Антисемитизам или задовољење правде

Почетак истраге пред Међународним кривичним судом за наводне злочине Израела према Палестинцима премијер Бењамин Нетанијаху назвао је „врхунцем хипокризије”.

Навикнут током више од пола века на недодирљивост у Савету безбедности и другим међународним организацијама које су намеравале да испитају однос према Палестинцима, Израел је први пут суочен с могућношћу да припадници његових оружаних снага одговарају за погибије и разарања супротна међународним конвенцијама.

Међународни кривични суд (МКС) покреће формалну истрагу у вези с могућим ратним злочинима почињеним од Израела и палестинског Хамаса током рата у појасу Газе лета 2014, операцијама израелске армије током масовних демонстрација дуж границе с појасом марта 2018. и могућим злочинима током година јеврејског насељавања Западне обале и источног Јерусалима

„Одлука да се отвори истрага донета је после болних прелиминарних испитивања мог уреда који су трајали близу пет година”, саопштила је главна тужитељка Фатоу Бенсуда из Гамбије.

Палестинци верују да ће 123 чланице суда основаног 2002. обезбедити да правда буде задовољена и надају се покретању истраге до краја марта. Палестинске групе за људска права прикупљају документацију за Хаг. „Ово је дуго чекани корак који служи неуморном палестинском трагању за правдом”, саопштено је седишту палестинске власти у Рамали.

Иако МКС не пресуђује државама, већ само појединцима, десничарске власти у Израелу кажу да је одлука „чин моралног и правног банкрота”. Премијер Бењамин Нетанијаху је најављени почетак истраге назвао „есенцијом антисемитизма и врхунцем хипокризије”.

„То је одлука која штети међународном праву и удаљава од могућег напредовања израелско-палестинских преговора”, изјавио је Габи Ашкенази, шеф дипломатије земље која се деценијама оптужује да окупацијом палестинске земље крши међународно право на које се сада позива

Одлука је ускомешала и свет израелске политике. Премијерови критичари постављају питање: колико је Израел допринео покретању процеса пред МКС тиме што је кочио могући напредак мировног дијалога и што је деценијама градњом илегалних насеља настављао јеврејску колонизацију окупиране палестинске земље?

Лидер левичарске странке Мерец, Ницан Хоровиц изјавио је да су „Нетанијаху, десница и насељеници одвукли Израел у Хаг” Либерални израелски „Хаарец” у редакцијском уводнику поручује: „Земља која сматра да није крива нема потребе да страхује од истраге”.

Градећи фронт против суда који „демонизује” Израел и „фабрикује случај”, израелске власти припремају предлог закона по којем ће свака сарадња с МКС бити кажњива с пет година затвора, а изручивање израелских држављана ће бити забрањено. Предлаже се да имовина коју МКС има у Израелу буде проглашена за „имовину у власништву терористичке организације”

Израелске левичарске организације које сматрају да је процес пред МКС оправдан већ су на мети напада и приписује им се да су профитирале од фондова страних, најчешће европских влада, али и од фондације Џорџа Сороса. Једна од њих је и Б’Тселем, група која је саопштила да је Израел крив за „апартхејд”, што је укључено као правни аргумент за покретање истраге против израелске армије

САД, које, као ни Израел, нису чланице Кривичног суда, настављају као и до сада да штите свог блискоисточног савезника, па је, упркос уверавањима да ће поштовати међународно право и дистанцирати се од политике Доналда Трампа, и администрација Џоа Бајдена поручила да је „одлучно против” истраге.

Нетанијаху је од Бајдена затражио да задржи санкције које је Трамп завео главној тужитељки Бенсуда и другим високим званичницима Тужилаштва када су најавили истрагу поступака америчких трупа у Авганистану.

„Наставићемо да подржавамо наше чврсто посвећење Израелу и његовој безбедности, укључујући противљење акцијама које неправично циљају Израел”, саопштио је Стејт департмент.

Сем Америке, Израел је, засад, добио подршку Аустралије, Аустрије, Бразила, Канаде, Мађарске, Немачке, Републике Чешке и Уганде, држава које тврде да МКС нема јурисдикцију над злочинима пошто Палестина није држава Европска унија подржала је отварање истраге и потврдила да суд има јурисдикције над окупираним палестинским територијама.

„МКС је независна и непристрасна судска институција која не следи политичке циљеве”, саопштио је представник за штампу ЕУ, јасно дистанцирајући унију од САД и Израела, али и појединих чланица уније.

Палестинци су први контакт с МКС учинили јануара 2009, одмах после снажног израелског удара на појас Газе, али тужитељи су после трогодишњег разматрања закључили да према Римском статуту (извору ауторитета МКС) судска јурисдикција важи само за државе.

Онда су УН 2012. територије које је Израел окупирао у рату 1967. признале под именом државе Палестине, којој је додељен статус посматрача без пуноправног чланства. Палестински председник Махмуд Абас је после две године потписао Римски статут – непосредно после новог рата који је изазвао брутална разарања Газе и однео стотине цивилних жртава.

Нетанијаху је годинама страховао да ће Палестинци покренути истрагу и упозоравао да се „нови-стари антисемитизам проширио по неким круговима на Западу, а такође је уобичајен у институцијама УН”. Кад је МКС 5. фебруара одлучио да има јурисдикције, а 3. марта отворио званичну истрагу, оствариле су се све његове најцрње слутње.

„Био сам уверен да ће (тужитељка) Бенсуда морати да се одупре снажним притисцима да одбаци наш захтев, и био сам у праву”, каже Шаван Џабарин, директор палестинске групе за људска права Ал Хак. „Уверен сам да ће на крају за Израелцима осумњиченим за ратне злочине бити издате потернице и позиви. Када? Не знам. Али то ће се догодити. Не тражимо освету, већ доказ да је правда остварљива.”

Тужитељки Бенсуда у јуну истиче мандат и замениће је британски адвокат људских права Карим Кан, од кога међународна заједница очекује да настави истрагу, а Израел га описује као свог „фаворита”.

Извор: ПОЛИТИКА