Ante Tomić: „Ne želim da ostnem u Hrvtaskoj, zaključan sa desničarskim ludacima“

Zapadu je, čini se, mučno od njihove kuknjave za ustašama, i od njihove mržnje za Srbe, i od njihove ljubavi za sopstvene ubice, i od njihovih upozorenja na islamsku opasnost, i od verske zatucanosti, i od mizoginije, i od homofobije, i od tvrdnji da se s takozvanim logorima smrti neumesno preteruje, a da Jevreji, uostalom, bolje nisu ni zaslužili…, piše Ante Tomić u kolumni

Hrvatski pisac i novinar Ante Tomić kaže da bi voleo da svi desničari napuste tu zemlju, a da se vrate oni koji su otišli u potrazi za poslom, jer ne želi da ostane zaključan sa „ludacima u jednoj zemlji koju su svi pametni napustili“.

U redovnoj kolumni za Jutarnji list, Ante Tomić kaže da njihove – i ne samo njihove – desničare ne želi niko i da oni zato ostaju u Hrvatskoj, i da u tome treba tražiti odgovor na pitanje „zašto hrvatski desničari vole svoju domovinu“.

Tomić počinje kolumnu tako što kaže da njihovi veterinari, medicinsko osoblje i lekari odlaze i da ih u tamo nekim zemljama jedva čekaju… „da im otele krave, da gledaju rendgenske snime kanadskih penzionera“ ili „mere temperaturu škotskim mališanima“. On kaže da slično prolaze i inženjeri, agronomi, konobari i kuvari, građevinci.

„Da ne dužim, po celoj Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi i svetu srdačno i nasmejano dočekuju hrvatske ljude. Samo naše desničare, jadne, ne vole.“

„Evo, u utorak su se javile nemačke crkvene vlasti da im nije drago kada se Velimir Bujanec mota oko hrvatskih katoličkih misija i propoveda svoju političku istinu. Ako može, oni bi da Bujanec ostane kod kuće, a pre nekoliko meseci jasno su rekli d ne žele ni da se u njihovoj zemlji drže komemoracije za Slobodana Praljka. Imaju oni takvih i u Nemačkoj, njima po grobljima svakako ne manjka ratnih zločinaca, pa se narod opet okuplja na masovnim molitvama za njihove besmrtne duše. Svaka čast, momci, ali nama to ne treba, rekli su iz Biskupije u Mainzu.“

Tomić podseća i da su Švajcarci pre dve godine zabranili koncert Marka Perkovića Tompsona i da to nije prvi put, jer je bio nepoželjan i u Holandiji. „Ljubi Ćesiću ne daju u Sjedinjene Države, upravo kao i Stanku Sopti, Dariju Kordiću, Vinku Martinoviću Šteli i Mladenu Naletiliću Tuti. Joe Šimunić zbog uzvikivanja ustaškog pozdrava nije išao na Svetsko fudbalsko prvenstvo u Brazil.“ Slično je, podseća, prošao i Jakov Sedlar. On kaže da Zapadu ne treba „ni novi poljski pogled na holokaust ili Orbanova odbrana hrišćanskog sveta“, a još manje hrvatski desničari.

„Zadržite to za sebe, u svoja četiri zida, u svojoj maloj, zagušljivoj fašističkoj vukojebini, poručuje nam Evropa sve otvorenije, odbacujući jednog po jednog našeg uglednog desničarskog intelektualca. Zapadu je, čini se, mučno od njihove kuknjave za ustašama, i od njihove mržnje za Srbe, i od njihove ljubavi za sopstvene ubice, i od njihovih upozorenja na islamsku opasnost, i od verske zatucanosti, i od mizoginije, i od homofobije, i od tvrdnji da se s takozvanim logorima smrti neumesno preteruje, a da Jevreji, uostalom, bolje nisu ni zaslužili… “

„Kad sve ovakve slučajeve, Bujanca, Šimunića, Sedlara i društvo stavite na hrpu, dođe vam bistrije zašto hrvatski desničari vole svoju otadžbinu. Mislim, nije da ljudi baš imaju nekog velikog izbora. Nigde ih drugde ne čekaju. Kako je počelo, hrvatski desničari uskoro neće trebati da se fotografišu i da plaćaju skupe takse za pasoše. Šta će im pasoši, kad u Hercegovinu može da se ode samo s ličnom? Ako ih je strah od aviona, nema veze, neće ni da lete. Skoro sve što im treba moći će da obave peške.“

Zvučim zlurado, ali sve me ovo pre svega onespokojava i ražalošćuje, piše Tomić.

„Zapravo ne želim da ostanem zaključan s ludacima u jednoj zemlji koju su svi pametni napustili. Želeo bih da Velimir Bujanec i Jakov Sedlar odu u Nemačku možda čak i više od Bujanca i Sedlara, i da se Marko Perković Tompson i Mladen Naletilić Tuta srećno skrase u Kanadi, i da Ljubo Ćesić i Joe Šimunić pođu u Finsku i ne zaustavljaju se pre arktičkog kruga, da svi do jednog uglednih desničara napuste ‘Lijepu našu’ i trenutno je zaborave, a u drugom smeru, ako može, da nam se vrate svi oni veterinari, lekari, inženjeri i kuvari koji su nam poslednjih nekoliko godina otišli.“

(Nedeljnik)

Izvor: VIDOVDAN

Vezane vijesti:

Ante Tomić – Djeca iz naših škola nestaju kao u romanu …

Ante Tomić: Ratni zločinac će odlučivati o sudbini Srba u …

Smrt Slavka Goldsteina razgolitila je našu moralnu mizeriju …