци, Ватикан, Иранци, Сауди Арабија, Аустрија, Турци, Авганистанци и тако даље, помажу Муслиманима и Хрватима, али није логично да Срби помажу Србима, да преживе на свом кућном прагу.


Уз то, Милошевић је нагласио да Срби у Југославији нису доводили у питање право ниједног конститутивног народа на самоопредељење, само су сматрали, и данас то сматрају, да право на самоопредељење припада и српском народу, и да све оно што му је одузето и ускраћено силом или кршењем тог права нема никакву важност по међународном праву и не може бити признато ни под каквим притисцима:


- Ова лажна оптужница пориче Србима сва људска права па чак и право на живот, право на самоодбрану, јер у Хрватској и Босни и Херцеговини, Срби су бранили просторе на којима вековима живе - утврдио је Милошевић, цитирајући при том Чарлса Бајда, заменика команданта америчких снага за Европу, који је у октобру 1995. године, у "Фореигн аффаирс" написао: "Слика овог рата је слика сталне експанзије Срба. Већина онога што Хрвати називају 'окупирана територија' је заправо земља на којој су Срби живели више од три столећа. Исто важи и за већину српских територија у Босни које западнимедији називају '70 одсто босанске територије које су заузели српски побуњеници'. Укратко речено, Срби нису покушали заузети нове територије, већ су настојали једино задржати оно што је већ било њихово."

Разорена по вољи сила

Говорећи о разарању Југославије, Милошевић је казао и ово:

 

- Разорена је једна мултиетничка, мултикултурална, мултиконфесионална држава која је имала свој историјски и међународни легитимитет. Да би на њеној територији - по диктату Немачке и Ватикана, потпомогнутих Сједињеним Државама и Европском заједницом - биле створене чисте националне мини-државе. Разорена је држава призната од свих универзалних међународних организација... 

 

Одбио понуду муслимана - Мени лично Туђман никад није пребацивао умешаност Србије у рат у Хрватској - рекао је Милошевић. - Ми смо у Женеви били да помогнемо да три стране у Босни дођу до мира... А Туђман је, такође, знао за мој став према понуди муслиманске стране коју је у њихово име дошао у Београд да ми пренесе Адил Зулфикарпашић, Изетбеговићев спонзор и ментор, бизнисмен из Цириха. Предложили су да се Срби и муслимани у Босни и Херцеговини удруже против Хрвата... Мој одговор је био да се никако два народа не смеју удружити против трећег, да су за односе на Балкану од огромне важности односи између Срба и Хрвата и да ја те односе могу да видим у будућности само као односе сарадње и пријатељства...

Босна увек на мети - У рату против Југославије злоупотребљена је етничка хетерогеност Југославије, а у Босни, коју су сви звали Југославија у малом, она се увек могла злоупотребити. Могу да кажем да од Берлинског конгреса 1887. године до бомбардовања српских положаја од стране НАТО пакта 1995. године, страно уплитање у босанске верске и етничке сукобе увек је попримало облик хуманитарне интервенције. Стране трупе су долазиле у Босну под изговором да то чине због добра домаћег становништва, а на делу су увек били геополитички интереси и империјални циљеви.

 

Извор: ВЕСТИ

 

Везане вијести:

Последње сведочење (1): Дајте милијарду и ваш је

Последње сведочење (2): Нису му дозволили да каже

Последње сведочење (3): Три лажи не дају истину

Последње сведочење (4): Почело је једном лажи

Последње сведочење (5): Цео народ мета

Последње сведочење (6): Кинески синдром

Последње сведочење (7): Спасао сам Ругову

Последње сведочење (8): Мезимци Бин Ладена

Последње сведочење (9): Перо у служби злочина