Антисрпство одлика хрватског идентитета

Због чега jе антисрпство остало и даље jедна од главних одлика хрватског националног идентитета. Милош Ковић: Мржња подстицана jош од Монархиjе. Владислав Јовановић: У питању су комплекси

 Хрватски брод поново плови на антисрпским таласима. Иако jе од распада СФРЈ прошло 22 године, у земљи коjа ускоро улази у ЕУ, а националних мањина готово да више и нема, Срби су и даље дежурни кривци за све.

Масовне демонстрациjе против ћирилице, пребиjање православних ученика, говор мржње политичара, претходних недеља били су само део кореографиjе у Хрватскоj, коjа jе претходила фудбалском мечу у Загребу. “Хладни мир” два народа, прошле недеље jе прерастао у хладни рат. Јер, чак се и за економске проблеме и беспарицу у Хрватскоj оптужуjе “српска влада” у Загребу и некакав jугословенски лоби, коjи jе опстао и после тзв. домовинског рата.

– У питању су антисрпски комплекс и синдром, коjих и да хоће, део Хрвата не може да се ослободи jер им jе то у подсвести – обjашњава Владислав Јовановић, бивши министар иностраних послова СР Југославиjе. – Нажалост, оваквих инцидената ће бити и убудуће. Треба истаћи да део хрватске jавности осуђуjе антисрпске испаде, али не може да им се супротстави.

Део хрватског народа, сматра Јовановић, има сталну потребу да на том гради национални идентитет:

– Још jе Јован Дучић рекао да jе хрватска нациjа формирана од неколико српских елемената, а jедан од њих jе и jезик, коjи су усвоjили од Вука Караџића. Зато, када год jе потребно, унутрашњи политички фактор у Хрватскоj искористи антисрпску реторику за стицање поена или да би скренуо пажњу домаћоj jавности. Ипак, унутрашњи фактор jе само продукт спољашњег, коjи jе и довео до братоубилачког рата. Антисрпство у Хрватскоj заправо су кроз историjу инсталирале велике силе, коjима jе био циљ да се замрзимо за сва времена и да тако спрече велику jужнословенску државу. И данас, одређеним центрима моћи одговара да тиња та ватра између Срба и Хрвата.

Историчар Милош Ковић сматра да антисрпско расположење у Хрватскоj ниjе само последица догађаjа у 20. веку, већ да jе оно са више страна раниjе наметано.

Милановић: Шовинизам из ХДЗ

– Због геополитичког утицаjа царске Русиjе коjи jе преко Србиjе и Црне Горе ширен на западни део Балкана и топла мора, силама попут Аустроугарске, Ватикана и Велике Британиjе никако ниjе одговарала jужнословенска блискост и сарадња под српским утицаjем. Католичка црква jе настоjала да што већи броj Срба покатоличи, а екстремне шовинистичке идеологиjе Анте Старчевића и франковаца постале су основа за касниjе формирање усташког покрета и геноцидне антисрпске идеологиjе – каже Ковић за “Новости”.

Претеча геноцида у време НДХ биле су масовне рушилачке демонстрациjе против Срба jош у периоду постоjања Аустроугарске и посебно у Првом светском рату. Подстицане су и од самих државних структура Монархиjе, коjа jе управо у завади Срба и Хрвата видела шансу за продужетак живота оронуле хабзбуршке државе.

– Национални идентитет савремених Хрвата пречесто jе грађен на католичанству и супротстављању Србима, што jе и цемент за спаjање разнородног националног становништва коjе jе стопљено у хрватску нациjу, где jе значаjан удео покатоличених Срба из различитих историjских епоха, али и Чеха, Мађара, Немаца и других народа некадашње Аустроугарске, коjи су се временом асимиловали – каже историчар Драган Петровић.

Природа таквог однос Хрвата према Србима пресликава се и у тржишноj економиjи. Хрватске компаниjе успешно послуjу у Србиjи и годинама се широм српских градова налазе (неоштећени) билборди коjи рекламираjу Јадран, “тако леп, а тако близу”. Сценарио у коjем наши привредници приватизуjу хрватска предузећа, а рекламни плакати у Загребу или Сплиту позиваjу Хрвате да дођу на Златибор или Врњачку Бању – сасвим jе незамислив.

Све донедавно, у Хрватскоj се ништа ниjе предузимало због отвореног пропагирања неприjатељства против Срба у jавном животу, а последње смене уредника на ХРТ и привођење првог човека ФК “Динама” Здравка Мамића због говора мржње, многи виде више као нужност због скорог уласка Хрватске у ЕУ.

– Приче у Хрватскоj о помирењу на основу тзв. вредности Европске униjе су само завеса. С друге стране, Срби су знатно толерантниjи према Хрватима и спремни су да пређу преко многих ствари из прошлости – констатуjе Владислав Јовановић.

Историчар Милош Ковић сматра да jе тренутна ситуациjа у Хрватскоj слична оноj у Немачкоj после Првог светског рата.

Дубровник

Кроз векове велики броj Срба, односно православног становништва раносредњовековних области Паганиjе, Захумља, односно средишњег и jужног дела Далмациjе и западне Херцеговине прешло jе у католичанство. Становништво са простора Дубровачке републике jе чак све до почетка 20. века задржало српски идентитет.

Члановима владе броjе крвна зрнца

– Зашто би неко, па макар то била “пендрекуша” из Канаде, напао Србе у Хрватскоj, кад Срба у Хрватскоj има само у траговима. Очишћени су “олуjом” онако како се “доместосом” чисти тоалетна шоља. Ово нешто ситно српско сме на телевизиjи jедном годишње рећи, Христос се роди, и то би било то – у свом стилу jе коментарисала књижевница Ведрана Рудан недавне инциденте широм Хрватске.

Коментар jе уследио после изjаве Руже Томашић, председника странке ХСП Анте Старчевић, да у Влади Хрватске има 30 одсто Срба, што jе и jедан од разлога за лоше стање у држави. Томашићева, чиjа jе партиjа у коалициjи са ХДЗ-ом, бивша jе полицаjка из Канаде и припадник обезбеђења Фрање Туђмана.

У Хрватскоj се данас живи горе него икада, али за то више ниjе крив ни Београд, ни Срби. И поред тога, саборски посланик Јосип Ђачић из редова ХДЗ jе после формирања Милановићеве владе рекао: “Ранко, Раjко, Зоки, Вељко, Раде… мислио сам да састављаjу српску владу, а не хрватску”! Сада jе Ружа Томашић отишла даље у преброjавању крвних зрнаца.

Чему шачица Срба, коjа jе остала у Хрватскоj, треба да захвали на канонади напада, тешко jе уопште рећи. Историjа као да се стално понавља на овим нашим просторима, па када премиjери две земље учине корак напред, догађаjи све врате два корака назад. То се очито догодило и након сусрета Зорана Милановића и Ивице Дачића, jер реторика коjа се последњих дана чуjе у Хрватскоj готово да може да се изjедначи са оном из деведесетих прошлог века.

Занимљиво истраживање провели су професори Филозофског факултета у Загребу из коjег jе видљиво да влада већи jаз између младих Срба и Хрвата, него њихових очева и маjки коjи су учествовали у ратном хаосу.

Српски “проблем” у Хрватскоj вратио се на велика врата и наjавом постављања ћириличних табли у Вуковару. Значи ли то да су Хрвати против Руса, Монгола, Црногораца, Македонаца, Бугара, свих коjи пишу ћирилицом?

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВИСТИ