„ СПОМЕН ОБИЉЕЖЈЕ У ГЛИНИ – НЕЗАВРШЕН ПРОЈЕКАТ“

Удружење Срба из Хрватске заједно са Музејом жртава геноцида из Београда поводом  70. годишњице покоља Срба у глинској цркви  жели са подсјети јавност изложбом.

Изложба ће бити отворена у Галерији Историјског музеја Србије, Трг Николе Пашића 11 у петак, 9. септембра о. г. у 18 сати. Посебна вриједност  изложбе је у томе што ће по први пут бити изложене три композиције, рад академског сликара мр Драгана Чубрића  (укупне површине 54 м²), које су требале послужити као предложак за мозаичке површине са крајњом намјером да буду постављене на Спомен обиљежју у Глини. Осим ових композиција у Глину није пренешена ни скулптура „Сјећање“ рад вајарке Мирјане Јуришић, која се сада налази у Дому војске Србије у Београду.

Овај стравичан чин над недужним цивилима Кордуна и Баније   извршиле су усташе од 29. јула до 3. августа 1941. године у глинској цркви Рођења Пресвете Богородице. Познато је да су послије тога цркву до темеља порушили. На том мјесту 1969. подигнут је Спомен дом испред којег је тек 1995. године  постављено спомен-обиљежје. 

На Илиндан 1995. године задушну службу божију служио је Његова светост патријарх српски господин Павле. Тек постављено обиљежје са именима идентификованих жртава било је доступно јавности само неколико дана. Наишла је хрватска војска и у  акцији „Олуја“  демолирала а затим уклонила спомен-обиљежје, а нова локална власт Спомен дом преименовала у „Хрватски дом“. Тако су нестале и плоче с поименичним пописом 1.564 пострадале жртве у прољеће и љето 1941. године из Глине и њеног ширег подручја.

Изложба осим да побуди сјећање има за циљ да   јавност у Србији упозна са неразумним понашањем оних политичких структура и појединаца у Хрватској који још увијек спречавају да се врати ранији назив Спомен дома и изнова постави спомен плоча.

                                                                                               Генерални секретар Удружења

Београд, 1.9.2011.                                                                           Милојко Будимир, проф.

 

 

 

СПОМЕН ОБИЉЕЖЈЕ У ГЛИНИ – НЕЗАВРШЕН ПРОЈЕКАТ

На приједлог Општинског одбора СУБНОР-а и осталих друштвено-политичких организација и грађана, Скупштина општине Глина је у љето 1984. године донијела одлуку о оснивању Спомен музеја и Спомен дома Глине и Вргин Моста. Скупштина је именовала чланове Главног и Извршног одбора Спомен музеја са задатком да „утврде композицију сталне музејске поставке, и да воде све послове око довршења музеја“. На иницијативу људи из Одбора за изградњу Спомен дома, на изради идејног пројекта ангажовани су академски вајар мр Момчило Крковић, академски сликар Драган Чубрић, академски вајар мр Мирјана Јуришић и сарадник архитекта Јован Росић.  Тако је послије 50 година од покоља српских цивила са Кордуна и Баније, у српској православној цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини требало да се постави обиљежје као видљив траг – незаборав на стравичан покољ.

 

Распоред скулпторских фигура у екстеријеру

На три метра од улице постављена је дводјелна скулптура „Двери“ која својим достојанственим растом постаје пролаз из спољњег свакодневног свијета у унутрашњи свијет меморијала, осјећајни, мисаони и стварни. Кроз централни дио комплекса Спомен обиљежја постављена је црна гранитна „Стаза туге“ која пролази од улице па све до краја улазног хола зграде Спомен-дома.

 

Ентеријер – у холу Спомен дома

Завршни дио тродјелне меморијалне композиције  планирано је да буде постављена у централном дијелу Спомен дома. Два бочна зида као и онај чеони, апсидни (3 x 6 метара; 54 м²) осликани су сценама инспирисаним догађајима, у техници мозаика. На реализацији мозаика био је ангажован мр Здравко Вајагић са групом сарадника. Лијева зидна површина садржи масовну сцену насилно и на превару доведених људи на лажни покрст, а на супротној страни је слика њиховог трагичног окончања. На фронталном апсидном зиду је ликовна композиција с приказом порушене цркве и текстовима који су постављени на четири бронзане плоче - Јуре Каштелан: „Истина је наша крвљу записана“, Љубан Једнак свједочи о злочину пред судом у Загребу, Миле Будак: лаконске пријетње Србима о њиховом истребљењу, др Милован Жанић: отворена пријетња Србима и Хилмија Берберовић усташки џелат: фрагменти његове изјаве о личном учешће у покољу Срба у глинској цркви. 

На крају, или на почетку улаза у хол, требало је да се постави   скулптура „Сјећање“ вајарке Мирјане Јуришић. Ова експресивно моделована скулптура је у потпуној симбиози са сценама којима су осликани зидови овог својеврсног светилишта и добра веза између спољашњег споменичког амбијента и меморијалног ентеријера.

 

Послије циничног „покрста“ који је претворен у масовни злочин  почињен 29/30. јула и 3. августа 1941, црква Рођења Богородице је непун мјесец послије тога порушена. Материјални остаци су уклоњени и на том мјесту 1969. године изграђен је Спомен-дом са изложеном музејском и архивском грађом о срушеној цркви и почињеним злочинима  у њој, као и у глинском крају. Иако су почетком 80-их година прошлог вијека започели грађевински радови на уређењу спомен-обиљежја и очекивало се да радови буду довршени на 50. годишњицу догађаја,  то се није догодило. Тек на 54-годишњицу злочиначког чина, спољашни дио Спомен обиљежја је био завршен, док је тродјелна мозаичка композиција површине 54 м² за ентеријер заједно са скулптуром „Сјећање“, остала у Београду чекајући прилику да буде уконпонована.

На Илиндан 1995. године задушну службу божију служио је Његова светост патријарх српски господин Павле. Тек постављено обиљежје са именима идентификованих жртава било је доступно јавности само неколико дана. Наишла је хрватска војска и у злочиначкој акцији „Олуја“ порушила Спомен обиљежје жртвама геноцида. Умјетничко спомен-обиљежје на мјесту нестале цркве је демолирано а затим уклоњено, а Спомен дом преименован у Хрватски дом. Тако су нестале и плоче с поименичним пописом 1.564 пострадале жртве у прољеће и љето 1941. године из Глине и њеног ширег подручја. На спомен плочама била су наведена и имена страдалих Срба Глињана из мјесеца маја 1941. године.

Поводом обиљежавања  70. годишњице  трагедије Срби са подручја Глине, поједине невладине организације и дио јавности траже од институција власти Републике Хрватске да се Спомен дому  врати ранији назив и да се поново  постави спомен плоча.

Нека и ова изложба буде допринос у том правцу са жељом да се  јавност у Србији упозна са неразумним понашањем оних политичких структура и појединаца који се декларативно представљају антифашистима а у пракси се понашају супротно.